by MoZarD
misaone koncentracije, u trenucima ili časovima kada su u vrhu apstinencije od hrane.
Broj dva.
Ja to znam, dolazim, odvajam upravo njega. Možda Kaovod i nije pravi vođa, ali je
najmudriji među njima. Ko sada to može da zna, zvezda mi! Najzad, odbacujem takve
misli, nisu ni bitne. Kaovod mi iznenada isporučuje saznanje, otvara ponovo kanale mojih sumnji. Ja proveravam, ali navigatori ništa nemaju na svojim aparatima. Trećeg brodskog dana oblak biva registrovan. Prekasno. Tri.
Zašto su ljudi stajali iza ove obmane? Jer, nema sumnje da je Skon, čovek, obmanuo Skona doplgengera. Zašto? I zbog čega je Bridov eho odjednom preusmerio
moje namere, zaustavio me i naterao da slušam Kaovoda?_Pitanja, pitanja bez odgovora.
Šta dalje?
Ese stoji. Ja klimam glavom, kažem: — Dovedi stranca. Celog.
... HIDRA. BETA HIDRE.
Sazvežde i blistava zvezda koja nas je privukla.
Mesto prvog kontakta. Brid nas je doveo ovamo, napao i razvejao dva njihova broda, treći pretvorio u gomilu krša. Od onog što je ostalo, pokupili smo Kaovoda i njegove. Beta je strateški čvor i za nas i za njih. To obe strane znaju.
A sada su asovi u rukama Gortanaca.
Kaovod stoji, visok.
— Oblak je pred nama — kažem. — Imao si pravo. Naši aparati su zatajili usled prevelikih smetnji. Ovo je deo svemirskog okeana u koji smo premalo zalazili. Tvoja struja, Kaovode. Sada... čujmo šta želiš.
— Zašto ga ne izbegnete?
Šta želi tim ponavljanjem? Da me izazove? Zna da mogu da naredim njihovo eliminisanje. Moj kauzer ćuti na nivoima implantirane ljudske svesti. Brid ćuti.
Govori android Hirod, ja: — Zašto si nas upozorio?
— Nesavršeni ste, tašti. Zli.
— Ostavi sad optužbe.
Moje reči samog me iznenađuju, suviše sam blag. Ulazim u razgovor dok se vreme
steže oko PARNASA i svih nas. Možda su se oni misaono pripremili za smrt, možda je sve ovo plan za naše uništenje. Ko zna šta čeka u oblaku ka kome neumitno letimo?
Strah, smrt? Okov energetskog ništavila?
— Moj zadatak bila je provera. Iznenadili ste nas, posle toliko vremena. I pomogli
da se delimično usavršimo. Pratiš li me, androidu? Svemir nije nenaseljeno ostrvo večnosti. On je i vrelo previranje. A to ste bili vi, Zemljani... Zbog toga smo mi, preostali 82
sa naših brodova, ovde, na ovom mestu, zarobljeni.
O čemu, do davola, brblja ovaj čudni Gortanac? Koliko razumem, za njega je sva
ova gužva test kojim žele da nas ispitaju. A ja jedino želim da izbegnem oblak.
— Problem nije u nama — odgovaram. — Izvan nas je. Tamo. Prst pokazuje tamni
oblak koji se preklapa nad Betom.
— Nevažno — kaže.
— Za nas jeste. Pre nas odlazite vi.
— Govori li to iz tebe čovek, ili su to reči jednog androida, doplgengera?
— Nebitno — odgovaram. — Kako da izbegnemo uranjanje u oblak?
— Postoji način — Gortanac dodiruje prstima terminal. — Ali to može da izvede
samo jedan Gortanac.
— Objasni.
— Mogu da izvedem brzo prouzrokovani prostorni skok i da spasem tvoj brod.
Potrebna mi je samo jedna vaša kaciga i mesto koje sada zauzima tvoj astro‐navigator.
— Samo to? — nacerio sam mu se u lice. — A znaš da kauzer omogućava
odbijanje vaših mentalnih nasrtaja. Takode ti je poznato da je navigacija srce broda.
Ako si vešt, možeš da nas preusmeriš u drugi kvadrant... Recimo, u neposrednu blizinu neke od vaših baza, za koju ni ne znamo.
— To nije moguće.
— Možda kod vaših brodova — odgovaram ledeno. — Ali PARNAS ima takvu silu u
pokretačkim segmentima svojih motora. To vama fali. Ja pristanem, u trenutku ludila, ti nas prebaciš na mesto gde je sve spremno za doček. I tako imate jedan naš kompletan, skoro kompletan brod... Imate sve, zatim. Luda zamisao, Kaovode.
— Oblak znači smrt.
— A šta nije smrt u svemiru? — Potrebno je verovanje.
— Posle ovoliko žrtava? To je ludost.
— Za jednog androida. Ne i za čoveka.
— Ja nisam čovek — presekao sam ga. — Ja sam andro. Doplgenger.
— Ali u sebi imaš čoveka.
— Nem je, mrtav. Naš razgovor je završen, Gortanče.
Odveli su ga, ali to nije razrešilo moj problem. Brid ćuti. Zašto je govorio da ću znati? Kad, mračnog mi neba, kad? Kad, jer vreme ističe, pesak naših života čili, želje su samo sve slabiji plam. Oči drugih uperene su u mene. Odjednom svi iščekuju.
Za jednu takvu odluku potrebna je ljudska čvrstina. Ili znak.
Brid ćuti.
I Gortanac je iznova preda mnom.
Zna. Zna da sam doneo odluku. Ekran je gotovo zatamnjen, Beta je samo slabo vidljiva tačka, mutan odraz nekadašnje veličanstvenosti. Skidam lagano svoju kacigu, oslobađam vezove.
— Uzmi — kažem. — Izvedi skok.
I sve zatim gubi svoje oblike. Kaovod vodi brod u skok, ja stojim iza njegovih leđa sa blasterom u ruci. Napraviću veliku i vrelu rupu na njima ako se išta pogrešno dogodi.
Brid ćuti. Svi su vezani u stolicama. Znak očekivanja na svakom licu.
I skok.
... Prelet, gubljenje orijentacije, podizanje organske plime negde duboko u telu, oči koje gledaju nigde‐u‐ništa, sjaj zvezda nestaje, praznina, crnilo... stapanje...
... otapanje... u jednom drugom prostoru, vrlo daleko. Bez oblaka. Nestanak smrti
83
sa fona dogadanja...
Kaovod ustaje, skida kauzer, pruža mi ga.
Veze su ponovo prikačene za moj potiljak, osećam strujanje, andro‐Hirod
preuzima kontrolu. Ese i Loro ga odvode. Nemo, bez reči. Šta je očekivao, ako je išta i očekivao? Zahvalnost? Od koga?
Brid, čovek.
Dobar posao, odjekuje vrlo duboko pri samom polju prepoznavanja, dobar posao,
momče. Sada znaš. Trebalo bi da sve znaš. I preostaje ti još jedno, ono poslednje.
Brid čovek nestaje iz mog uma. Kao da je jedna trećina mog doplgengerskog odnosa naprasno umrla. Ne, samo to ne, urlam nemo, ne ne, ne. Ne ostavljaj me, čoveče!
Drugi čovek je tu, uz mene. Gorn. I govori kroz svog doplgengera, andro‐Gorna.
— Uspeo ti je blef, Hirode. Sada ih jednostavno sprži. I vraćajmo se već jednom nazad.
Klimam. Moj vučji osmeh je odobravajući. — Spržiću ih! — odgovaram.
— Ti si samo android, a kapetan Brid je mrtav. Nema više vašeg dvojnog odnosa.
Jak si, Slobodan. Gortanci su zlo. Uništi zlo.
Upravo to i odjekuje u mojoj glavi, samo to. Prsti su već na senzorima za slanje naredbe, igram se nad njima, prelazim lagano, ni za milimetar se ne približavajući. Oči čoveka Gorna, oči Gorna doplgengera, jednake su: kao dva narastajuća safira, oči iščekivanje.
Znaćeš, rekao je Brid čovek. Odlučićeš.
Sada znam. Bilo je potrebno doći u neposredni kontakt, biti uz i sa Gortancima. I ja sam pristao na, za druge gotovo samoubilački, odnos poverenja.
Brod ipak ne bi pao njima u ruke i da nas je izbacio u blizinu neke njihove kosmičke stanice ili u kvadrant njihovog neposrednog uticaja. Davno pre, bio bi uništen. Znam to, znam da je ključ odluke u implantiranim jedinicama centralnog kompjutera.
Ali to ranije nisam imao u sebi. Ili je bilo zakopano van mojih spoznaja.
Zašto je postojao i ovaj segment u Bridovom planu? Ili je i sama moja odluka prestavljala proveru?
Potrebni ste nam... reči, odsjaj, odjek... uobrazilja? Brid je mrtav, više nema uticaja, znam da je moja doplgengerska trećina zauvek zamrla. Kako onda?
Odluka se rada u meni snagom jedne Nove.
Ja, Hirod, android, kažem:
— Ostaju sa nama. Do kvadranta gde ih možemo vratiti njihovima.
&
nbsp; To je konačna odluka zapovednika ovog broda. Moja.
Jer svi smo mi potrebni jedni drugima. Mislim, očekujem, želim tako. Ovde, kod Bete Hidre.
Spuštam kapke, zamišljam to i bez pomoći kauzera. I biće tako do same Zemlje.
Dolazi skok, dolazi plima.
84
KRENITE JOŠ JEDNOM SA DRUŽINOM PRSTENA
PUT MRAČNIH KULA MORDORA
PRVA PRETPLATNA CENA 38 000 ‐ DINARA
Najznačajnije delo svih vremena, Tolkinov „Gospodar prstenova”, ponovo pred jugoslo-venskjm čitaocima. Ovog puta, u novom ruhu, u tri knjige i zaštitnoj kutiji.
Prva pretplatna cena važi do kraja aprila 1988. godine. Knjige će biti isporučene pret-platnicima do kraja proleća 1988. godine.
P R E T P L A T N I C A
Ovim se pretplaćujem na ……. primeraka „Gospodara prstenova” Tolkina,
po ceni od 38 000 dinara.
Uplatu ću izvršiti poštanskom uputnicom koju dobijem.
Ime i prezime …………………………………………………
Ulica i broj ……………………………………………………..
Poštanski broj i mesto ……………………………………
___________________________________________________________
Pretplatnicu popuniti čitko štampanim slovima i poslati na adresu:
TOLKIN
Poštanski fah 108
11030 BEOGRAD 8
85
ESEJ
Darel
čitalaca i samim tim još više novca, uz
reklamu ličnosti autora. Sav taj ekstra
Švajcer:
dodatak znači da se autori mogu više
posvetiti umetnosti ako to uistinu žele,
jer ne moraju više mrviti na brzinu
DRUGA
napisan materijal samo zato da bi
preživeli. lmaju vremena i mogućnosti da
STRANA
pruže maksimum a ukupan rezultat je
visoki kvalitet, više kritičkih prikaza i tako
se celokupan proces razvija u korist same
HUGA
naučne fantastike.
Sada je pravo zlatno doba naučne
fantastike. Ali dozvolite da se upitam:
Godinama su SF pisci i čitaoci slušali
zašto i pre nije bilo tako? Kako to da je,
tvrđenje da se to područje ne sastoji ni
kao prvo, SF‐žanr uopšie izgubio ugled.
od čega drugog osim od »običnih bes‐
Dokle god u akademskom zvanju ima
mislica«, »besmislica Bak Rodžersa«,
bogomoljaca i budala koliko i u drugima,
»besmislenih svemirskih putovanja« ili
dosta je teško poverovati da su svi ti
»besmislica Svemira 1999«. Uzalud su oni
engleski učitelji zadržali tako nisko
ponavljali da Bak Rodžers nema šta da
mišljenje o SF‐u tako dugo, a u stvari bez
traži u SF‐u ili Dik Trejsi u misterijama.
velikih razloga.
Nedavno, to se počelo menjati i nekoliko
________________________________________
godina unatrag naučna fantastika je prih‐
vaćena i postala je svakodnevna u višim
školama.
Kao rezultat toga neki SF‐pisci i čitaoci
trijumfalno su objavili: »Mi smo došli!«
Tako je SF konačno izašao iz anonimnosti
ali ostao je izričit strah od gubitka čita‐
lačke publike zbog fenomena domaćih
zadataka (tj. pristupa po kome većina
ljudi mrzi Šekspira jer su ga morali čitati u
školi). Mnogi su napomenuli da SF‐geto i
nije bio tako loš kao rešenje.
Ja se ne slažem. Pustimo na stranu
poslednjih nekoliko godina od pobeđe‐
nog uverenja da je nešto dobro ako
stvarno napreduje, ako je sposobno za
život kao literatura. Naučna fantastika je
poštovana i dobra dok donosi novac au‐
torima i to prodajom magazina i po‐
novnim štampanjem dela u zasebnim
knjigama kod boljih izdavača (to jest,
veća prodaja) a to znači angažman pisca
za predavanja i govore u školama i na
univerzitetima, čime se uvećava značaj
SF‐a uopšte a to donosi mnogo više
86
Da bismo odgovorili na ta pitanja, pot‐
izdanje u obliku knjige. Preštampavanje
rebno je dobro pogledati istoriju samog
priča bilo je vanredna retkost. Pisci su
žanra. Treba se izdići iznad konvencio‐
prodavali svoje radove za sramotno niske
nalnih nazora da bi se dosegla nova pers‐
honorare (dva centa za reč bilo je
pektiva. Po tim konvencionalnim gledišti‐
izvanredno, a pola centa sasvim uobiča‐
ma se SF, koliko znamo, pojavio u prvom
jeno).
izdanju jednog magazina tog žanra 1926.
Najsposobniji da prežive pod ovakvim
godine. U početku bejaše tama i praz‐
uslovima bili su samo skribomani spremni
nina, povremeni nastavci ili pokušaji u
da iznova i iznova pišu po istoj formuli
časopisima dvadesetih godina, a onda
dokle god izdavač bude spreman da
Gernzbek reče: »Neka budu Amazing
plaća. Opšti nivo kvaliteta tih priča bio je
Stories« i tako nastade naučna fantastika.
vrlo nizak. Kvalitetna dela bilo je gotovo
No, ja tvrdim da to uopšte nije bilo
nemoguće pisati jednostavno zato jer je
tako. Naučna fantastika je bila najmanje
malo autora imalo vre‐mena za to, a i da
stoleće stara kada se Gernzbek pojavio.
su imali, teško bi se našao izdavač rad da
Koliko god je uzaludno pokušavati utvrditi
to prihvati i objavi.
naziv prve izašle SF‐priče (mnogi kažu da
To je, dakle, bio period kada je SF
je to bila priča Lukijana Samočanina
izgubio ugled koji je uživao u XIX veku. To
»Istinite priče«), tvrdim da je »Franken‐
je bilo doba kada je SF potpuno ispao iz
štajn« Meri Šeli neosporno naučna fan‐
kolotečine, i obreo se daleko od izdavača
tastika, jer se u potpunosti uklapa u
knjiga u svojevrsnom degradiranom lite‐
poznatu Sterdženovu definiciju koja kaže
rarnom getu, iz koga se tek nedavno
da je naučna fantastika ljudska priča, u
počeo izvlačiti, a sve to zahvaljujući Hugu
kojoj se problem rešava na ljudski način i
Gernzbeku koji je tada bio vodeći izdavač
koja se ne bi mogla zbiti bez svog nauč‐
na tom polju.
nog sadržaja. Frankenštajnov monstrum
Već i površan pogled na to kako su
je plod naučnih sredstava i u knjizi nema
stvari.
izgledale
pre
Gernzbekove
ničega nadnaravnog pa je, prema tome u
vladavine, za vreme i nakon nje, nameće
pitanju čista naučna fantastika. Priča o
zaključak da Hugo Gernzbek nije otac SF‐
Frankenštajnu je samo prva u dugom nizu
a kako mu se to često pripisuje. On nije
priča o monstrumima koje je načinio
otkrio to područje, on ga je čak gotovo
čovek. Naučna fantastika je, dakle, pos‐
uništio. Odgovoran je i kao pisac i urednik
; tojala 1818. godine.
i izdavač.
Do kraja XIX veka objavljena je velika
Osoba koja je, verovatno najviše
količina SF dela i pošto tada nije bilo
učinila za perspektivu naučne fantastike
časopisa specijalizovanih za SF, priče su
jeste Sem Moskovic, poznati istoričar
se pojavljivale u časopisima kao što su
žanra. Iako se za Moskovica podrugijivo
Cosmopolitan i Harper's. Naučna fantas‐
kaže da je odani pobornik jeftinih knjiga,
tika je 1890. godine uživala ugled! Pojav‐
on je ipak više no iko učinio da nam da
ljivala se u većim magazinima i bila publi‐
uvid u SF‐dela koja su postojala pre
kovana u tvrdom povezu i luksuznim
pokretanja specijalizovanih časopisa. Iz‐
izdanjima. Mnogo greše oni koji misle da
dao je mnoge antologije SF‐žanra iz doba
se naučna fantastika uzdigla iz petparač‐
pre Gernzbeka a posebno treba istaći »SF
kih romana za mlade.
uz plinsko svetlo« i zbirku SF‐priča
Pođimo sada četrdesetak godina u
zaboravljenog američkog pisca Alberta
budućnost, u 1930. Tada je postojalo pet
Pejdža Mičela »Čovek od kristala«.
SF izdanja: Astounding, Amazing, Wonder
Snabdevao nas je dostupnim primercima
i dva tromesečnika. Povremeno se SF‐
pismene i inteligentno zamišljene naučne
žanr pojavljivao u Weird Tales ili vrlo
fantastike sa prelaza vekova, od čega je
retko u nekom mešovitom časopisu kao
većina sa stranica vodećih publikacija tog
što je bio Argosy. To je bilo sve. Izvan tih
doba.
nekoliko izdanja za SF‐žanr praktično nije
SF‐žanr je u to vreme bio veoma
bilo mesta. Nije postojalo nijedno jedino
ugledan i pojavljivao se u najboljim časo‐
87
pisima. Katlif Hajn je tada mogao prodati
je neko potpuno nepoznat uspeo da
svoju novelu o Atlantidi »Izgubljeni