Alef Science Fiction Magazine 007

by MoZarD

  potrča prema Nemcu i hitnu koplje. Ono

  do trideset sedam milijardi ljudi. Kolike su

  okrznu Geringovu glavu i on vrisnu, stade

  mi šanse da ikad nađem mog zemaljskog

  i poče da traži oružje, ali Barton ga skoli.

  supruga?«

  Obojica se sručiše na zemlju i valjahu se,

  »K tome, ja te volim. Da, znam, nisam

  gušeći jedan drugog.

  postupala kao da te volim. Ali nešto se u

  Nešto udari Bartona u potiljak. Ošamu‐

  meni promenilo. Možda zbog svega kroz

  ćenom, popusti mu stisak. Gering ga

  šta sam prošla. Ne verujem da bih te

  gurnu na tlo i skoči do koplja. Zgrabivši

  mogla voleti na Zemlji. Moguće da bih

  ga, diže se i krenu ka opruženom Bar‐

  bila očarana, ali bi me, takođe, nešto

  tonu. Barton pokuša da stane na noge, ali

  odbijalo, čak plašilo. Ne bih ti mogla biti

  kolena kao da su mu bila od gita, i sve mu

  dobra žena. Ovde, mogu. Pre, biću ti

  se vrtelo. Gering se odjednom zatetura,

  dobra prijateljica, jer se ne čini da ovde

  jer mu je Alisa obuhvatila noge s leđa, i

  po‐stoji ikakva vlast ili verska ustanova,

  pade napred. Barton se još jednom

  koja bi nas mogla venčati. To, samo po

  napregnu, ustade, zatetura se i pade

  sebi, govori koliko sam se promenila. Da,

  preko Geringa. Ponovo su se valjali, dok

  mirne duše mogu živeti s čovekom s

  je Gering stezao Bartonu vrat. Onda

  kojim nisam venčana... Ali to si ti.«

  jedno koplje kliznu preko Bartonovog

  »Ne živimo više u viktorijanskom

  ramena, zaparavši mu kožu, i zari se

  dobu«, rekao je Barton. »Kako bi nazvala

  kamenim vrhom u Geringov vrat.

  ovo doba... Mešovita era? Mešovito

  Barton ustade, izvuče koplje i zabode ga

  doba? Najzad, to će biti Rečna kultura,

  u čovekov debeli stomak. Gering pokuša

  Obalski svet, mnoštvo Rečnih kultura.«

  da se uspravi, ali pade mrtav. Alisa se

  »Ako bude trajalo«, reče Alisa. »Počelo

  skljoka na zemlju i zaplaka.

  je naglo, može se završiti isto tako brzo i

  Bitka je okončana u zoru. Dotad su

  neočekivano.«

  robovi iz svih zatvora pobegli. Geringovi i

  Izvesno je, mišljaše Barton, da zelena

  Tulijevi ratnici behu pali između dve sile,

  Reka, i travnata poljana, i šumovita brda,

  Onondaga i robova, kao zrna između dva

  i bezmerne planine, ne izgledaju poput

  mlinska kamena. Indijanci, koji su

  Šekspirove nematerijalne vizije. Bili su

  verovatno napali samo zbog pljačke i

  čvrsti i stvarni, tako stvarni kako su

  otmice robova i njihovih zdela, behu se

  stvarni ljudi koji sada idu ka njemu, Frigit,

  povukli. Ukrcali su se u svoje čunove i ka‐

  Monat, Kaz i Ruač. On iziđe iz kolibe i

  nue i veslali jezerom. Nikom nije padalo

  dočeka ih.

  na pamet da ih goni.

  Kaz poče priču. »Davno, pre nego govo‐

  rio engleski dobar, ja video nešto. Ja

  17

  probao da ti kažem onda, ali ti ne razu‐

  meš. Ja video čovek koji nema ovo na

  Naredni dani behu puni posla. Po gru‐

  čelu.«

  boj proceni, najmanje polovina od 20.000

  On pokaza na centar svog čela, a potom

  stanovnika Geringove male kraljevine, bili

  ostalih.

  su ubijeni, teško ranjeni, oteti od strane

  »Ja znam«, nastavi Kaz, »ti to ne možeš

  Onondaga, ili pobegli. Rimljanin Tulije

  videti. Ni Pit i Monat ne mogu. Niko više

  Hostilije, očito je bio umakao. Preživeli su

  ne može. Ali ja vidim to na svačijem čelu.

  izabrali privremenu vladu. Targof, Barton,

  Osim kod tog čoveka kojeg sam davno

  Sprus, Ruač i još dvojica, činili su izvršni

  pokušao da uhvatim. Onda, jednog

  komitet, sa znatnom, ali privremenom

  danas, video jedna žena to nema, ali ti

  120

  ništa ne kažem. Sada, vidim treću osobu

  »da smo odlučili da učinimo sve moguće,

  koja to nema.«

  kako bismo od tebe saznali istinu.

  »Hoće da kaže«, reče Monat, »da je

  Mučenje je protiv principa svih za ovim

  sposoban da opazi pouzdane simbole ili

  stolom. Mi preziremo i gnušamo se onih

  karakteristike na čelu svakog od nas.

  koji pribegavaju torturi. Ali osećamo da je

  Može ih videti samo na jakom suncu i pod

  ovo takav spor u kom principi moraju biti

  određenim uglom. I, svi koje je ikada

  po strani.«

  video, imali su ove simbole, izuzev troje

  »Principi nikada ne smeju biti po

  koje je spomenuo.«

  strani«, reče Sprus uravnoteženo. »Cilj

  »On mora da je sposoban da vidi malo

  nikada ne opravdava sredstva. Čak i ako

  dalje u spektru, nego mi«, reče Frigit.

  takva postojanost znači poraz, smrt i

  »Očito da onaj ko nam je stavio na čelo

  nemogućnost saznanja«.

  životinjski znak, ili kako ga zvali, nije znao

  »Odviše toga je u pitanju«, reče Targof.

  za specijalnu sposobnost Kazove vrste. To

  »Ja, koji sam bio žrtva neprincipijelnih

  kazuje da oni nisu sveznajući.«

  ljudi; Ruač, kojeg su mučili više puta;

  »Očito«, reče Barton. »Ni nepogrešivi.

  ostali, svi se slažemo. Vatru i nož ćemo

  Inače, ja se nikada ne bih probudio na

  upotrebiti ako moramo. Neophodno je da

  onom mestu pre uskrsnuća. Pa, ko je

  doznamo istinu.

  osoba koja nema te simbole na svojoj

  »Sada mi kaži, jesi li ti jedan od onih,

  koži?«

  odgovornih za ovo uskrsnuće?«

  Govorio je mirno, ali mu je srce ubrzano

  »Nećete biti ništa bolji od Geringa i

  kucalo. Ako je Kaz u pravu, može otkriti

  njemu sličnih, ako me budete mučili«,

  agenta bića koja su vratila celu ljudsku

  reče Sprus. Glas poče da mu slabi. »U

  vrstu u život. Hoće li to biti prerušeni

  stvari, bićete mnogo gori, jer vi

  bogovi?

  prisiljavate sebe da budete poput njega,

  »Robert Sprus!« reče Frigit.

  kako biste dobili nešto, čega, možda,

  »Da ne bismo brzopleto zaključili«, reče

  uopšte nema. Ili, ako ga ima, možda nije

  Monat, »ne zaboravimo da nedostatak

  vredno cene«.

  tog znaka može biti slučajan.«

  »Reci nam istinu«, insistirao je Targof.

  »Već ćemo to doznati«, reče Barton

  »Ne laži. Znamo da mora da si agent;

  preteći. »Ali, čemu simboli? Zašto treba

  možda jedan od onih direktno odgo‐

  da smo obeleženi?«

  vornih.«

  »Verovatno zbog identifikacije ili pre‐

  »Iz onog kamena tamo izbija vatra«,

  brojavanja«, reče Monat. »Ko zna, izuzev

  reče Barton. »Ako odmah ne progov
oriš,

  onih koji su nas doveli ovde.«

  bićeš... uostalom, pečenje će biti najlakša

  »Hajde da vidimo Sprusa«, predloži

  od patnji koje ćemo ti prirediti. Ja sam

  Barton.

  stručnjak za kineske i arapske metode

  »Najpre moramo da ga uhvatimo«,

  mučenja. Uveravam te da oni imaju

  odgovori Frigit. »Kaz je pogrešio što je

  nekoliko vrlo prefinjenih načina za

  spomenuo Sprusu da zna za simbole.

  izvlačenje istine. A nije mi muka da svoje

  Učinio je to jutros, za doručkom. Nisam

  znanje sprovedem u praksu«.

  bio tamo, ali oni koji jesu, kažu da je

  Sprus, bled i znojav, reče: »Možeš se

  Sprus pobledeo. Za nekoliko minuta se

  lišiti večnog života, ako to učiniš. To će te,

  izvinio, i od tada nije viđen. Razaslali smo

  u najmanju ruku, vratiti daleko unazad na

  tragače uzvodno, nizvodno i preko Reke,

  tvom putu, odložiti krajnji cilj«.

  a takođe i u brda.«

  »A šta je to?« kaza Barton.

  »Njegovo bekstvo je izvesno priznava‐

  Sprus ga je ignorisao. »Mi ne možemo

  nje krivice«, reče Barton. Bio je ljut. Je li

  podneti bol«, mrmljao je. »Preosetljivi

  čovek neka vrsta stoke žigosane za kakvu

  smo«.

  zlosrećnu svrhu?

  »Hoćeš li da govoriš?« reče Targof.

  Tog popodneva, doboši su objavili da je

  »Čak je i ideja samouništenja bolna i

  Sprus uhvaćen. Tri sata kasnije, stajao je

  izbegava se, izuzev kada je apsolutno

  pred stolom Saveta, u novoizgrađenoj sali

  potrebno«, mrmljao je Sprus. »Uprkos

  za sastanke. Za stolom su sedeli članovi

  činjenici što znam da ću živeti ponovo«.

  Saveta. Vrata su bila zatvorena, jer su

  »Na vatru s njim«, reče Targof dvojici

  smatrali da je ovo nešto što će se

  ljudi što su držali Sprusa.

  efikasnije obaviti bez gužve. Međutim,

  Monat podiže glas. »Trenutak samo.

  Monat, Kaz i Frigit, takođe su bili prisutni.

  Sprus, nauka mog naroda bila je mnogo

  »A sada ti mogu reći i to«, kaza Barton,

  naprednija od nauke Zemljana. Prema

  121

  tome, ja sam kvalifikovaniji da učeno

  sve to, zar ne bi mislio da je to tvoja

  pogađam. Možda te možemo poštedeti

  etička dužnost?« upita Sprus.

  bola od vatre, kao i bola zbog odavanja

  »Da, ali ja bih uskrsnuo samo one

  sopstvene svrhe, ako samo potvrdiš što

  vredne uskrsnuća.«

  ću ti reći. Tako, to ne bi bila izdaja u

  »A šta ako ostali ne bi prihvatili tvoj

  pravom smislu«.

  kriterijum?« reče Sprus. »Da li zaista

  Sprus reče: »Slušam«.

  misliš da si dovoljno mudar i dobar da

  »Po mojoj teoriji, ti si Zemljanin. Pripa‐

  sudiš? Bi li se ravnao s Bogom? Ne, svi

  daš dobu koje je, hronološki, mnogo

  moraju dobiti drugu šansu, bez obzira

  posle 2.008. godine naše ere. Mora da

  koliko su bestijalni, sebični, uskogrudi ili

  potičeš od nekoliko onih koji su preživeli

  glupi. Potom, od njih će zavisiti... «

  moj skener smrti. Sudeći po tehnologiji i

  On zaćuta, kao da je zažalio zbog svog

  moći koja je potrebna da bi se površina

  izliva, i kao da ne namerava više ništa da

  ove planete rekonstruisala u jednu og‐

  kaže.

  romnu rečnu dolinu, tvoje vreme mora

  »Uz to«, reče Monat, »želeli biste da

  da je usledilo mnogo posle dvadeset

  načinite studiju čovečanstva kakvo je

  prvog veka. Nagađam, reč je o

  postojalo u prošlosti. Želeli biste da sni‐

  pedesetom veku naše ere?«

  mite sve jezike kojima su ljudi ikad govo‐

  Sprus pogleda na vatru i potom reče,

  rili, njihove običaje, filozofije, biografije.

  »Dodaj još dve hiljade godina«.

  Zbog toga su vam potrebni agenti, koji se

  »Ako je ova planeta otprilike veličine

  izdaju za uskrsle, da se pomešaju sa

  Zemlje, na njoj može živeti samo ovoliko

  narodima u dolini, beleže, posmatraju,

  ljudi. A gde su ostali, mrtvorođenčad,

  studiraju. Koliko će ovo proučavanje

  deca koja su umrla pre pete godine,

  trajati? Hiljadu godina? Dve? Deset?

  imbecili i idioti, kao i oni koji su živeli

  Milion?«

  posle dvadesetog veka?«

  »I šta je sa našim konačnim razmeš‐

  »Oni su drugde«, odgovori Sprus. Opet

  tajem? Treba li da ovde zauvek osta‐

  pogleda vatru i stisnu usne.

  nemo?«

  »Moj narod«, reče Monat, »imao je

  »Ostaćete ovde onoliko koliko vam je

  teoriju da će jednom moći da vidi svoju

  neophodno da se oporavite, viknu Sprus.

  prošlost. Neću ići u detalje, ali bilo je

  »Potom... »Zatvori usta, besno pogleda i

  verovatno da se prošle radnje mogu vizu‐

  reče: »Produženi kontakt sa vama, čini

  elno otkriti i potom snimiti. Vremeplov je,

  da, i najčvršći među nama, poprimaju

  naravno, bio čista fantazija.

  vaše osobine. Moramo i sami da se

  »Ali šta ako je vaša kultura bila spo‐

  oporavimo. Već se osećam nečistim. .. «

  sobna da učini ono o čemu smo mi samo

  »Stavite ga na vatru«, reče Targof.

  teoretisali? Šta ako ste vi snimili pona‐

  »Saznaćemo celu istinu«.

  osob svako ljudsko biće koje je ikad žive‐

  »Ne, nećete!« viknu Sprus. »Ovo je

  lo? Pronašli ovu planetu i konstruisali ovu

  trebalo davno da učinim! Ko zna šta... «

  Rečnu dolinu? Negde, možda ispod same

  Pade na zemlju i koža mu dobi sivo‐

  površine ove planete, koristili pre‐tvarače

  plavu boju. Doktor Stajnborg, jedan od

  energije u materiju, uticaj toplote rastop‐

  članova Saveta ga pregleda, ali je svima

  ljenog jezgra ove planete i snimke, da po‐

  već bilo jasno da je mrtav.

  novo stvorite tela mrtvih u tankovima?

  Targof reče: »Bolje ga odmah odnesite,

  Upotrebili biološke tehnike da podmla‐

  doktore. Secirajte ga. Čekaćemo ovde vaš

  dite tela i obnovite udove, oči i drugo, i

  izveštaj«.

  da preinačite svaki fizički defekt?«

  »Sa kamenim noževima, bez hemikalija i

  »Potom ste«, produži Monat, »načinili

  mikroskopa, kakvu vrstu izveštaja možete

  još snimaka novostvorenih tela i odložili

  očekivati?« reče Stajnborg. »Ali učiniću

  ih u nekakav ogromni memorija‐tank?

  kako najbolje umem«.

  Kasnije ste uništili tela u tankovima?

  Telo je odneto. Barton kaza: »Milo mi je

  Ponovo ih stvorili pomoću provodljivog

  što nas nije naterao da priznamo da

  metala koji je, takode, upotrebljen za

  blefiramo. Da je držao jezik za zubima,

/>   punjenje zdela? Ovaj može biti zakopan

  porazio bi nas«.

  ispod zemlje. Uskrsnuće se tad događa

  »Vi onda zbilja niste nameravali da ga

  bez pribegavanja natrprirodnim sred‐

  mučite?« reče Frigit. »Nadao sam se da

  stvima«.

  ne biste ostvarili svoju pretnju. Da jeste,

  »Veliko je pitanje, zašto?«

  otišao bih, da više nikada ne vidim

  »Da si ti imao u svojoj moći da učiniš

  nijednog od vas«.

  122

  »Naravno da nismo to hteli«, reče Ruač.

  zvao domom. Dom je za Bartona uvek bio

  »Sprus je bio u pravu. Ne bismo bili bolji

  mesto sa kog će da navali napred, gde će

  od Geringa. Ali mogli smo pokušati i na

  da se odmori, privremena tvrđava u kojoj

  drugi način. Hipnozom, recimo. Barton,

  piše knjigu o poslednjoj svojoj ekspediciji,

  Monat i Stajnborg, bili su stručnjaci u

  jazbina u kojoj isceljuje poslednje rane,

  tome«.

  komandni most sa kog je tražio nove

  »Nevolja je što još uvek ne znamo

  krajeve za istraživanje.

  jesmo li došli do istine«, kaza Targof.

  Dakle, svega dve nedelje posle Spruso‐

  »Stvarno, mogao je lagati. Monat je izneo

  ve smrti, Barton je osetio potrebu da

  nekoliko nagađanja i, ako su pogrešna,

  promeni mesto boravka. Bio je čuo gla‐

  Sprus nas je mogao zavesti slaganjem s

  sine da je na zapadnoj obali, oko sto milja

  Monatom. Ne bih rekao da smemo biti

  uzvodno, otkriven bakar. To je bila, ne vi‐

  sasvim sigurni«.

  še od dvanaest milja duga oblast, nase‐

  Složili su se u jednoj stvari. Njihove

  ljena Sarmatima iz petog veka pre Hrista i

  šanse da otkriju drugog agenata po

  Frizijcima iz trinaestog veka naše ere.

  odsustvu simbola na čelu, propale su.

  Barton nije u suštini verovao da je priča

  Sada će oni — ko god da su — znajući za

  istinita — ali, dala mu je opravdanje za

  vidljivost znakova Kazovoj vrsti, preduzeti

  putovanje. Krenuo je, ignorišući Alisinu

  sve da spreče otkrivanje.

  molbu da je povede sa sobom.

  Stajnborg se vratio nakon tri sata.

  Sada posle mesec dana, i raznih doživ‐

  »Nisam našao ništa što bi ga razlikovalo

  ljaja, ne svih prijatnih, došli su gotovo

  od ijednog pripadnika homo sapiens

  kući. Priča nije bila sasvim neosnovana.

  vrste. Izuzev ove napravice«.

  Postojao je bakar, ali u beznačajnim

  Držao je crnu, sjajnu kuglicu, veličine,