Alef Science Fiction Magazine 001

by MoZarD

  večeru? Da je bacim?«

  je njega opazio ali nije prestajao sa uzalud‐

  Dečak nije odgovarao. »U redu«, nastavi

  nim trudom. Beslim ga potapša po ramenu i

  Beslim, »ako nećeš. Zatvoriću vrata. Ne

  pokaza na drugu prostoriju. »Završi kupa‐

  smem da ih držim otvorena kad je upaljeno

  nje«.

  svetlo«.

  Krete lagano u kuhinju. Dečak, snebiva‐

  Priđe vratima i poče lagano da ih zatvara.

  jući se, pođe za njim.

  »Poslednji poziv«, objavi. »Zatvaranje

  Čim je završio s kupanjem, šćućuri se u

  pred počinak«. Vrata već gotovo behu zat‐

  uglu prostorije a Beslim vrati paprikaš na

  vorena kad dečak vrisnu: »Čekaj«! Bio je to

  ploču štednjaka, okrete prekidač na »krč‐

  jezik koji je Beslim i očekivao.

  kanje« i iz jednog ormarića izvadi bocu i

  »Dobrodošao«, reče tiho. »Ostaviću ih

  teglu sa džemom od povrća. Na čistom de‐

  otključana, u slučaju da se predomisliš«. I

  čakovom telu videle su se brojne modrice i

  uzdahnu. »Da se ja pitam, niko se nikada ne

  ožiljci, još nezaceljene rane, otvorene i

  bi ni zaključavao«.

  nagrižene prljavštinom. »Stani mirno«.

  Dečak je i dalje ćutao. Nagnuo se nad

  Krhka građa, telo koje drhti. »Stani

  jelom i tiho jecao. No, jeo je. Poslednje za‐

  mirno!« ponovi mešavinom strogosti i pri‐

  logaje sažvakao je čistom snagom volje a

  jatnosti u glasu i ćušnu ga po licu. Dečak se

  onda se uspravio i snebivljivo osmehnuo.

  opusti, grčeći se samo pri dodiru leka. Bes‐

  Zatim mu se osmeh naglo izgubio, preble‐

  lim je pomno pregledao čitavo telo, zadr‐

  deo je pa pozeleneo. Na ustima mu se po‐

  žavši se kod jednog starog čira na deča‐

  javila hrana koju je upravo progutao. Pov‐

  kovom kolenu; tiho pevušeći, ode do orma‐

  raćao je.

  na i vrati se sa injekcijom koju zabode u

  Beslim se sklonio u stranu da izbegne

  dečakovu zadnjicu, rekavši da će mu skinuti

  mlaz. »Svih mu zvezda na nebu, koji sam ja

  glavu s ramena ako se bude opirao ubodu.

  idiot!« viknu na maternjem jeziku. Potom

  102

  ode u kuhinju, vrati se s krpama i kofom, te

  Ponekad bi dečak zajecao u snu, ne budeći

  obrisa dečakovo lice i reče mu da se smiri.

  sse. Jednom se Beslim probudio, začuvši ga

  Potom obrisa kameni pod.

  kako cvili: »Mama! Tata!« Ne paleći svetlo,

  Nešto kasnije vrati se sa mnogo manjom

  brzo je odbauljao do dečakovog ležaja i

  porcijom, čistom čorbom i osrednjim

  pomilovao ga. »Tu su, sine, sve je u redu.«

  parčetom hleba. »Umoči hleb i jedi.«

  »Tata?«

  »Bolje da ne jedem.«

  »Samo ti spavaj, sine. Probudićeš mamu.«

  »Samo ti jedi. Više ti neće biti muka.

  I dodao. »Bezbedan si, ja sam s tobom,

  Morao sam to da znam čim sam video kako

  Smiri se. Ne želimo da probudimo mamu,

  ti se stomak zalepio za kičmu. A ja ti, bu‐

  zar ne?«

  dala, dajem obrok za odrasle. Jedi polako.«

  »Da, tata.«

  Dečak ga pogleda dok mu je brada

  Gotovo bez daha, starac malčice pričeka i

  podrhtavala. Tada uze kašiku a Beslim

  tada se, zadovoljan što dečak opet spava,

  pričeka do poslednjeg zalogaja.

  vrati u svoj krevet.

  »Dobro je«, reče. »Ja sam zreo za krevet,

  Taj ga je događaj podstaknuo da primeni

  dečko. Uzgred, kako se zoveš?«

  hipnozu. Još davno, dok je imao oba oka i

  »Torbi«, reče dečak oklevajući.

  obe noge, bez razloga da prosi, naučio je tu

  »Torbi. Dobro ime. Ti mene možeš zvati

  veštinu; ali, hipnoza ga nije radovala, čak ni

  Poup. Laku noć.« Zatim otkači svoju ve‐

  kao terapija. Posedovao je gotovo religiozni

  štačku nogu, stavi je na policu i leže. Bio je

  osećaj za dostojanstvo individue; hipnoti‐

  to seljački krevet, zapravo jedan masivni

  sanje druge osobe nije odgovaralo njego‐

  dušek u uglu. Legao je uza zid, načinivši

  vim načelima.

  mesto za pridošlicu i dodao: »Pre nego što

  Ovaj je slučaj, međutim, bio neodložno

  uđeš u krevet, ugasi svetlo.« Pa zatvori oči.

  hitan. Bio je uveren da je Torbi otet od ro‐

  Tišina je dugo trajala. Čuo je dečaka kako

  ditelja, u dobu koje mu nije omogućavalo

  odlazi do vrata; svetlo se ugasilo. Očekivao

  da ih zadrži u svesti. Dečakovu predstavu o

  je šum otvaranja vrata. Nije ga bilo. Umesto

  životu činilo je zbrkano sećanje na gospo‐

  toga, osetio je ljuljanje madraca.

  dare, dobre i loše; i jedni i drugi bez sumnje

  »Laku noć«, ponovio je.

  su pokušavali da slome duh »rđavog« dete‐

  »'ku noć.«

  ta. Torbi je posedovao izvesno sećanje na

  Gotovo je zadremao kada je shvatio da

  pojedine gospodare i slikovito ih je opisivao

  dečak silovito drhti. Pružio je ruku i po‐

  šatrovačkim jezikom; no, nikada nije bio si‐

  tapšao ga po slabinama; dečak je briznuo u

  guran u vreme ili mesto ‐ »mesto« je redov‐

  plač. Potom se okrenuo na drugu stranu,

  no bio neki posed, domaćinstvo ili fabrički

  namestio patrljak u udoban položaj, zagrlio

  krug, nikada pojedinačna planeta ili sunce

  dečakova ramena i privukao mu glavu na

  (njegovi pojmovi iz astronomije bili su

  svoje grudi. »Sve je u redu, Torbi«, reče

  skromni, nije se razumevao ni u galakto‐

  nežno. »Sve je u redu. Sad je sve gotovo.

  grafiju), dok je »vreme« bilo prosto »pre« ili

  Više se neće ponoviti.«

  »kasnije«, »kratko« ili »dugo«.

  Dečak glasno zaplaka i privi se sasvim uz

  S obzirom da svaka planeta ima svoj

  starca. Beslim ga je držao sve dok grčevi

  sopstveni dan, godinu i metod izračunava‐

  nisu prestali, dok se nije uverio da je mali

  nja vremena, došlo je do pomirenja razli‐

  zaspao.

  čitih nauka u cilju definisanja standardne

  sekunde na osnovu vremena radioaktivnog

  DRUGA GLAVA

  raspadanja, pa su tako utvrđene i stan‐

  Torbijeve rane behu zaceljene, spoljne br‐

  dardna godina nastanka ljudske rase i stan‐

  zo, unutrašnje sporije. Stari prosjak je naba‐

  dardni datum prvog leta sa planete Sol III

  vio još jedan dušek i postavio ga u drugi

  do njenog satelita; za neukog dečaka bilo je

  ugao sobe. S vremena na vreme bi se budio

  nemoguće da išta datira na taj način. Za

  noću da se uveri da li je topli prekrivač na‐

  Torbija je Zemlja predstavljala mit, dok se

  vučen preko dečakovih leđa. Bilo je to ne‐

  pojam »dana« odnosio iskljućivo na vreme

  oph
odno s obzirom na nemiran dečakov

  između dva odlaska na spavanje.

  san usled noćnih mora. Kada bi se dogodilo

  Beslim nije bio u štanju da odredi deča‐

  da dečak pređe kod njega, nikada ga nije

  kov uzrast. Izgledao je kao neizmenjeni

  prisiljavao da se vrati u sopstveni krevet.

  Zemljanin, očito u predpubertetskom dobu,

  103

  no, svaka bi pretpostavka ipak stajala na kli‐

  prisili, iako su se ti postupci gadili i njemu

  mavim nogama. Vendorijanci i Italo‐Glifi iz‐

  samom. Torbi se neprestano opirao a

  gledaju kao originalna loza, međutim, Ven‐

  Beslim nije mogao da se naljuti ‐ za sve to

  dorijancima je potrebno tri puta više

  behu krivi ožiljci, zauvek ostavljeni na

  vremena da sazru ‐ Beslim se prisetio čudne

  dečakovim leđima.

  bajke o kćeri konzularnog atašea čiji je

  Cilj ipak beše postignut: zaronio je du‐

  drugi muž bio unuk njenog prvog muža i

  boko, dublje nego što dečakova memorija

  koja je praktično živela sa obojicom, sa dve

  seže, u njegovo rano detinjstvo, do trau‐

  različite generacije. No, mutacije se uopšte

  matičnog momenta kada je beba oteta

  ne moraju pokazati u fizičkom izgledu.

  roditeljima.

  Razumljivo mu beše što je dečak »stariji«

  Pokušao je da sredi misli. Poslednjih ne‐

  u standardnim sekundama nego on sam,

  koliko trenutaka istraživanja doneli su toli‐

  Beslim; svemir je prostran a ljudska se rasa

  ko zbrkanih podataka da je starac posum‐

  na mnogo načina prilagodila svemirskim

  njao u ispravnost truda da se domogne

  okolnostima. No, to je nebitno ‐ dečak je

  izvora nevolja.

  bio mlad i trebalo mu je pomoći.

  Pa, dobro... da vidim šta je ustanovio...?

  Torbi se nije plašio hipnoze; reči mu nisu

  Dečak je rođen Slobodan. U to nije bilo

  značile ništa a Beslim ih nije ni objašnjavao.

  sumnje.

  Jedne večeri, nakon jela, starac je jedno‐

  Maternji jezik mu beše sistemski engle‐

  stavno rekao: »Torbi, želim da učiniš

  ski, izgovarao ga je sa akcentom koji se nije

  nešto.«

  mogao precizno locirati; bilo je moguće (ne

  »Svakako. Poupe. Šta?«

  sigurno) da je dečak rođen na Zemlji. Izne‐

  »Lezi na krevet. Uspavaću te pa ćemo

  nađujuće; činilo mu se da je dečakov

  razgovarati.«

  maternji jezik bio interlingva, s obzirom da

  »Kako? Misliš, posle spavanja?«

  ga je govorio bolje od ostala tri koja je znao.

  »Ne. To će biti druga vrsta sna. Bićeš u

  I, šta još? Pa, dečakovi roditelji behu

  stanju da govoriš.«

  mrtvi, to je izvesno; ukoliko je zbrkano i

  Torbi ga je sumnjičavo pogledao ali je bio

  stalnom teroru izloženo sećanje dečakovo

  voljan da ispuni želju. Starac je ugasio

  bilo tačno. Njihovo prezime nije mogao da

  centralno svetlo i upalio sveću. Koristeći

  utvrdi, kao ni bilo kakav način identifikacije

  plamen za privlačenje dečakove pažnje,

  ‐ bili su jednostavno »tata« i »mama« ‐ što

  započeo je sa starim postupkom monotone

  ga je primoralo da digne ruke od pokušaja

  sugestije, opuštanja, dremljivosti...

  da tačno ustanovi dečakovo poreklo.

  »Torbi, ti spavaš ali si u stanju da me

  »Torbi?«

  čuješ. Sposoban si da mi odgovoriš.«

  Dečak zastenja i promeškolji se. »Molim,

  »Da, Poupe.«

  Poupe.«

  »Ostaćeš uspavan sve dok ti ne kažem da

  »Ti spavaš. I nećeš se probuditi dok ti ja

  se probudiš. No, moći ćeš da odgovoriš na

  ne kažem.«

  svako pitanje koje ti budem postavio.

  »Neću se probuditi dok mi ti ne kažeš.«

  »Pokušaj da se setiš broda kojim si došao

  »Kada ti budem rekao, probudićeš se

  dovde.«

  odjednom. Otprilike pola časa kasnije pono‐

  » Udovica Meri. Ali, zvali srno ga druga‐

  vo će ti se prispavati. Reći ću ti da pođeš u

  čije.«

  krevet i ti ćeš to učiniti. Spavaćeš celu noć i

  »Seti se trenutka ulaženja u brod. Sada si

  sanjaćeš lepe snove. Nikada više nećeš

  u njemu ‐ možeš da ga vidiš. Seti se svega

  imati ružne snove. Ponovi.«

  što se nalazi u njemu. Vrati se u mesto gde

  »Nikada više neću imati ružne snove.«

  si se ukrcao.«

  »Nikada više nećeš imati ružne snove.

  Dečak se trgnuo, ne budeći se. »Ne želim

  Nikada.«

  to!«

  »Nikada.«

  »Sve će biti u redu. Potpuno si bezbedan.

  »Tvoj otac i majka ne žele da sanjaš ružne

  Kako se zove mesto? Vrati se i osmotri ga.«

  snove. Srećni su i žele da i ti budeš srećan.

  Sat i po kasnije, Beslim je još uvek čučao

  Kada budeš sanjao, sanjaćeš lepe i srećne

  kraj uspavanog dečaka. Niz lice mu se slivao

  snove.«

  znoj. Bio je uzbuđen. Bilo je neophodno da

  »Lepe i srećne snove.«

  vrati dečaka u željeno vreme ‐ i to da ga

  »Sada je sve u redu, Torbi. Počinješ da se

  104

  budiš. Biidiš se i ne sećas se onoga o čemu

  kom, tamnim senkama ispod očiju i lažnim

  smo razgovarali. Ali, nikada više nećes

  ranicama na obrazima. Jeziva plastična nap‐

  sanjati ružne snove. Probudi se, Torbi.«

  rava montirana na Torbijeve grudi obezbe‐

  Dečko se pridiže, obrisa oči, zevnu i na‐

  đivala je realistički »čir« na mestu gde više

  čini glupu grimasu.

  nije bilo rana; šećerna vodica načinila je

  »Au, zaspao sam. Sigurno sam ti bio

  »čir« privlaćnim za muve ‐ bacajući priloge

  dosadan. Poupe.«

  u zdelu, prolaznici bi s gađenjem okretali

  »Sve je u redu, Torbi.«

  glavu.

  Bilo je potrebno još seansi da bi se iste‐

  Uhranjenost nije bilo lako sakriti; među‐

  rali duhovi, no, noćne more behu sasvim

  tim, Torbi je tako naglo rastao da je uprkos

  prestale. Beslim nije bio takav čarobnjak da

  redovnim i obilnim obrocima ostao vitak.

  bi u potpunosti otklonio ružne uspomene;

  Ulično vaspitanje dobijao je besplatno.

  one su još uvek počivala u dečaku. Učinio je

  Džubulpar, glavni grad Džubula i Devet

  barem to da ga više ne čine nesrećnim. I to

  Svetova, rezidencija šefa Velikog Sargona,

  je bilo dovoljno. Za sada.

  imao je više od tri hiljade prosjaka s doz‐

  Torbi je danju imao dovoljno posla. U pr‐

  volom za prosjačenje, dvaput više uličnih

  vim danima partnerstva Beslim ga ja nepre‐

  prodavaca, više prodavnica groga nego hra‐

  stano držao kraj sebe. Posle doručka, othra‐

  mova i više hramova nego ijedan drugi gr
ad

  mali bi do Trga slobode; tamo bi se Beslim

  u Devet Svetova, kao i bezbroj provalnika,

  pružio po pločniku dok bi Torbi stajao ili

  umetnika tetuaža, doksija, vucibatina, crno‐

  čučao kraj njega, sa zdelom u ruci i izgle‐

  berzijanaca, džeparoša, predskazivača sud‐

  dom neuhranjenog deteta. Glavna Beslimo‐

  bine, pljačkaša, atentatora... Njegovi sta‐

  va taktika sastojala se u ometanju pešaka, u

  novnici imali su, samo na dužini od jednog

  meri koja će ih podstaći da mu daju milosti‐

  lija, u okolini svemirske luke, sve ono što se

  nju ali ne i da pozovu policiju. Torbi je nau‐

  moglo imati u istraženom svemiru; od igle

  čio da će policajci preći preko svega ukoliko

  do lokomotive, od zrnca svemirske prašine

  se redovno potplaćuju. A Beslim je to i

  pa do živih senatora. Sve je to bilo na pro‐

  činio.

  daju.

  U tehničkom smislu, Torbi nije bio deo

  podzemija. Imao je legalni status (roba) i

  profesionalnu dozvolu (prosjaka). Život nije

  naučio da posmatra iz perspektive crva.

  Kao rob, naučio jeste da krade i laže,

  onako prirodno kao što se deca iz finijih

  kuća uče društvenim manirima. Mnogo

  brže, doduše.

  No, on je otkrio da su se svi talenti uzdigli

  do visokog umetničkog stepena, zahvaljuju‐

  ći okrutnom i gadnom potpovršinstvu gra‐

  da. Porastavši, naučio je jezik i, posebno, je‐

  zik ulice; Beslim je počeo da ga šalje van

  grada, da mu nudi vođenje poslova, svako‐

  Dečak je brzo savladao drevni zanat ‐

  dnevno cenjkanje za hranu i, ponekad, sre‐

  naučio je da su muškarci u pratnji žena veli‐

  đivanje onih poslova koje mu je starac

  kodušni; da je obraćanje usamljenoj ženi

  prepušao kada se osećao usamljenim i

  obično gubljene vremena, da se od usam‐

  nemoćnim. Tako je i »zapao u loše

  ljenog muškarca mogu očekivati i novčići i

  društvo«, ako se uopšte može reći da je

  batine; da astronauti bacaju najviše...

  neko pao s nultog nivoa.

  Beslim ga je podučio i da u zdeli zadrži

  Jednog dana vratio se bez ičega u zdeli.

  nešto novca ‐ ne suviše malo, ne previše.

  Beslim je ostao bez komentara no dečak iz

  U početku je odgovarao poslu, budući da

  preke potrebe, objasni: »Vidi, Poupe, danas

  je bio mali, mršav, sav u ranama; beše

  sam postupio na pravi način.« I izvuče ispod