by MoZarD
desi. Ali pogrešio sam što sam se dokraja
natog svemira a što u stvari ne bi tamo
držao slike koja mi je poslužila kao
spadalo. Ipak sam ponekad grešio. Na
inspiracija za priču. U glavi sam držao tu
primer, u prvoj trećini romana Protektor
sliku, i da bih je ostvario morao sam da
načinio sam jednu krupnu grešku. Među‐
vodim priču ka neskladnom kraju.
tim, pre kraja romana uspeo sam da
Pokazalo se da mi to nije bilo dobro.
sredim većinu problema.
PITANJE: Koja knjiga vam je bila naj‐
PITANJE: Imate li među svojim knjigama
teža? Zašto?
najomiljeniju?
NIVEN: To bi valjda, bila knjiga Poklon
NTVEN: Ne, volim ih sve.
sa Zemlje (A Gift from Earth). Dok sam je
PITANJE: A najneomiijeniju?
pisao, nekoliko puta sam zapadao u duge
NIVEN: Opet, ne, nemam stvarno takvu.
zastoje. Zapravo, pre otpočinjanja nisam
Ako mi se knjiga koju završavam ne sviđa,
bio dovoljno promislio o zapletu.
igraću se njom dok ne budem zadovoljan.
PITANJE: Da li svoja dela, pre nego što
Ne bih prodao nešto što ne volim. Meni
su završena, ikome pokazujete?
se, zapravo, dešavalo da priču dve trećine
NIVEN: Da. Prvo i prvo, veoma je za‐
završenu bacim, uveren da ona nema
bavno pričati o napola dovršenoj priči.
nikakvu perspektivu.
Drugo, ponekad mi zatrebaju tuđe ideje.
PITANJE: Kako biste opisali svoje
Dalje, ljudima se to, čini se, sviđa. I zato,
čitaoce?
volim da uključujem druge u proces.
NIVEN: Ne pišem za svakoga. Ne pišem
PITANJE: Zašto ste u pisanju SF izabrali
čak ni za tipa koji je pročitao moju pos‐
pristup »istorije budućnosti« ?
lednju knjigu. Međutim, generalno uzev,
NIVEN: Nisam ga stvarno izabrao. Pro‐
moj »idealni« čitalac je veoma sličan
sto nikad nisam odlučio da ne pišem isto‐
meni, sem što mu treba objasniti neke
riju budućnosti. Zapravo, istorije buduć‐
stvari.
nosti postoje odavno. Bile su integralni
PITANJE: Da li ikad imate osećaj da se
deo moje SF lektire. Dobro sam poznavao
takmičite sa drugim SFpiscima?
Hajnlajnovu istoriju budućnosti. Još bolje
NIVEN: Ne, pisci SF ne takmiče se
sam poznavao istoriju budućnosti koju je
stvarno jedan s drugim. Čak i među lošim
dao Pol Anderson, i koja je, rekao bih,
SF piscima, svaki je drukčiji. Svaki ima
konzistentnija. Hajnlajnova istorija bu‐
drugu tačku gledišta, drukčija tematska
dućnosti je podjednako haotična kao
interesovanja, drugi pristup pisanju. I kad
istorija budućnosti »poznatog svemira«.
mnogo SF pisaca obradi istu temu
Ali koliko ja vidim, ni u pravoj istoriji ne
rezultati budu sasvim različiti.
postoji neka generalna tema. Zašto bi
PITANJE: Da li je ovaj period u kome
onda ona postojala u istoriji budućnosti?
smo povoljan za start novih pisaca, po‐
PITANJE: Da li ste se trudili da umanjite
četnika ?
haos koji neizbežno nastaje pri pisanju
NIVEN: To ne znam baš dobro, jer nisam
istorije budućnosti?
početnik. Kad sam ja počinjao, vremena
NIVEN: Da, trudio sam se, još kako.
su svakako bila povoljna. Pretpostavljam
Zapravo sam u torn pogledu prilično loše
da su i sad takva, uopšteno govoreći. Ima
prošao. A ipak me to nije mnogo uznemi‐
mnogo SF magazina, iako se tokom pro‐
rilo. Moj glavni cilj bio je da pišem dobre
teklih godina nekoliko ugasilo. Ako svoju
76
priču ne možete da prodate nijednom
lik najzad oživi, kad ideš kroz rukopis i
drugom magazinu, možete magazinu
dodaješ poslednja poboljšanja u for‐
Galaxy (ugašen 1980, prim. prev.). Ako
mulacijama. Ali najbolji momenat je ono
neće da je kupi ni Galaxy, tu su Amazing i
kad je stvar gotova. Najgore je kad si
Fantastic. S druge strane, novi pisci ne bi
prinuđen da samome sebi priznaš da ne
trebalo da očekuju da će se obogatiti
možeš da završiš tu prokletu stvar.
pišući SF. Na svakog ko uspe, dolazi
PITANJE: Koje SF publikacije najradije
nekoliko desetina drugih koji umru od
čitate ?
gladi.
NrVEN: Ne čekam željno nijedan od ma‐
PITANJE: Kad bi vas neko zamolio da
gazina, iako sam na većinu pretplaćen.
posavetujete novog pisca na SF polju, na
Sve što stvarno vredi čitati stigne u neku
koje biste ga zamke upozorili?
od antologija tipa Najbolje ovogodišnje.
NIVEN: Najkorisnije je pisati o onim
PITANJE: Kako biste, generalno, ocenili
idejama koje još niko nije upotrebio u
kvalitet SF kritike?
svojim pričama. To su, ujedno, ideje koje
NIVEN: Vrlo je slaba. Prosečni SF kri‐
je najteže preneti čitaocu. Dalje, novi pi‐
tičar koliko puta pogodi, isto toliko puta i
sac treba da se koristi najjednostavnijim i
promaši. Gledano ukupno, kritičari koji
najjasnijim mogućim jezikom. Stilistički
pišu za fanzine i za profesionalne maga‐
eksperimenti su za ljude koji nemaju šta
zine nisu osobito dobri. Često su skloni da
da kažu. Najzad, imajte na umu da su
u svojim prikazima promaše suštinu.
razne
pomodne
ludosti
primerene
PITANJE: Nalazite li vremena da čitate
piscima druge klase.
mnogo radova vaših savremenika na SF
PITANJE: Pre nego što ste postigli uspeh
polju? Ako nalazite, ko su vaši omiljeni
kao pisac, bili ste veoma aktivni u SF
pisci?
fandomu. Da li se on u međuvremenu
NFVEN: Nalazim. Čitam SF koliko god mi
mnogo izmenio?
vreme dozvoljava. Moji najomiljeniji pisci
NIVEN: Jeste. Od onog mog prvog uk‐
i sad su iz škole Pola Andersona. Džejms
ljučivanja u fandom, pre gotovo četrna‐
Tiptri junior je vrlo dobar. Takođe volim
est godina, pa do danas, primetio sam
ovo što piše Alan Din Foster (Allan Dean
interesantne neke promene. U vreme kad
Foster).
sam ja bio aktivan postojao je u fandomu
PITANJE: Kako će se naučna fantastika,
element »neprilagođenosti društvu«,
kao literatura, kretati u budućnosti?
naročito u klubu kome sam ja pripadao.
NIVEN: Naučna fantastika, kao i obično,
Na primer, oko 75 posto žena imalo je
galopira u svim pravcima odjednom.
neki fizički nedostatak; hoću da kažem,
»Tvrda« naučna fantastika je živa i
ova je bila razroka, ona slepa noću
a sve
zdrava, kao što pokazuje roman Džona
više i danju, itd. U stvari, mogu da se
Varlija Direktna veza sa Ofijuksom ob‐
setim samo jedne devojke kojoj baš ništa
javljen 1971 (The Ophiuchi Hotline).
nije falilo. Dalje, svi odreda, i muško i
Samo da napomenem, Ratovi zvezda
žensko, nosili su naočari. I svi smo bili ili
(Star Wars) dovode do silnog buma u SF.
prvo dete, ili jedino dete u svojoj
Ako jedna desetina tih novih gledalaca
porodici.
ostane verna onome što je upravo ot‐
PITANJE: Šta vam je, u spisateljskom
krila, mi pisci zarađivaćemo više para. To
životu, najprijatnije, a šta najneprijat‐
znači da ćemo moći svakoj svojoj knjizi da
nije?
posvetimo više vremena, iz čega sledi da
NIVEN: Najbolji deo je ono kad si na‐
će biti boljih knjiga.
pisao. Pisanje je naporan rad! Postoje
PITANJE: U čemu se, po vašem mišlje‐
momenti‐međaši: kad imaš u šakama
nju, sastoji vaš glavni doprinos SF polju?
glavnu liniju zapleta, kad je jedna scena
NIVEN: Ne verujem da bi SF polje bilo
do poslednjeg slova savršena, kad jedan
drugačije da mene nije bilo. Nastavio sam
77
jednu staru tradiciju — naime, ekstrapo‐
lativnu priču, u kojoj se prati kretanje
jedne ideje da bi se videlo šta nastaje
NAJZNAČAJNIJI
njenim projektovanjem u budućnost i
kakve će biti posledice po ljudsko
ROMANI 1986
društvo. Međutim, učinio sam jednu stvar
za koju je malo koji drugi pisac odvojio
dovoljno vremena. Svoja projektovana
Orson Skot Kard:
društva tako sam temeljito proučio da
GOVORNIK ZA MRTVE (»Speaker for
sam bio u stanju da sagledam i smešna
mesta, pa i da pišem o njima. To je
the Dead«)
sasvim suprotno pristupu Rona Gularta
(Ron Goulart) i veoma je naporno. Ako se
Džin Volf:
prosečni SF pisac potrudi da stvori
SLOBODNI ŽIVE SLOBODNO (»Free
uverljivo, dobro zaokrugljeno, konzisten‐
Live Free«)
tno
društvo,
najčešće
mu
priđe
preozbiljno. Ovo gledište pokušavam da
Džejms Morou:
primenim i kad sam koautor. To se može
OVAKO SVET ZAVRŠAVA (»This is the
videti u romanu Trun u božjem oku, u
scenama neposredno pre ulaska Mak
Way the Worlds Ends«)
Artura u Murčisonovo oko.
Vilijam Gibson:
PITANJE: Šta je to u vašim delima što im
je donelo tako ogromnu popularnost?
ODBROJ NULA (»Count Zero«)
NIVEN: Imao sam sreće. Takozvani
»novi talas« ulazio je u period svog pu‐
Margaret Etvud:
nog zamaha upravo kad sam ja otpoči‐
PRIČA KUĆNE POMOĆNICE (»The
njao svoju karijeru. Tipične »novota‐
Handmaid’s Tale«)
lasne« priče koncentrišu se na eksperi‐
mentalni stil pisanja i na istraživanje
Gregori Benford — Dejvid Brin:
karaktera likova, na uštrb ekstrapolacije,
dobro urađene pozadine i dobrog
SRCE KOMETE (»Heart of the
pričanja priče. To je zavodljiv pristup,
Comet«)
odličan izgovor za loše pisanje i za izbe‐
gavanje da se uradi domaći zadatak. U to
Majkl Klub‐Mekdauel:
vreme, svi novi pisci sem mene pisali su
ENIGMA (»Enigma«)
»Novi talas«. Moji jedini rivali bili su
Robert Hajnlajn, Pol Anderson, Hal Kle‐
Majk Resnik:
ment i slični, dakle upravo ljudi koje sam
SANTJAGO (»Santiago«)
želeo da dostignem.
Džejms Patrik Keli — Džon Kesel:
PLAŽA SLOBODE (»Freedom Beach«)
Džek Mekdevit:
TEKST HERKUL (»The Hercule Text«)
Pol Preus:
LJUDSKA GREŠKA (»Human Error«)
78
ESEJ ALEKSANDAR B. NEDELJKOVIĆ
GRANICE SF ŽANRA
»Vraćamo se na onu granicu imaginacije koju sam spomenuo u svom prvom
predavanju, a to je vasiona koju ljudska bića u celini poseduju i nastanjuju, grad kome su zvezde predgrađa.«
NORTROP FRAJ, 1963.
I
Postoji već nekoliko stotina knjiga pos‐
većenih proučavanju SF književnosti. To‐
Tokom šezdesetih i početkom sedam‐
kom godina, neki termini su se izdvojili
desetih godina našeg veka, naučnofan‐
kao ključni termini specifični za ovu
tastična književnost je stekla veći ugled i
oblast kritike. Prema tome, može se
šire priznanje nego ikad ranije, među kri‐
govoriti o posebnom terminološkom apa‐
tičarima i profesorima književnosti u SAD.
ratu za proučavanje SF književnosti. Od
Na tamošnjim univerzitetima i koledžima
posebnog su značaja sledeća dva ter‐
sada postoji više stotina kurseva iz nauč‐
mina:
no‐fantastične književnosti, u trajanju od
glavni tok (mainstream); ovaj izraz
jednog ili dva semestra. Evo nekoliko
označava »glavnu struju« u književnosti
citata koji to potvrđuju.
(the main stream of literature); u glavni
U jednoj od antologija naučno‐fantas‐
tok spadaju, na primer: Henri Džems,
tičnih priča, urednik kaže: »U školama
Teodor Drajzer, Sinkler Luis, Frensis Skot
ima sve više i više kurseva iz naučne fan‐
Ficdžerald,
Vllijem
Fokner,
Ernest
tastike. (...} Dok je prošle godine (1972)
Hemingvej, Nor man Meiler itd;
oko dve stotine američkih koledža i uni‐
geto (ghetto) ‐ ovaj termin označava
verziteta imalo kurseve iz SF, ove godine
izolovanu oblast u koju je naučna fantas‐
(1973) ima ih oko 400.«
tika bila »zatvorena« tokom prve polo‐
Nova enciklopedija Britanika (1974)
vine ovog stoleća; pisci i čitaoci SF nisu se
sadrži članak o naučnoj fantastici, koji se
interesovali za druge oblasti literature, a
završava rečima: »Razvoj stvarne kritike, i
kritičari su ignorisali SF, odbijajući ne
uključivanje proučavanja naučne fantas‐
samo da joj priznaju ma kakvu vrednost i
tike u kurseve iz književnosti u mnogo‐
značaj, nego čak i da uopšte spominju
brojnim koledžima i univerzitetima ozna‐
njeno postojanje. Naučna fantastika; zat‐
čavaju priznavanje naučne fantastike kao
vorena u svoj geto, izolovana od glavnog
značajne, i možda za ovo doba karakte‐
toka, nije nikako mogla da postigne ono
ristične, ne‐realističke književne forme.«
što neki nazivaju »akademskim ugledom«
Ugledni časopis Njusvi
k (Newsweek) u
(academic respectability).
broju od 22. decembra 1975. donosi sle‐
Međutim, ovi termini su podložni kritici.
deću informacija: »Nastavnici će držati (u
Njihovo značenje nije sasvim precizno od‐
koledžima i na univerzitetima) više od
redeno, i oni važe samo kao generali‐
1.000 kurseva iz naučne fantastike...«
zacije. Nemoguće je tačno odrediti šta
Naučna fantastika (u daljem tekstu: SF)
sve spada u glavni tok, a šta ne. Prouča‐
postala je predmet naučnog proučavanja.
vanje porekla ovih izraza verovatno ne bi
79
mnogo pomoglo, jer oni nisu nastali kao
pomenutih slabosti, mogu veama dobro
rezultat nekog teorijskog razmatranja,
da se koriste u analizi.
niti su proistekli iz neke precizne defini‐
Probijanje iz geta u glavni tok nije bilo
cije; na primer, izraz »glavni tok«,
ni brzo ni lako. Jedan od poznatijih SF
upotrebljen u ovom smislu, izgleda da se
kritičara, Dejmon Najt (Damon Knight) na
prvi put pojavio u jednom pismu Isaka
kraju svoje knjige U potrazi za čudesnim
Asimova, 1957. godine, bez nekog poseb‐
(In Sear h of Wonder) daje sledeću
nog objašnjenja. Postoji i opasnost da se
ocenu: »... naučna fantastika je prošla
ovi termini određuju jedan pomoću dru‐
kroz pola stoleća koncentrisanog razvaja
goga, u krug: jedno je ono što nije drugo.
u podzemlju, u getu... Ima nagoveštaja da
Ovo kruženje u definiciji možda se može
ona sada (1966) počinje da izlazi iz tog
izbeći na sledeći način: u glavni tok
mikrokozma u glavni tok. Za taj napredak,
možemo svrstati samo ozbiljnu realističku
od vitalnog značaj je kritika; a upravo
književnost; Zločin i kaznu Dostojevskog,
naučnoj fantastici je nedostajala prava,
dakle, ali ne Sviftova Guliverova puto‐
kvalifikovana, a u isti mah nepristrasna
vanja, niti Servantesovog Don Kihota.
kritika. Godine 1956. kritičar Antoni
Sem toga, pošto se pri pominjanju glav‐
Baučer (Anthony Baucher) je konstato‐
nog toka često misli na dela visoke knji‐
vao: »U naučnoj fantastici, kritika... se
ževne vrednosti, možda bi se mogla dati
pojavljivala gotovo isključivo u amater‐
sledeća definicija: glavni tok sačinjavaju
skim publikacijama...«