Alef Science Fiction Magazine 007

by MoZarD

Kaza po glavi. Kaz se zgrči. Monat šutnu

  glavi i ramenu, koje je trebalo ušiti, iako

  jednog stražara u prepone i uze njegovo

  je krv stala. Boja mu se povratila, premda

  koplje.

  su ga bolela leđa i bubrezi.

  Barton se više ničega nije sećao. Pro‐

  »Eto, sada smo robovi«, reče Frigit.

  113

  »Dik, mnogo si razmišljao o robovskom

  »To ne opravdava što si pisao laži o

  uređenju. Kako ti se sada čini?«

  celoj grupi«, reče Frigit.

  »To je bilo istočnjačko ropstvo«, kaza

  »Laži. Pisao sam istinu!«

  Barton. U ovakvoj vrsti ropstva, rob nema

  »Možda si mislio da su one istina. Ali ja

  šanse da se izbori za svoju slobodu. Niti

  pripadam dobu u kom se nedvojbeno

  tu ima kakvog ličnog osećanja između

  znalo da nisu. Čak niko, pri zdravoj

  roba i posednika, izuzev mržnje. Na

  pameti, iz tvog vremena, ne bi trebalo da

  istoku je bilo drugačije. Naravno, kao u

  veruje u takvu besmislicu«.

  svim ljudskim uređenjima, i tamo je bilo

  »Činjenice su«, reče Barton, »da su

  zlostavljanja«.

  jevrejski zajmodavci u Damasku naplaći‐

  »Tvrdoglav si čovek«, reče Frigit. »Jesi li

  vali siromasima hiljadu posto kamate na

  zapazio da su, najmanje polovina robova,

  pozajmicu. Činjenice su da su ovo čudo‐

  Jevreji? Većinom, Izraelci, s kraja dvade‐

  višno zelenaštvo sprovodili, ne samo kad

  setog veka. Ona devojka tamo rekla mi je

  su u pitanju Muslimani i hrišćani, već i

  da je Gering uspeo da uspostavi ropstvo

  njihov rođeni narod. Činjenice su da su,

  zdela zapodevanjem antisemitizma u ovoj

  dok su me moji protivnici u Engleskoj

  oblasti. Naravno, on je morao već

  optuživali za antisemitizam, mnogi Jevreji

  postojati, da bi se mogao probuditi. Kada

  u Damasku stali u moju odbranu. Činje‐

  se, uz Tulijevu pomoć, domogao vlasti,

  nica je da sam protestovao protiv Turaka,

  porobio je mnoge od svojih bivših

  koji su jevrejsku sinagogu u Damasku pro‐

  pristaša«.

  dali grčkom pravoslavnom episkopu da je

  Potom nastavi: »Zlo je u tome što

  preobrazi u crkvu. Činjenica je da sam

  Gering nije, uslovno rečeno, istinski anti‐

  pokupio osamnaest Muslimana da svedo‐

  semita. Lično je intervenisao, sa Himle‐

  če u korist Jevreja. Činjenica je da sam

  rom i ostalima, da spase Jevreje. Ali, on je

  zaštitio hrišćanske misionare od Druza.

  čak gori nego da samo uistinu mrzi

  Činjenica je da sam upozorio Druze da ta

  Jevreje. On je oportunist. Antisemitizam

  debela, masna, turska svinja, Rašid‐paša,

  je bio talas plime u Nemačkoj; da bi

  pokušava da ih podstakne na pobunu,

  zauzeo ikakav položaj, morao si da jašeš

  kako bi ih mogao masakrirati. Činjenica je

  na talasu. Tako, Gering je jahao tamo,

  da su se, kad sam opozvan sa dužnosti

  kao što je jahao ovde. Jedan antisemita,

  konzula, zbog laži hrišćanskih misionara i

  poput Gebelsa ili Franka, veruje u prin‐

  sveštenika, Rašid‐paše i jevrejskih lihvara,

  cipe koje javno zastupa. Istina »principe

  hiljade hrišćana, Muslimana i Jevreja

  izopačene i pune mržnje, ali još uvek

  okupili da protestuju, premda je već bilo

  principe. A visokog, debelog, bezbrižnog

  kasno«.

  Geringa, nije, u stvari, bilo briga za

  »Takođe je činjenica da, ni tebi, ni ikom

  Jevreje. Jedino je želeo da ih iskoristi«.

  drugom, nisam dužan da odgovaram za

  »Bravo«, reče Barton, »ali, kakve to

  svoje postupke«

  veze treba da ima sa mnom? Ah, da. Taj

  Zašto je Frigit izneo tako nebitnu stvar,

  pogled. Pripremaš se da mi održiš

  u tako neprikladnom času? Možda je

  predavanje«.

  pokušavao da se spase samooptuživanja,

  »Dik, ja se tebi divim, kako sam se retko

  iskaljivanjem straha i ljutnje na Bartonu.

  kome divio. Volim te, kao što čovek voli

  Ili je stvarno osećao da je njegov heroj

  čoveka. Srećan sam i ushićen što mi je

  podbacio.

  ukazana posebna milost da ti se pri‐

  Lev Ruač je sedeo sa glavom u šakama.

  družim, kao što bi, recimo, i Plutarh bio,

  Podiže glavu i reče suvo: »Dobrodošao u

  da je sreo Alkibijada ili Tezeja. Ali nisam

  koncentraconi logor, Bartone. Prvi ti je

  zaslepljen. Znam tvoje mane, kojih nije

  put. Za mene je to stara priča, čije me

  malo, i žalim zbog njih«.

  ponovno slušanje zamaralo. Bio sam u

  »Koja je, ovog puta?«

  nacističkom logoru, i umakao. Bio u rus‐

  »Ta knjiga. Jevrejin, Ciganin i islamist.

  kom, i umakao. U Izraelu sam, zarobljen

  Kako si mogao napisati tako nešto? Do‐

  od Arapa, umakao«.

  kument mržnje, pun svadljivih koještarija,

  »Tako, možda mogu i sada umaći. Ali,

  narodnih priča, praznoverica. Ritualna

  kuda? U drugi logor? Izgleda da im nema

  ubistva, zaista«.

  kraja. Čovek ih večno gradi i stavlja u njih

  »Još sam bio ljut zbog nepravdi koje

  večitog zatvorenika, Jevrejina, ili kojeg

  sam trpeo u Damasku. Da budem isteran

  god. Čak se i ovde, gde smo počeli iznova,

  iz konzulata, zbog laži svojih protivnika,

  gde sve veroispovesti i sve predrasude

  među kojima...«

  treba da budu razbijene na nakovnju

  114

  uskrsnuća, malo šta izmenilo«.

  se načinio još viši i deblji zid.

  »Zaveži«, reče čovek do Ruača. Imao je

  Uveče su robovi odvedeni natrag u

  riđu kosu, jako ukovrdžanu, plave oči, i

  zatvor. Tu su, većinom, gotovo smesta

  lice, koje je moglo biti lepo, da mu nos

  zaspali. Ali Targof, riđi Izraelac, čučnu uz

  nije bio slomljen. Bio je visok šest stopa, i

  Bartona.

  imao telo rvača.

  »S vremena na vreme dopre ponešto

  »Dav Targof ovde«, reče čvrstim oksfo‐

  do ušiju«, reče. »Čuo sam za borbu, tvoju

  rdskim naglaskom. »Bivši komandant u

  i tvoje posade. Takođe sam čuo da si

  izraelskoj ratnoj mornarici. Ne obraćajte

  odbio da se pridružiš Geringu i njegovoj

  pažnju na ovog čoveka. On je jedan od

  svinji.«

  starovremskih Jevreja, pesimist, kukavica.

  »A šta si čuo o mojoj ozloglašenoj

  Pre bi cvileo uza zid, nego ustao i borio se

  knjizi?« upita Barton.

  kao čovek«.

  Targof se osmehnu i reče: »Nisam bio

  Ruaču zastade reč u grlu, a onda izusti:

  čuo za nju, dok mi Ruač nije skrenuo

  »Ti, arogantni Izraelče! Borio sam se,

  pažnju. Tvoji postupci dovoljno govore.

  ub
ijao. I, nisam kukavica. Šta ti sada radiš,

  Uostalom, Ruač je vrlo osetljiv na takve

  hrabri ratniče? Zar nisi rob, koliko i mi

  stvari. Ne možeš ga ozbiljno optužiti,

  ostali?«

  zbog svega kroz šta je prošao. Ali ja ne

  »Stara je to priča«, kaza jedna žena. Bila

  mislim da bi se ponašao kako jesi da si

  je visoka, crnokosa i, sigurno bi bila lepa,

  onakav, kakav on tvrdi da jesi. Mislim,

  da nije bila tako mršava. »Stara priča.

  ipak, da si dobar čovek, tip kakav nam

  Borimo se međusobno, dok naši

  treba. Pa...«

  neprijatelji pobeđuju. Baš kako smo se

  Usledili su dani i noći teškog rada i

  bili, kad je Tit opseo Jerusalim, i ubili više

  mršavih obroka. Barton je iz nezvaničnih

  svojih, nego Rimljana. Baš kako...«

  izvora saznao o ženama. Vilfreda i Fatima

  Dvojica ljudi joj se okrenuše i sve troje

  bile su u Kambelovom stanu. Lođi je bila s

  glasno raspravljahu dok ih stražar ne

  Tulijem. Alisa je držana uz Geringa

  poče udarati stapom.

  nedelju dana, a zatim predata poručniku

  Kasnije, kroz natečene usne, Targof

  Manfredu fon Krišarftu. Pričalo se da se

  saopšti. »Ne mogu ovo da trpim, ne

  Gering žalio na njenu hladnoću i hteo da

  dugo, Uskoro... dobro, moje je da smak‐

  je da svojim telohraniteljima da čine s

  nem tog stražara.«

  njom što im je volja. Ali fon Krišarft ju je

  »Imaš plan?« upita željno Frigit, ali

  tražio.

  Targof ne htede da odgovori.

  Barton je bio u agoniji. Nije mogao da

  U cik zore robovi behu probuđeni i

  podnese da je zamisli sa Geringom i fon

  odmarširali su ka zdeli. Ponovo su dobili

  Krišarftom. Mora zaustaviti te zveri, ili bar

  malo hrane. Posle jela, podeljeni su u

  umreti u pokušaju da to učini. Kasno, iste

  grupe i odvedeni na odredišta. Barton i

  večeri, iz velike kolibe, koju je delio sa

  Frigit, na severnu granicu. Morali su da

  dvadeset pet ljudi, otpuzao je u Targof

  rade teško, sa hiljadu drugih robova, po

  ovu i probudio ga.«

  ceo dan goli na suncu. Jedini im je odmor

  »Rekao si da znaš da ja moram biti na

  bio kad su, u podne, nosili zdele na stenu

  tvojoj strani«, šapnuo je. »Kada ću

  i jeli.

  zadobiti tvoje poverenje? Sada ti mogu

  Gering je nameravao da izgradi zid

  reći i da, ako to sam odmah ne učiniš,

  između planine i Reke; takođe je hteo da

  nameravam da podstaknem bekstvo

  podigne drugi zid, koji bi se protezao

  moje grupe i svih koji hoće sa nama«.

  obalom jezera punih deset milja, i treći,

  »Ruač mi je rekao još nešto o tebi«,

  na severnoj strani.

  odvrati Targof. Stvarno nisam razumeo o

  Barton i ostali morali su da iskopaju

  čemu priča. Može li Jevrejin verovati

  dubok rov, a potom da gomilu izvađene

  nekom ko je napisao takvu knjigu? Ili,

  zemlje ugrade u zid. Bio je to težak posao,

  može li se takvom čoveku verovati da

  jer su imali samo kamene motike, kojima

  neće nasrnuti na saborce, kad zajednički

  su udarali po tlu. Kako je korenje trave

  neprijatelj bude potučen?«

  obrazovalo gusto zamršenu, žilavu masu,

  Barton zausti da izgovori nešto ljutito,

  moglo je biti posečeno jedino u više

  ali stade. Zanemeo je za trenutak. Zatim

  pokušaja. Zemlju i korenje skupljali bi

  mirno reče: »Pre svega, moji postupci na

  drvenim lopatama i bacali na velike

  Zemlji govore glasnije od ijedne moje

  bambusove sanke. Njih su grupe vukle na

  štampane reči. Bio sam prijatelj i zaštitnik

  vrh zida, gde je zemlja istovarana, da bi

  mnogih Jevreja; imao sam mnogo jev‐

  115

  rejskih prijatelja.«

  »Mnogi od tvojih izraelskih zatvorenika

  »Ta poslednja izjava je uvek uvod za

  živeli su posle tebe«, reče Frigit.

  napad na Jevreje«, kaza Targof.

  »A, Jevreji!« Gering odmahnu lulom. »U

  »Moguće. Bilo kako bilo, čak i da su

  tome je nevolja. Predobro me znaju.

  Ruačeve tvrdnje tačne, Ričard Barton,

  Zlovoljni su kad pokušavam s njima da

  kojeg vidiš pred sobom u ovoj dolini, nije

  razgovaram, a previše ih je pokušalo da

  Barton koji je živeo na Zemlji. Mislim da

  me ubije radi svoje utehe. Ne da imam

  je svaki čovek nešto drugačiji, zbog svog

  nešto protiv njih. Ne volim naročito

  iskustva ovde. Ako nije, nesposoban je da

  Jevreje, ali imao sam mnogo jevrejskih

  se promeni. Bilo bi bolje da je mrtav.«

  prijatelja. ..«

  »U toku četiristo sedamdeset i šest

  Barton pocrvene.

  dana, koliko sam živeo na ovoj Reci,

  Gering, pošto povuče dim, nastavi:

  naučio sam mnogo. Ja nisam nesposoban

  »Firer je bio veliki čovek, uz izvesne

  da menjam mišljenje. Slušao sam Ruača i

  idiotarije. Jedan od njih, bio je njegov

  Frigita. Često i strasno sam sa njima

  stav prema Jevrejima. Ja sam, manje sam

  raspravljao. I, ako to tada nisam želeo da

  mario. Ali Nemačka mog vremena bila je

  priznam, mnogo sam razmišljao o onom

  anti‐jevrejska, i čovek je morao biti uz

  što su govorili«.

  Zeitgeist, ako je išta želeo da postigne u

  »Mržnja prema Jevrejima je nešto

  životu. Dosta o tome. Čak se ni ovde ne

  usađeno u detetu«, kaza Targof. »To

  može od njih pobeći.«

  postaje deo nerva. Ne možeš je se

  Brbljao je još neko vreme, a onda

  osloboditi snagom volje, osim ako još nije

  Frigitu postavio mnoga pitanja o sudbini

  pustila koren, ili je volja neobično jaka.

  svojih savremenika i istoriji posleratne

  Zvonce zvoni, i Pavlovljevom psu ide voda

  Nemačke.

  na usta. Spomeni reč Jevrejin i nervni

  »Da ste vi, Amerikanci, imali imalo poli‐

  sistem jurne na tvrđavu nejevrejskog

  tičkog osećanja, objavili biste rat Rusiji,

  uma. Kao što, pri pomenu Arapa jurne na

  čim smo mi kapitulirali. Borili bismo se s

  moj. Ali ja imam realne osnove za mržnju

  vama protiv boljševika i savladali ih.«

  prema svim Arapima.«

  Frigit ne odgovori. Gering tada ispriča

  »Dovoljno sam se pravdao«, reče Bar‐

  nekoliko »smešnih«, vrlo skarednih priča.

  ton. »Ili ćeš me prihvatiti ili odbiti. Znaš

  Zamoli Bartona da mu opiše svoje

  šta ću da uradim.«

  neobično iskustvo, koje je stekao pre

  »Prihvatam«, odobri Targof. »Ako ti

  uskrsnuća u ovoj dolini.

  možeš da promeniš mišljenje, mogu i ja.

  Barton beše iznenađen. Je li Gering o

  Radim s tobom, hleb jedem s tobom.
<
br />   tom čuo od Kaza, ili je među robovima

  Dopada mi se da verujem kako sam dobar

  postojao špijun?

  poznavalac karaktera. Reci mi, da si ti ovo

  Ispričao je, do pojedinosti, sve što se

  planirao, šta bi radio?«

  dogodilo od vremena kad je otvorio oči,

  Targof pažljivo slušaše. Nakon Barto‐

  da bi se našao u predelu plovećih tela, do

  novog objašnjenja, Targof klimnu glavom.

  trenutka kad je čovek iz vazdušnog kanua

  »Veoma nalik mom planu. Sada. ..«

  uperio na njega metalnu cev.

  »Vanzemaljčeva, Monatova teorija je da

  16

  su izvesna bića — zovimo ih Kogod, ili X

  — posmatrala čovečanstvo od postmaj‐

  Sledećeg dana, malo posle doručka, ne‐

  munskog perioda. Najmanje dva miliona

  koliko stražara dođoše po Bartona i Frig‐

  godina. Ova super bića su, nekako,

  ita. Targof je prodorno gledao Bartona,

  snimila svaku ćeliju svih ljudskih bića koja

  koji je znao šta ovaj misli. Ništa nije

  su ikad živela, od momenta začeća,

  moglo da se učini, osim da se odmaršira u

  verovatno, do momenta smrti. To zvuči

  Geringovu »palatu«. On je sedeo u velikoj

  zapanjujuće, ali nije, ništa više nego

  drvenoj stolici i pušio lulu. Zamolio ih je

  uskrsnuće celog čovečanstva i preob‐

  da sednu, i ponudio im cigare i vino.

  likovanje ove planete u jednu rečnu doli‐

  »Povremeno«, reče, »volim da se

  nu. Snimci su možda rađeni za života

  opustim i razgovaram sa nekim, mimo

  snimanih. Ili je moguće da su ta superbića

  mojih kolega, koji nisu preterano bistri.

  uhvatila vibracije iz prošlosti, baš kao što

  Naročito volim da pričam s nekim ko je

  smo mi na Zemlji videli svetlost zvezda

  živeo posle moje smrti. I sa ljudima koji

  kakve su bile pre hiljadu godina.«

  su bili poznati u svoje vreme. Imam po

  »Monat, međutim, naginje prvoj teoriji.

  nekoliko od obe vrste, dosad.«

  Ne veruje u vremeplov, čak ni u užem

  116

  smislu.«

  smrti i nastavio da vodi njegove pilote

  »Monat veruje da su X čuvali te snimke.

  protiv saveznika čak i po završetku rata.

  Kako, ne zna. Ali ova planeta je potom

  Ti nisi Rajhmaršal Hitlerove Nemačke, niti

  preoblikovana za nas. Očevidno je to je‐

  izbleglica kojeg je uhapsio poručnik

  dan veliki svet Reke. U toku naše plo‐

  Džerom N. Šapiro. Epenštajn i Šapiro, ha!