Alef Science Fiction Magazine 008

by MoZarD

  102

  20

  obe strane doline. Bio bih vladar deset

  puta većeg broja podanika od onog o

  Gering poče da žvaće, stade, pogleda

  kom je Hitler ikad sanjao!«

  ukočeno, i reče: »Zašto bih? Ja ovde

  Opet poče da plače, a onda prestade,

  nemam nikakvog autoriteta, a ne bih ti

  da bi popio još jedan gutljaj vode, i

  mogao ništa i da imam. Samo sam gost.

  potom stavi parče gume snova u usta.

  Vrlo pristojni ljudi, ovi ovde; uopšte me

  Zvakao je i lice mu svakog sekunda

  nisu uznemiravali, izuzev što su me, s

  postajaše sve opuštenije i ozarenije.

  vremena na vreme, pitali jesam li dobro.

  Gering kaza: »Posle sam imao noćne

  Premda, ne znam koliko će dugo pustiti

  more s tobom, koji mi zarivaš koplje u

  da ne zaradujem za svoje izdržavanje.«

  stomak. Kad bih se probudio, trbuh bi me

  »Nisi izlazio iz kolibe?« reče Barton. »Ko

  boleo, kao da mi je kremen zaista probo

  je onda punio tvoju zdelu? Odakle ti

  creva. Tako sam uzeo gumu, da otklonim

  toliko gume snova?«

  bol i poniženje. U početku mi je poma‐

  Gering se lukavo nasmeši. »Imao sam

  gala. Bio sam jak. Bio sam gospodar sve‐

  veliku kolekciju tamo gde sam boravio do

  ta, Hitler, Napoleon, Julije Cezar, Aleksan‐

  dolaska ovde; negde oko hiljadu milja

  dar, Džingis Kan, svi u jednom čoveku. Bio

  uzvodno.«

  sam opet zapovednik fon Rihthofenovog

  »Nesumnjivo otetu od sirotih robova«,

  Diviziona crvene smrti; bill su to srećni

  nadoveza se Barton. »Ali, ako ti je tamo

  dani, najsrećniji u mom životu, po mnogo

  bilo tako dobro, zašti si otišao?«

  čemu. Ali, euforija se ubrzo pretvorila u

  Gering zaplaka. Suze su mu se slivale niz

  grozu. Stropoštao bih se u pakao; video

  lice, preko ključnih kostiju, pa niz prsa,

  sam sebe kako optužujem sebe, a iza

  dok su mu se ramena tresla.

  tužitelja milion drugih. Ne milion mojih

  »Ja... morao sam da odem. Nisam im

  likova, nego žrtava tog velikog i slavnog

  uopšte bio dobar. Gubio sam vlast nad

  junaka, tog skarednog ludaka Hitlera,

  njima — trošeći previše vremena za piće,

  koga sam i ja obožavao. I u čije sam ime

  pušenje marihuane i žvakanje gume

  počinio tako mnogo zločina.«

  snova. Rekli su da sam suviše omekšao.

  »Priznaješ da si zločinac?« reče Barton.

  Ubili bi me, ili pretvorili u roba. Tako sam

  »Ta je priča drugačija od one koju si mi

  jedne noći šmugnuo... uzeo čamac. Dobro

  nekad pričao. Tada si rekao kako si sve s

  sam prošao i nisam se zaustavljao sve

  pravom činio i kako te izdao...«

  dovde. Prodao sam deo svoje zalihe

  Ućuta, shvativši da je skrenut od svoje

  Sevieru za dvonedeljno utočište.«

  osnovne namere. »Da ti avet savesti ne

  Barton radoznalo posmatraše Geringa.

  da mira, prilično je neverovatno. Ali,

  »Znaš šta će ti se dogoditi ako uzmeš

  možda to objašnjava ono što je zbunilo

  previše gume«, reče. »noćne more, ha‐

  puritance — zašto su piće, duvan, mari‐

  lucinacije, priviđenja. Totalno mentalno i

  huana i guma snova ponuđeni u zdelama

  fizičko rastrojstvo. Mora da si to video

  uz hranu. U najmanju ruku, guma snova

  kod drugih.«

  kao da je dar, mina iznenadenja ispun‐

  »Ja sam na Zemlji bio zavisnik od

  jena

  opasnošću

  za

  one

  koji

  je

  morfijuma!« uzviknu Gering. »Izborio

  zloupotrebljavaju.«

  sam se protiv toga i zadugo bio Slobodan.

  On priđe Geringu. Nemčeve oči behu

  Onda, kad su Trećem rajhu kola krenula

  poluzatvorene, a donja usna obešena.

  nizbrdo — a i meni samom — kad je

  »Ti znaš moj identitet. Ja putujem pod

  Hitler počeo da me kinji, opet sam se

  pseudonimom, sa jakim razlogom. Sećaš

  odao drogama!«

  se Sprusa, jednog od tvojih robova. Pošto

  Zastade, pa reče: »Ali ovde, kada sam

  si ti ubijen, on je sasvim slučajno otkriven

  se probudio u novom životu, u mladom

  kao jedan od onih koji su nekako uskrsli

  telu, kada se činilo da je ispred mene

  celo mrtvo čovečanstvo. Mi ih zovemo

  večni život i mladost, kada nije bilo stro‐

  Moralnim, u nedostatku boljeg izraza.

  gog Boga u raju ili đavola u paklu da me

  Gering, slušaš li?«

  zaustavi, mislio sam da mogu učiniti

  Gering klimnu glavom.

  upravo ono što želim, i izići s tim na kraj.

  »Sprus se ubio pre nego smo uspeli da

  Postao bih čak veći od Firera! Ta mala

  doznamo šta smo hteli.

  zemlja, u kojoj si me onda zatekao,

  Kasnije je nekoliko njegovih sunarod‐

  trebalo je da bude tek početak! Mogao

  nika došlo u naš kraj i privremeno su

  sam gledati svoju imperiju kako se

  uspavali sve ljude — verovatno uz pomoć

  prostire hiljadama milja uz, i niz Reku, sa

  gasa — s namerom da me odvedu u svoj

  104

  glavni stab. Ali, nisu uspeli. Bio sam

  nestade. Barton otrča za njim; za minut

  odsutan, na trgovačkom putovanju uz‐

  se obojica nadoše među visokim boro‐

  vodno Rekom. Kad sam se vratio, shvatio

  vima i hrastovima na brežuljcima. Njegov

  sam da su mi za petama i bežim sve od

  plen nestade u travi koja je dosezala do

  onda. Gering, čuješ li me?«

  pojasa.

  Barton ga žestoko ošamari. Gering

  Barton uspori, ugleda pramen beline —

  uzviknu: »Ah!« odskoči unazad i uhvati se

  svetlost zvezda na goloj koži — i približi

  za lice. Oči mu behu otvorene. Pravio je

  se čoveku. Nadao se da se Moralni neće

  grimase.

  odmah ubiti, jer je imao plan kako da mu

  »Čuo sam te!« zarežao je. »Samo mi se

  izvuče podatke, ako ga bude mogao

  nije učinilo značajnim da ti odgovorim.

  odmah onesvestiti. Ovo je podrazume‐

  Ništa nije izgledalo značajno, ništa izuzev

  valo hipnozu, ali bi prethodno morao da

  lebdenja daleko od ....«

  uhvati Moralnog. Bilo je moguće da čovek

  »Zaveži i slušaj!« reče Barton. Moralni

  ima nešto poput radio‐predajnika ugra‐

  svuda imaju ljude koji me traže. Ne smem

  đenog u telo, i da je čak i sada u vezi sa

  te ostaviti živog, shvataš? Ne mogu ti

  svojim sunarodnicima — gde god bili. Ako

  verovati. Čak i da si mi prijatelj, ne bi ti se

  je tako, oni će doći u svojim le‐tećim

  moglo verovati. Ti si narkoman!«

  mašinama, i biće gotov.

  Gering se zakikota, priđe Bartonu i

>   Stade. Izgubio je svoj plen, i jedino što

  pokuša da mu stavi ruke oko vrata.

  mu je preostalo da učini, beše da probudi

  Barton ga odgurnu tako snažno, da se

  Alisu i ostale, pa da pobegnu. Možda bi

  zateturao preko stola, i, dočepavši se

  ovog puta trebalo poći u planine i skriti se

  njegovih ivica, jedva se zadržao da ne

  onamo za neko vreme.

  padne.

  Ali, prvo će otići u Agnoovu kolibu. Male

  »Ovo je vrlo zabavno«, reče Gering.

  su šanse da će ga tamo zateći, no vredelo

  Onog dana kad sam dospeo ovde, jedan

  je proveriti.

  me čovek pitao jesam li te video. Detaljno

  te opisao i kazao tvoje ime. Rekao sam

  21

  mu da te znam dobro — predobro, i da se

  nadam da te više nikada neću videti,

  Barton stiže na mesto odakle se vidi

  odnosno nikada, osim ako nisi u mojoj

  koliba, upravo na vreme da opazi leđa

  vlasti. On je kazao da treba da ga

  čoveka koji je ulazio unutra. Barton

  obavestim ako te opet vidim. Isplatiće mi

  napravi krug, da bi prišao sa strane na

  se.«

  kojoj je tama bregova i drveća rasutog

  Barton nije gubio vreme. Koraknu ka

  duž poljane mogla da ga skrije. Pognuvši

  Geringu i ščepa ga obema rukama. Bile su

  se, trčao je dok se nije našao na vratima

  male i nežne, ali se Gering trže od bola.

  kolibe.

  »Šta to hoćeš«, reče, »da me opet

  Začu glasan uzvik na izvesnom odsto‐

  ubiješ?«

  janju iza sebe, i munjevito se okrenu, da

  »Ne, ako mi kažeš ime čoveka koji te

  bi video Geringa kako se tetura prema

  pitao za mene. Inače...«

  njemu. Vikao je na nemačkom Agnou,

  »Hajde, ubij me!« reče Gering. »Pa šta?

  upozoravajući ga da je Barton tik uz vrata.

  Probudiću se negde drugde, hiljadama

  U jednoj ruci držao je dugačko koplje,

  milja odavde, daleko od tvog domašaja.«

  kojim je zamahivao na Engleza.

  Barton pokaza na bambusovu kutiju u

  Barton se okrenu i gurnu telom klimava

  uglu kolibe. Pogađajući da je unutra

  vrata od bambusovih letvica. Njegovo ra‐

  Geringova zaliha gume, reče: »A probudi‐

  me izvali ih iz drvenih šarki. Vrata pole‐

  ćeš se i bez toga! Gde još možeš da do‐

  teše unutra i udariše Agnoa, koji je stajao

  biješ toliko, za tako kratko obaveštenje?«

  iza njih. Barton, vrata i Agno sručiše se na

  »Proklet da si!« viknu Gering i pokuša

  pod, sa Agnoom dole.

  da se istrgne i dograbi kutiju.

  Barton se skotrlja sa vrata, ustade, i

  »Kaži mi njegovo ime!« reče Barton. »Ili

  ponovo skoči, obema bosim nogama, na

  ću uzeti gumu i baciti je u Reku!«

  drvo. Agno vrisnu i potom utihnu. Barton

  »Agno. Rože Agno. Spava u kolibi

  odgurnu vrata u stranu i vide svoj plen

  odmah do Okrugle kuće.«

  onesvešćen i okrvavljenog nosa. Dobro!

  »Tobom ću se kasnije pozabaviti«, reče

  Sada, ako buka nije privukla pažnju, i ako

  Barton, i udari ga bridom šake u vrat.

  uspe da dovoljno brzo raščisti s Gerin‐

  Okrenu se i vide čoveka kako čuči pred

  gom, može da ostvari svoj plan.

  ulazom u kolibu. Čovek se uspravi i

  Pogleda gore, na vreme da spazi sjaj

  105

  zvezda na dugačkom crnom predmetu

  postavi, nalazio se šav zatvoren sa dve

  usmerenom ka njemu. Baci se u stranu, i

  tanke magnetne trake, koji se lako otvori.

  koplje se, uz tup zvuk, zabode u zemljani

  On izvuče predmet iz postave i pogleda

  pod. Držalje je vibriralo poput zvečarke

  ga uz svetlost baklje.

  koja se sprema da ugrize. Barton stade u

  Dugo je čučao uz treperavo svetlo, ne

  vrata, proceni Geringovu udaljenost, i

  mogavši da odvoji oči i da se načudi ovoj,

  hitnu oružje. Asegai se zari u Nemčev

  bezmalo parališućoj opseni. Fotografija, u

  stomak. Gering podiže ruke u vazduh,

  ovom svetu bez fotoaparata, beše neču‐

  vrisnu i pade na bok. Barton podiže

  vena stvar. Ali, njegova fotografija, to je

  Agnoovo mlitavo telo na rame i iznese ga

  bilo još neverovatnije, kao i činjenica da

  iz kolibe.

  nije snimljena na ovom svetu! Morala je

  Dotad su se već čuli uzvici iz Okrugle

  biti načinjena na Zemlji, onoj Zemlji, sada

  kuće. Baklje su se rasplamsavale; stražar

  izgubljenoj u haosu zvezda negde na

  sa najbliže osmatračnice je vikao. Gering

  bleštavom nebu i u, sam Bog zna, koliko

  je sedeo na zemlji sklupčan i čvrsto držao

  hiljada godina vremena.

  koplje blizu rane.

  Nemogućnost za nemogućnošću! Ali,

  Gledao je otvorenih usta, a onda rekao:

  snimak je poticao iz vremena i sa mesta,

  »Opet si to učinio! Ti...«

  kada i gde, to je zasigurno znao, u njega

  Pade ničice, sa samrtnim ropcem u grlu.

  nije bio uperen fotoaparat da bi mu

  Agno se povrati izbezumljen. Oslobodi

  sačuvao lik. Brkovi mu behu odstranjeni,

  se Bartonovog stiska i pade na zemlju. Za

  ali retušer nije mario što je zamrljao po‐

  razliku od Geringa, nije bio bučan. Imao

  zadinu, niti njegovu odeću. Eto ga, uhva‐

  je, taman koliko i Barton, ili još više raz‐

  ćen kao nekim čudom od pojasa nagore i

  loga da bude miran. Barton beše izne‐

  zarobljen na parčetu nekakvog ravnog

  nađen kad ostade samo sa čovekovim

  materijala. Ravnog! Kad okrenu kvadrat,

  peškirom u ruci. Krenu da ga baci, ali

  vide kako mu se pojavljuje profil. Ako bi

  oseti nešto kruto i čvrsto ispod postave.

  ga držao skoro pod pravim uglom u

  Prebaci ga u levu ruku, istrgnu asegai iz

  odnosu na pogled, mogao je videti prizor

  leša, i potrča za Agnoom.

  od tri četvrtine sopstvenog profila.

  Moralni se beše otisnuo jednim od

  »1848«, mrmljao je sebi u bradu. »Kada

  bambusovih kanua izvezenih na obalu.

  sam bio dvadesetsedmogodišnji niži oficir

  Zaveslao je snažno, ozvezdanom vodom,

  u istočnoindijskoj armiji. A ovo su plave

  pogledajući povremeno za sobom. Barton

  planine Goa. Mora da je ovo snimljeno

  podiže asegai iza ramena, i hitnu ga. Bilo

  dok sam se tamo oporavljao. Ali, za ime

  je to kratko oružje sa debelom drškom,

  božje, kako? Ko? I kako su Moralni uspeli

  oblikovano za borbu izbliza, a ne kao kop‐

  da dođu do fotografije.

  lje. Ali, poletelo je pravo i spustilo se, na

  Agno je, bez sumnje, nosio ovu fotogra‐

  kraju putanje, u Agnoova leđa. Moralni je

  fiju da po njoj pronađe Bartona. Vero‐

  pao napred, pod uglom, i nagnuo uzani

  vatno je sv
aki lovac imao istu takvu,

  čamac. Kanu se izvrnuo. Agno se više nije

  skrivenu u peškiru. Tražili su ga svud duž

  pojavio.

  Reke; moguće je da postoje hiljade,

  Barton opsova. Želeo je da uhvati

  desetine hiljada njih. Ko zna koliko su

  Moralnog živog, ali bi bio gotov, da ga je

  agenata imali na raspolaganju, ili koliko

  pustio da pobegne. Ovako je postojala

  su ga očajnički želeli, ili zašto su ga

  mogućnost da Agno još nije stupio u

  uopšte želeli?

  kontakt sa drugim Moralnima.

  Pošto vrati fotografiju u peškir, okrenu

  Osvrnu se prema gostinskim kolibama.

  se s namerom da ode natrag u kolibu. U

  Bubnjevi su lupali duž obale i ljudi sa

  tom trenu pogled mu pade na vrhove

  upaljenim bakljama žurili su ka Okrugloj

  planina — tih nesavladivih visokih planina

  kući. Barton zaustavi jednu ženu i zamoli

  koje su opasivale dolinu Reke s obeju

  je da mu pozajmi baklju za trenutak. Ona

  strana.

  mu je dade, ali ga obasu kojekakvim

  Na svetloj ponjavi kosmičkog gasa uoči

  pitanjima. On odgovori da misli da napa‐

  nešto titravo. Pojavilo se i za tren oka

  daju Ćoktousi preko Reke. Ona požuri ka

  nestalo.

  skupu ispod palisade.

  Kroz nekoliko sekundi najednom se

  Barton zabode šiljak baklje u mekanu

  opet prikaza, ovog puta kao polulopta, i

  obalsku zemlju i uze da pregleda peškir

  ponovo iščeznu.

  koji je strgnuo sa Agnoa. Sa unutrašnje

  Vazduhoplov se u drugom letu spusti

  strane, tačno iznad tvrdog kvadrata u

  još niže i nestade kao prvi put.

  106

  Moralni će ga odvesti, a narod Sevierie

  tvrda.

  će se pitati šta ih je uspavalo za sat ili

  Međutim, grdosije oko njega izgledale

  više.

  su kao da se mogu tući ceo dan a da im

  Nije imao kad da se vrati u kolibu i

  ništa ne bude.

  razbudi ostale. Ako bi čekao još i tren, bio

  Većinom behu visoki, u najmanju ruku

  bi uhvaćen.

  osam stopa, a pojedini sigurno i preko

  Okrenu se, skoči u Reku, i zapliva ka

  devet; masivna mišićava ramena behu im

  drugoj obali, udaljenoj milju i po. Ali, nije

  široka preko tri stope. Tela im behu

  prešao više od četrdeset jardi, kad oseti

  ljudska, ili približno ljudska, a bela koža

  prisustvo nečeg ogromnog iznad sebe.

  pokrivena crvenkastosmeđim dlakama.