Alef Science Fiction Magazine 008

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 008 > Page 20
Alef Science Fiction Magazine 008 Page 20

by MoZarD


  Okrenu se na leđa da osmotri. Vide samo

  Ne behu dlakavi kao šimpanze, ali

  blag sjaj zvezda. Potom, pedeset stopa

  dlakaviji od svih ljudi koje je ikad video, a

  nad njim, disk prečnika oko šezdeset

  znao je nekoliko izuzetno maljavih

  stopa proseče nebo. Iščeznu gotovo istog

  ljudskih stvorova.

  trena i pojavi se opet, na dvadeset stopa

  Ali, lica su im davala neljudski i za‐

  iznad njega.

  strašujući izgled, posebno zato što su svi

  Znaći, oni mogu da vide na odstojanju u

  režali u borbenoj jarosti. Ispod niskog

  noći, i otkrili su ga u bekstvu.

  čela, iznad očiju, imali su bezoblične

  »Šakali!« viknu. »Svejedno me nećete

  koščurine što su se završavale u obliku

  uhvatiti!«

  slova O. Iako su im oči bile krupne kao i

  Iskrenu se i zaroni pravo ka dnu. Voda

  njegove, izgledale su sitne u odnosu na

  je postala hladnija i bubne opne ga

  široko lice u koje su usađene. Jagodične

  zaboleše. Iako mu oči behu otvorene,

  kosti su im štrčale, a zatim se oštro

  ništa nije mogao da vidi. Iznenada ga

  povijale ka licu. Ogromni nosevi davali su

  voda pogura, i on je znao da pritisak

  džinovima izgled surlastih majmuna.

  dolazi od pomeranja velikog predmeta.

  U drugoj prilici, možda bi oni Bartonu

  Vazduhoplov je potonuo za njim.

  bili i zabavni. Sada ne. Rika koja je dola‐

  Postojao je samo jedan izlaz. Imaće

  zila iz njihovih širih nego u gorile grudi,

  njegovo mrtvo telo, i to će biti sve.

  bila je duboka, kao lavovska, a ogromni

  Ponovo im može pobeći i biti živ negde uz

  zubi naterali bi i kodiak medveda da

  Reku, da ih opet nadmudri i osveti im se.

  dvaput promisli pre nego što napadne. U

  Otvori usta i udahnu duboko, kroz njih i

  pesnicama, velikim kao njegova glava,

  nos.

  držali su batine, debele i dugačke poput

  Davio se. Samo izuzetnom snagom volje

  kolske rude, i kamene sekire. Zamahivali

  uzdržavao se da ne stisne usne i pokuša

  su oružjem jedan na drugog, a kada bi

  da se odupre smrti koja ga je opkoljavala.

  nekog pogodili u meso, kost bi pucala s

  Znao je da će živeti opet, ali ćelije

  praskom kakav se čuje pri cepanju drva.

  njegovog tela nisu tog bile svesne. Borile

  Katkad bi se i palica polomila.

  su se za život baš u ovom trenutku, ne u

  Barton stiže da se osvrne uokolo. Svet‐

  obećanoj budućnosti. I one mu, iz grla

  lost je bila slaba. Sunce se beše tek do

  punog vode, istisnuše uzvik očajanja.

  pola uzdiglo iznad visova preko Reke.

  Vazduh je bio hladniji nego što je, koliko

  22

  se sećao, ikad bio na ovoj planeti, izuzev

  za vreme njegovih bezuspešnih pokušaja

  »Aaaaaaaah!«

  da se popne na vrh vertikalnih venaca.

  Uzvik ga podiže sa trave, kao da ga je

  Tada jedan od pobednika u borbi

  odbacila odskočna daska. Za razliku od

  potraži

  pogledom

  još

  nekog

  od

  prvog uskrsnuća, sada nije bio slab i

  protivnika, i spazi njega.

  zbunjen. Znao je šta da očekuje. Pro‐

  Razrogači oči. Za trenutak je izgledao

  budiće se na travnatoj obali Reke, u

  iznenađen, kao što je iznenađen bio Bar‐

  blizini kamene zdele. Ali, nije bio spreman

  ton kada je prvi put otvorio oči. Možda

  za ove džinove koji su se borili oko njega.

  nikad pre nije video stvorenje nalik Bar‐

  Prva pomisao mu beše da nađe oružje.

  tonu, kao što ni Barton nikad nije video

  Ništa nije imao pri ruci, izuzev zdele, koja

  nekog nalik njemu. Ako je tako, ubrzo će

  se uvek pojavljuje uz uskrslog, i gomile

  se povratiti od iznenađenja. On riknu,

  peškira raznih veličina, boja i debljina.

  preskoči unakaženo telo svog protivnika i

  Koraknu, ščepa ručku zdele i sačeka. Ako

  potrča prema Bartonu podigavši sekiru

  bude morao, upotrebiće zdelu kao palicu.

  koja bi oborila slona.

  Bila je laka, ali gotovo neuništiva i vrlo

  I Barton potrča, sa zdelom u ruci. Ako je

  107

  izgubi, može slobodno i da umre. Bez nje

  K tome, uspon doline zatvarao je vidik

  bi gladovao, ili životario na ribi i

  tek posle, najmanje četiri milje. Kamena

  bambusovim mladicama.

  zdela kraj njega, bila je poslednja. Dalje je

  Umalo mu se to i ne dogodi. Pred njim

  samo poljana i Reka.

  se pojavi prolaz, i on požuri izmedu dva

  Ovo beše kraj puta — ili početak Reke.

  džina koji su se uhvatili ukoštac i

  Nije imao ni vremena ni želje da sudi o

  naprezali da obore jedan drugog, i trećeg

  čemu je reč. Samo je sve to primetio,

  koji se povlačio pred kišom udaraca

  prolazeći kroz bol, bes i užas. Potom,

  batine četvrtog. Samo što nije projurio,

  kako se pripremao da zamahne sekirom i

  kad se dvojica rvača svališe na njega.

  rascepi Bartonu lobanju, džin se ukruti i

  Trčao je dovoljno brzo da se ne nađe

  vrisnu. Za Bartona je to bilo kao da mu je

  direktno pod njima, ali ga ruka jednog od

  lokomotiva pisnula na uho. Stisak po‐

  njih mlatnu u levu petu. Udarac je bio

  pusti, i Barton pade na zemlju. Za tre‐

  tako jak da mu je smrvio stopalo i

  nutak mu uminu bol u stopalu.

  momentalno ga zaustavio. Pade napred i

  Kad ponovo dode sebi, morade da

  zaječa. Mora da mu je stopalo bilo

  zaškripi zubima, da ne bi opet vrisnuo.

  slomljeno, a mišići duž cele noge behu

  Zastenja i sede, osećajući žarenje duž

  mu rasparani. Uprkos tome, pokušao je

  noge, koje je učinilo da mu slaba dnevna

  da ustane i odhramlje do Reke. Kad bi je

  svetlost postane skoro crna. Bitka je bes‐

  se domogao, mogao bi da otpliva, ako se

  nela oko njega, ali on beše u malom bez‐

  u agoniji ne onesvesti. Poskoči dvaput na

  bednom uglu. Uz njega je ležao kao tri

  desnoj nozi, i to samo da bi bio ščepan

  debla debeo leš džina, koji ga umalo nije

  otpozadi.

  ubio. Lobanja, koja je bila dovoljno masiv‐

  Polete u vazduh, koprcajući se, i bi

  na da odoli ovnu, staroj ratnoj spravi za

  uhvaćen pre nego što je otpočeo svoj

  razbijanje zidova, beše mu provaljena.

  napad.

  Oko slonovskog leša, šunjao se, na sve

  Džin ga je držao jednom ispruženom

  četiri, još jedan ranjenik. Videvši ga,

  rukom oko grudnog koša. stiskajući ga u

  Barton za trenutak zaboravi bol. Taj

  golemoj snažnoj pesnici. Barton je jedva

  užasno povređeni čovek, bio je Herman

 
mogao disati; rebra samo što mu nisu

  Gering.

  popucala.

  Obojica su bila uskrsnuta na istom

  Uprkos svemu, nije ispustio zdelu. Sada

  mestu. Nije imao kad da razmišlja o igri

  njome udari Džina po ramenu.

  slučajnosti. Bol je počeo da mu se vraća.

  Lako, kao da tera muvu, Džin dotače

  Osim toga, Gering progovori.

  metalnu posudu svojom sekirom i izbi je

  A nije izgledalo da je u njemu ostalo

  Bartonu iz ruku.

  previše priče, ili previše vremena za nju.

  Ogromna životinja se isceri i povi ruku

  Bio je obliven krvlju. Desno oko mu beše

  da primakne Bartona bliže. Barton beše

  izbijeno; obraz razderan od ugla usana do

  težak sto osamdeset funti, ali ruka ni ne

  uha. Ruka zgnječena. Jedno rebro štrčalo

  zadrhta pod pritiskom.

  je van. Kako je uspeo da ostane živ i da

  Za časak je Barton gledao pravo u ble‐

  puzi, bilo je izvan Bartonovog shvatanja.

  doplave oči, potonule u koščate krugove.

  »Ti... ti!« reče Gering promuklo na ne‐

  Nos nemani bio je prošaran mnoštvom

  mačkom i pade. Kao iz česme pokulja iz

  popucalih kapilara. Usne su mu bile

  njegovih usta po Bartonovim nogama; oči

  isturene zbog izbačene donje vilice a ne,

  mu dobiše staklast sjaj.

  kako isprva pomisli, što su debele.

  Barton se pitaše hoće li ikada znati šta

  Onda džin riknu i podiže Bartona iznad

  je ovaj hteo da kaže. To, u suštini, nije ni

  svoje glave. Barton je udarao golemu

  bilo važno. Imao je važnijih stvari o

  ruku pesnicama, znajući da je to uza‐

  kojima bi razmišljao. Na oko deset jardi

  ludno, ali nije želeo da se pokori kao

  od njega, stajala su mu dva, leđima

  uhvaćeni kunić. Uz sve to je primećivao,

  okrenuta džina. Oba su teško disala, očito

  premda ne sa punom svešću, nekoliko

  se odmarajući za časak, pre nego što opet

  stvari u vezi sa okolinom.

  uskoče u borbu. Potom jedan saopšti

  Sunce se baš uzdizalo iznad planinskih

  nešto drugom.

  vrhova, kada se probudio. Iako je, otkad

  Nije bilo sumnje. Džin nije samo puštao

  je skočio na noge, prošlo svega nekoliko

  krike. Koristio je jezik.

  minuta, sunce bi već trebalo da osvetli

  Barton ga nije razumeo, ali je znao da je

  vrhove. Ali nije; nije mrdnulo, otkako ga

  u pitanju govor. Nije mu bio neophodan

  je prvi put video.

  modulirani, razgovetno—silabični odgo‐

  108

  vor drugog, da potvrdi ono što je već

  »Neka greška, zaista«, odgovori Barton.

  prepoznao.

  Ništa više od ikog drugog, nije znao o

  Ovi, dakle, nisu bili nikakvi predistorijski

  obrascu uskrsnuća duž Reke. Nikada nije

  majmuni, već pripadnici neke podljudske

  video uskrsnuće, ali su mu ga opisivali oni

  vrste. Mora da su bili nepoznati zemalj‐

  koji jesu. U zoru, čim sunce oblije vrhove

  skoj nauci do dvadesetog veka, jer mu je

  nesavladivih planina, pojavi se, u vazduhu

  njegov prijatelj Frigit opisao sve fosile za

  kod kamene zdele, izvesno svetlucanje. U

  koje se znalo 2.008 godine naše ere.

  lepetu ptičjih krila izvitopereni oblik

  Leže dole, s leđima prislonjenim uz

  očvrsne, i nag muškarac, žena ili dete,

  gotska rebra opruženog džina i skloni

  pojavi se niotkuda na travi uz obalu. Uvek

  duge crvenkaste dlake sa svog lica.

  je neophodna zdela sa peškirima uz

  Savladavao je mučninu u agoniji zbog

  vaskrslog.

  stopala i pokidanih nožnih mišića. Ako bi

  Duž pojmljivih deset do dvadeset milio‐

  bio suviše bučan, privukao bi, može biti,

  na milja duge rečne doline, u kojoj je, po

  onu dvojicu, i oni bi završili posao. Pa šta i

  proceni, živelo trideset pet do trideset

  ako bi? Sa ranama, u zemlji ovakvih

  šest miliona ljudi, milion ih je moglo

  čudovišta, kakve su mu šanse da preživi?

  umreti na dan. Bilo je tačno da nije bilo

  Gotovo gora od bola zbog stopala, bila

  bolesti (izuzev mentalnih) ali, uprkos ne‐

  je pomisao da je, na svom prvom

  dostatku statističkih podataka, verovatno

  putovanju, koje je nazvao samoubistvo—

  ih je milion ubijano svakih dvadesetčetiri

  ekspres, postigao cilj.

  sata, usled mnoštva ratova između, oko

  Po proračunu, šanse su mu bile jedan

  milion malih država, zločina u afektu,

  prema deset miliona da dospe u ovaj

  samoubistava, pogubljenja zločinaca, i

  grad, i moguće je da to nikada ne bi

  nesrećnih slučajeva. Postojao je stalan i

  postigao da se sam utapao deset hiljada

  masovan promet onih koji su se podvr‐

  puta. Još je imao fantastičnu sreću.

  gavali takozvanom »malom uskrsnuću«.

  Možda se to nikad više neće dogoditi. A

  Ali, Barton još ne beše čuo o dva

  trebalo je da sve, vrlo brzo, izgubi.

  umiranja na istom mestu i istovremenom

  Sunce se pomeralo, poluotkriveno, nad

  zajedničkom uskrsnuću. Izbor oblasti za

  vrhovima planina preko Reke. Ovo je bilo

  novi život bio je slučajan — ili je bar on

  to mesto za koje je nagađao da postoji;

  oduvek tako mislio.

  dospeo je tu iz prve. Sada, kada ga je vid

  Jedan takav dogadaj se može shvatiti,

  izdavao, a bol se stišavao, znao je da

  iako su šanse bile jedan prema dvadeset

  umire. Slabost nije dolazila samo iz

  miliona. Ali, dva takva slučaja, jedan za

  slomljenih kostiju. Mora da je krvario

  drugim, predstavljali su čudo.

  iznutra.

  Barton u čuda nije verovao. Nema toga

  Pokušao je još jednom da ustane.

  što ne može biti objašnjeno fizičkim nače‐

  Uspraviće se, makar samo na jednu nogu

  lima — ukoliko su sve činjenice poznate.

  i zapretiti pesnicom zlehudoj sudbini i

  On ih nije znao, pa ne htede da brine o

  prokleti je. Umreće sa kletvom na

  »koincidenciji« u tom času. Razrešenje

  usnama.

  drugog problema zahtevalo je više

  pažnje. Šta treba da učini sa Geringom?

  23

  Čovek ga zna, i može otkriti njegov

  identitet svakom Moralnom koji traga za

  Crveno krilo zore lagano mu doticaše

  njim.

  oči.

  Barton baci pogled uokolo i spazi izve‐

  Ustade na noge, znajući da su mu rane

  stan broj muškaraca i žena kako prilaze

  isceljene i da je ponovo čitav, ali ne

  sa, kako se čini, prijateljskim držanjem.

  verujući sasvim. Kraj njega je bila zdela i

  Bilo je vremena za kratak razgovor s

  šest uredno složenih peškira, različitih

  Nemcem.

  veličina, boja i deblj
ina.

  »Gering, ja mogu ubiti tebe ili sebe. Ali,

  Dvanaest stopa dalje, još jedan čovek,

  ne želim da u ovom času učinim ni jedno,

  takođe nag, ustajao je iz niske jarko‐

  ni drugo. Ti znaš zašto mi predstavljaš

  zelene trave. Bartonova se koža ohladi.

  opasnost. Ne treba da rizikujem s tobom,

  Plavkasta kosa; široko lice i svetloplave

  ti podmukla hijeno. Ali, postoji i nešto

  oči bile su odlike Hermana Geringa.

  drugo s tobom u vezi, nešto što ne mogu

  Nemac izgledaše iznenađen koliko i

  da dokučim. No... «

  Barton. Govorio je sporo, kao da se budi

  Gering, koji je bio poznat po svojoj

  iz dubokog sna. »Nešto ovde ne valja«.

  elastičnosti, izgledao je kao da se

  109

  oporavlja od šoka. Lukavo se nasmeši i

  rajhmaršalu Hitlerove Nemačke.

  reče:

  Ovaj deo zapadne obale bio je u velikoj

  »Zadao sam ti dosta jada, zar ne?«

  meri naseljen ljudima što su govorili

  Opazivši Bartonovo režanje, žurno podi‐

  jezikom koji je čak i Bartonu, vrhunskom

  že ruku i reče: »Ali, kunem ti se da neću

  lingvisti i na Zemlji i na Rečnoj planeti, bio

  nikome otkriti tvoj identitet! Niti učiniti

  sasvim nepoznat. Kada je naučio dovoljno

  bilo šta što bi te povredilo! Neka i nismo

  da postavlja pitanja, zaključio je da su ovi

  prijatelji, ali smo bar poznanici, u zemlji

  ljudi živeli negde u Centralnoj Evropi, u

  stranaca. Dobro je imati poznato lice kraj

  toku ranog bronzanog doba. Imali su čud‐

  sebe. Znam, predugo sam patio zbog

  nih običaja, kao, recimo, javni snošaj. To

  usamljenosti, pustoši duše. Mislio sam da

  je bilo dovoljno zanimljivo za Bartona,

  ću poludeti. To je, delom, razlog što sam

  suosnivača Kraljevskog antropološkog

  se odao gumi snova. Veruj mi, neću te

  društva u Londonu 1863, koji se nagledao

  izdati«.

  neobičnih stvari u toku svojih istraživanja

  Barton mu nije verovao. Mislio je, me‐

  na Zemlji. Nije učestvovao, ali se nije ni

  đutim, da mu može verovati za neko

  grozio.

  vreme. Gering želi potencijalnog savez‐

  Običaj koji je prihvatio s radošću, bio je

  nika, bar dok ne upozna narod u ovom

  bojenje brkova i brade. Muškarce je

  kraju i vidi šta može, a šta ne može činiti.

  uvredila činjenica da su uskrsnućem

  Uostalom, Gering se, možda, popravio.

 

‹ Prev