Alef Science Fiction Magazine 008

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 008 > Page 16
Alef Science Fiction Magazine 008 Page 16

by MoZarD

proda SF‐roman velikom izdavaču 1890.

  kontinent« Pearson's‐u, Vels se često

  godine, podvig koji je 1930. godine

  pojavljivao: »Rat u vazduhu« (Pearson's,

  postao nezamisliv, nakon što je Gernzbek

  1903), »Dani komete« (Cosmopolitan,

  zatvorio SF u geto.

  1906), »San« (Heart's Internacional,

  Pročitajte neki od Gernzbekovih ma‐

  1923), i prva priča o atomskoj bombi

  gazina ako ste mazohistički raspolozeni ili

  »Oslobodeni svet« (Century, 1914).

  želite da se unazadite. Osim priča,

  Takođe, nije bilo neobično da se Artur

  pročitajte i uvodnik i pisma čitalaca.

  Mehan pojavljuje u časopisu Century

  Uporedite to sa SF‐pričama iz prethodnih

  1917. godine sa svojom fantastičnom

  dvadeset pet godina a onda pročitajte

  novelom »Teror«. Dakako, bilo ih je više,

  pisma čitalaca da vidite koja vrsta publike

  ali ovde navodim samo neke koje sam

  uživa u torn žanru.

  uspeo stvarno da vidim. Razmislite. Ko bi

  Jedini zaključak koji možete izvući

  razuman mogao pretpostaviti da su SF

  jeste da je Amazing bio časopis jednog

  novele ili romani redovno izlazili u

  neukog amatera pun bezvrednih napisa

  važnijim časopisima 1930. godine? Niko!

  za decu. Ta publikacija je očajnički

  Do tada je SF‐žanr propao i potpuno

  nastojala da postane i ostane ugledna, ali

  izgubio ugled. Ne pokušavajte to

  bez ikakvog uspeha. Gernzbek je želeo da

  opravdati time da je Vels bio glavna

  poznati SF‐pisci pišu priče za njega, ali oni

  književna forma ili da su gore navedena

  su to odbijali tako da se morao zadovoljiti

  dela bila izuzetno dobra. Mnoga od SF‐

  onim što dobije. Da stvari budu još gore,

  dela tog doba i nisu bila baš blistava,

  on je bio pravi varalica kao izdavač,

  uveravam vas. Uzmite u obzir da Vels nije

  plaćajući što je bilo moguće manje i što

  uvek bio veliko ime. Prvo delo koje je

  kasnije.

  prodao bilo je »Vremeplov«. To znači da

  Nema Sumnje da ste čuli kako je Fle‐

  88

  čer Prat sakupljao i prevodio delove

  svojim magazinima (1929. godine izgubio

  stranih romana za Gernzbeka i onda mu

  je vlast nad Amazingom i pokrenuo Won‐

  ih davao u štampu, ali je odbijao da ih

  der) Glejton je počeo izdavati časopis

  dovrši dok mu se dug ne plati. No, pisci

  Astounding Stories of Super‐Science. Iz‐

  uglavnom nisu bili tako srećni i mudri, što

  davač je bio Heri Bejts, daleko profesi‐

  se vidi po tome kako se Gernzbek grozno

  onalniji nego Gernzbek. Imao je čitav niz

  poneo prema H. P. Lavkraftu čiji je roman

  izdanja i mogao je ponuditi četiri puta

  »Vanzemaljske boje« bio najbolja stvar

  više od Gernzbeka (čak dva centa za reč),

  koju je ikad objavio. Nije mu čak ni rekao

  pa su se njegovi pisci smatrali zaista

  da će biti prihvaćen pa se autor nemalo

  dobro plaćenim. On je odavno naučio ka‐

  iznenadio kada je roman štampan, a na

  ko udovoljiti željama publike i, dok je on

  kraju mu je pošlo za rukom da od

  bio urednik, Astounding je bio konvenci‐

  Gernzbeka, nakon prepirke, izvuče svega

  onalan časopis pun priča akcione formule

  petinu centa za reč i to dosta kasnije. Nije

  smeštenih u interplanetarni prostor. One

  čudo što ga Lavkraft u svojim pismima

  priče koje se nisu odnosile na druge

  naziva »Štakor Hugo« i »pravi škrtac«.

  planete imale su tendenciju da obrađuju

  U Njujorku je čak postojao advokat

  opasnosti u kojima su se našli glavni ju‐

  specijalizovan iskijučivo da uteruje dugo‐

  naci u rukama ludih naučnika. Znate ono:

  ve od Gernzbeka. Rezultat svega toga je

  mladić sreće devojku, devojku kidnapuju,

  bio da mnogi nadareni pisci nisu imali

  likvidiraju, a njen mozak presade u telo

  ništa sa Amazingom a i oni koji jesu na to

  gorile; mladić takođe poprima lik i telo

  su bili prisiljeni jer nikome drugom nisu

  majmuna, naravno, pod istim okolnos‐

  uspevali da prodaju svoja dela.

  tima, i juri kroz džunglu za njom, konačno

  Teoretski, taj časopis trebalo je da

  se nađu i prevarom nateraju naučnlka da

  sadrži tri četvrtine nauke i četvrtinu

  ih vrati u ljudski oblik, pobede ga i žive

  beletristike, ali je čak i u samom početku

  srećno do smrti. Nemojte se smejati,

  bio daleko od toga. Nauka je bila nejasna

  upravo vam prepričavam seriju Artura

  a literature nikada nije dobila konkretnu

  Burksa iz 1932. godine.

  formu. U stvari, nije bilo nikakvih lite‐

  Ekonomska kriza je uništila nove

  rarnih standarda osim potrebe da tekst

  časopise jednostavno zato jer većina ljudi

  bude kolikotoliko čitljiv. Gernzbek je

  naprosto nije imala ni 25 centi koliko su

  verovatno imao najmanje sluha za

  časopisi koštali. Gernzbekovi časopisi i

  umetnost u čitavoj istoriji izdavaštva. Ne

  Amazing, koji je tada uredivao T. O'Konor

  samo da je bio potpuno bez književne

  Sloan, bili su sasvim istisnuti s tržišta i

  nadarenosti nego čak ni engleski nije bio

  konačno su morali biti prodati. Pod

  njegov maternji jezik. Kao rezultat toga,

  rukom novog urednika, F. Orlin Tremej‐

  vrlo često se dešavalo da tekstovi, budu

  nea, stvari su krenule nabolje. Bilo je to

  nepismeno napisani, a o nekoj dote‐

  vreme E. E. »Dok« Smita i njegovih velikih

  ranosti nije bilo ni govora. Što se sadržaja

  inovacija od kojih je najveća bila ponovo

  tiče, bilo je malo pravih priča a većina

  otkrivanje starih sadržaja. Smit je počeo u

  materijala bili su ono što bismo danas

  Amazingu, ali je ubrzo prešao u Astoun‐

  nazvali slatkastim naučnim lokacijama —

  ding svuda praveći hitove od svojih priča,

  eseji sa dijalozima i opisima. Svrha svega

  brzih po akciji ali mutnih po sadržaju.

  bila je da se što više čitalaca potakne na

  Tiraž Astoundinga je skočio na 20000

  studiranje prirodnih nauka.

  primeraka kad se pojavio prvi nastavak

  Izgleda da je Gernzbek uvek bio raz‐

  »Valeronske ševe«, avgusta 1934. godine,

  dragan kada bi mu neki čitalac napisao da

  učinivši da časopis po prvi put stvori i neki

  mu je Amazing Stories pomogao da

  profit od kako je počeo da izlazi. Smit je

  odabere zanimanje. Rubrika pisama

  ponovo uveo i karak‐terizaciju koje kod

  čitalaca bila je puna takvih primera.

  mnogih Gernzbekovih pisaca nije bilo ni u

  Ubrzo nakon što je Gernzbek počeo sa

  tragovima.

  89

 
Smitove vizije su danas, naravno

  smešne a takve bi bile i 1890. godine, ali

  u njegovo vreme bio je to veliki napredak.

  Naučna fantastika se polako izvlačila iz

  mraka u kome je stenjala za vreme

  Gernzbeka, ali je duh literarnog geta ipak

  ostao ovekovečen.

  Od loših pisaca potiču loši tekstovi i,

  kada se izdavači naviknu na to, još više

  teraju pisce da tako pišu. Kad čitaoci s

  veseljem prime takve tekstove kao neka

  majstorska dela i traže još, izdavač im

  mora ispuniti želju ako želi da nastavi s

  poslom i tako nastaje čvrsto zatvoren

  krug. Često nadareni pisci uhvaćeni u taj

  krug nisu sposobni da daju sve od sebe.

  Prisiljeni su da pišu loše a ne onako dobro

  kako bi zaista mogli.

  Dejvid Keler me podseća na takve

  pisce. Njegove priče se drže odlične ideje

  ali su statičhe kao i priče drugih. Neko bi

  pomislio da on i nije mogao pisati bolje,

  međutim, pojedini njegovi radovi za

  Weird Tales su bili kvalitetniji. On je

  mogao pisati kratke priče i, da mu je to

  Gernzbek dozvolio, bile bi to dobre SF‐

  priče, ali on nikada nije dobio priliku. Ke‐

  ler je stvorio nekoliko romana o katastro‐

  fama na način koji je prethodio školi Džo‐

  na Vindhama i Džona Kristofera, a među

  njima verovatno je najbolji »Metalna

  propast«.

  Na žalost, pisci Gernzbekovog vreme‐

  na većinom nisu bili tako dobri kao Keler

  (koji je bio i obrazovan: napisao je te‐

  meljiti udžbenik engleskog jezika a ni

  dara za prozu mu nije manjkalo. On je, za

  razliku od svojih bio bar ozbiljan mislilac

  zainteresovan za humanu stranu tehno‐

  logije). Prosečne serije tog doba bile su

  još u obliku jeftinih pričica s mnogo prak‐

  tičnih stvarčica. Često se previše reči tro‐

  šilo da bi se nešto objasnilo i tako je rad‐

  nja lagano stagnirala. Istraživač u Ama‐

  zoniji nađe izgubljeni grad i onda utroši

  sledećih dvadeset pet strana da bi saznao

  nešto o privredi tog mesta, a onda nas‐

  tavlja s melodramom. Čak je i Gernzbek,

  iako se odupirao koliko je mogao,

  podlegao tome da tu i tamo objavi koju

  kratku priču u svom odvratnom časopisu,

  a najpoznatija je »Ralf 124C41+«.

  90

  Sada bi trebalo da bude jasno zašto je

  podiglo na viši nivo. Džon Kembel, kao

  ostalo tako malo priča iz tog vremena.

  urednik Astoundinga, najavljuje poznato

  Samo ih je nekoliko preštampano a pi‐

  »zlatno doba«, negde između 1938. i

  tanje je da li su i one to zaslužile. Većina

  1950. godine, i gotovo sam samcit stvara

  onog što se tada pojavljivalo u časopisima

  modernu naučnu fantastiku.

  najobičnije je smeće, koje nije budilo ni‐

  Kao urednik odobravao je piscima da

  kakvo zanimanje kod odraslih a i kod

  pišu inteligentnije price a insistirao je i na

  mladih nije baš naročito prihvatano. Na‐

  posedovanju minimuma tehnike rada.

  učna fantastika je sve to vreme bila nešto

  Kao i drugi pisci, i on je pisao socio‐

  kao mračno doba nakon propasti Rima.

  tehnološke priče. (Za to vreme, Amazing

  Da stvar bude još gora, kad god bi se

  se još uvek koprcao u blatu. Thrilling

  negde i pojavila kvalitetnija SF‐dela, ona

  Wonder, potomak Gernzbekovog Won‐

  nisu označavana kao takva. Termin

  dera postao je 1947. godine časopis za

  »naučna balada« je zadugo nestao a

  odrasle i uznapredovao. Hugo, srećom,

  »naučna fantastika« je preuzela značenje

  tih godina ništa nije izdao.)

  jeftinih budalaština.

  Moramo konačno spoznati, da SF nije

  Najgore od svega se dogodilo kada se

  kuća koju je Hugo sagradio već koju je

  pojavio Flaš Gordon, čime je pažnja jav‐

  srušio. Kembel je ispravio mnogo od te

  nosti usmerena ka najgoroj i najjeftinijoj

  štete, a Bučer, Gold, Pol, Elison, Ferman i

  naučnoj fantastici. Ako je imalo inteli‐

  drugi učinili su ostatak. Mnogi pisci sada

  gentniji čitalac prelistao magazin da bi

  objavljuju u časopisu Playboy, najbolje

  pogledao kvalitet štiva, recimo 1936. go‐

  plaćenom tržištu SF‐a. Bolesnik je potpu‐

  dine, sigurno je bio razočaran, osim ako

  no ozdraviio od Gernzbek‐bolesti i opet

  nije slučajno naišao na priču Stenlija G.

  smo u 1890. godini, a možda smo i bolji

  Vajnbauma.

  jer ova kategorija može konkurisati

  Tako je, eto, naučna fantastika izgu‐

  glavnom toku kao nikad ranije.

  bila ugled i zato su se njeni pisci morali

  Pretpostavljam da je sada prekasno,

  truditi poslednjih tridesetak godina da

  ali ipak smatram da bi trebalo promeniti

  povrate status umetnika. Da se Flaš

  ime nagrade »Hugo«. Zašto da nagrada

  Gordon nije pojavio baš tada kada je

  za najbolja SF‐ostvarenja nosi ime čoveka

  naučna fantastika u najvećem opadanju i

  koji za žanr nije učinio ništa pozitivno.«

  potpuno bespomoćna da se brani od

  kritike, stvari su mogle drugačije teći.

  Ipak, ne možemo kriviti taj petparački

  strip za ono što se dogodilo čitavom

  jednom žanru uopšte, što ga je dovelo do

  stanja da ga prozovu nahočetom

  književnosti.

  Greška je u Gernzbeku i nekolicini

  njegovih sledbenika. Materijali koje su

  odabirali bili su jednostavno bez ikakve

  vrednosti i to je presudilo.

  Moj zaključak je da bi američka na‐

  učna fantastika bila neuporedivo bolja da

  Hugo Gernzbek nikada nije napustio Luk‐

  semburg. Naravno, nije samo u tome

  problem jer bi se našao neko drugi da

  pokrene »prvi« SF‐magazin pre ili kasnije.

  Međutim, sumnjam da bi iko imao lošiji

  uticaj na tom polju. No, nećemo trošiti

  vreme na nešto što se nije dogodilo.

  Gernzbek je uradio ono što je uradio, a

  naučna fantastika bi nestala u sveopštem

  slomu jeftinih magazina da je nešto nije

  91

  VESTI

  Iz Francuske: Aleksandar Manić

  U izdanju francuske izdavačke kuće

  Les Humanoides Associes, inače bivše

  redakcije Metal Hurlanta, pojavila su

  Iz Lokusa: A.B. Nedeljković

  se u superluksuznoj opremi kao

  albumi dva serijala jugoslovenskog

  Vilijam Gibson, barjaktar kiberpan‐

  strip‐autora Igora Kordeja. Radi se o

  ka, prodire već po treći put uzastopce

  Kordejovom junaku Vamu koji je

  na filmske ekrane svojim tekstovima.

  jugoslovensku premijeru imao u

  Najnovije vesti su: Gibson je završio

  Stripoteci. Serija o Vamu prevedena je

  pola posla u pisa
nju druge verzije

  u Francuskoj kao La saga de Vam a

  svog scenarija za film Ejlijen III (Osmi

  prva dva albuma objavljena su pod

  putnik III) – u kome će, uzgred rečeno,

  nazivom Le pouvoir d’ Ormag i

  glumica Sigurni Viver imati samo

  L’enfant d’ Agrile a prodaju se po ceni

  sporednu ulogu, a u Ejlijenu IV opet

  od 55 FF. U najavi je i treći nastavak

  glavnu ulogu: uskoro treba da počne

  pod nazivom La citde Naat. Prva dva

  snimanje Gibsonovog Popaljivanja

  albuma izašla su u januaru 1988.

  krome – da, filma po toj njegovoj

  godine. Novost je i to da je ovaj

  priči, u organizaciji kompanije Karol‐

  izdavač u avgustu mesecu definitivno

  ko; i, najzad, Gibsonova priča Hotel

  prekinuo

  sa

  izdavanjem

  Metal

  Nova ruža poslužiće kao osnov za

  Hurlanta jer nije izdržao finansijski

  snimanje jednog filma u Japanu, a

  pritisak kao ni konturenciju drugih

  producenti će biti Edvard Presman i

  strip izdanja.

  Malkolm Meklaren.

  U listu Les cahiers de la BD broj 79

  Dve tužne vesti: u SSSR je umro, u

  od januara 1988. godine, u članku koji

  53. godini, SF pisac Dmitrij Bilenkin,

  najavljuje nova strip‐izdanja francus‐

  čije su priče kod nas objavljene

  kih izdavačkih kuća govori se o

  dvadesetak

  puta,

  u

  Politikinom

  »uvozu mladih vukova jugoslovenskog

  zabavniku, u Večernjim novostima, u

  stripa«. Poseban tretman ima Zoran

  Siriusu br. 4, 15, 26, 67 itd. Bilenkin je

  Janjetov koji je potpisao ugovor sa Les

  izdahnuo na hirurškom stolu za vreme

  Humanoides Associes za novi serijal o

  operacije.

  Mebijusovom junaku Džonu Difolu.

  U Americi je preminuo Randal

  Janjetov ustvari započinje serijal o

  Garet, čiji smo nezaborvni Detonator

  detinjstvu Džona Difola i o svemu

  čitali u Siriusu 25. Garet je bio veliki

  onome što je bilo pre »Crnog Inkala«.

  šaljivdžija, sklon galami i piću,

  Prema ranijim vestima Zoran Janje‐

  komunikativan i, tokom niza godina,

  tov je trebalo da radi peti nastavak

  živa »fabrika reči«: on i Robert

  serije koju Mebijus i Jodorovski već

  Silverberg punili su sami čitave

 

‹ Prev