Alef Science Fiction Magazine 011

by MoZarD

  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 11 Jun 1988 2000 d

  S A D R Ž A J

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Pisma .............................................................................................................. 3

  Džon Varli: U DVORANI MARSOVSKIH KRALJEVA ........................................... 6

  Rej Bredberi: EMISAR ................................................................................... 37

  Artur Klark: SMRT I SENATOR ....................................................................... 43

  Boris Romanovski: GRAD U KOME NE PADAJU KIŠE .................................... 57

  Zoran Jakšić: ZNAK ZVERI .............................................................................. 69

  Orson Skot Kard: GOVORNIK ZA MRTVE (odlomak) ..................................... 84

  Intervju: FRIC LAJBER .................................................................................... 90

  Knjige ............................................................................................................ 94

  Peđa Vuković: SVEMIRSKE OPERE ................................................................ 96

  Džo Haldeman: MENTALNI MOST, III deo .................................................. 102

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Naslovna strana:

  Vladimir Vesović

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ

  UREDNIKA

  Kada će se „Alef” normalizovati u svom izlaženju niko sa sigurnošću

  ne može da kaže. Ukoliko se dvobroj 12‐13 pojavi do kraja avgusta,

  postoje realne šanse da se septembarski broj pojavi tokom septembra. Ali

  sve to zavisi od mnogih stvari u okviru samog „Dnevnika” i štamparije.

  Leto je, godišnji odmori, svaki čas neko iz redakcije, štamparije ili kruga saradnika napušta ove užarene gradove u potrazi za osveženjem, a sve to

  se odražava na „Alef”. Na prvi pogled je paradoksalno da sva druga

  „Dnevnikova” roto izdanja stižu koliko‐toliko na vreme, a „Alef nikako da

  stane na noge. Razlog je taj što je „Alef” kompleksno izdanje u čijem

  stvaranju učestvuje deseta ljudi, a sama sinhronizacija svega toga nije

  uvek bila na najvišem nivou. Vi, čitaoci, treba da budete strpljivi koliko bude bilo potrebno, jer šanse da „Alef” krene redovnim ritmom postoje, a

  da li će to biti od četrnaestog ili osamnaestog broja ipak nije najvažnije.

  U ovom broju imate, pre svega, Varlijevu novelu „U dvorani

  marsijanskih kraljeva”. Varli je bio velika nada američkog SF‐a, bljesnuo je

  u drugoj polovni sedamdesetih, ali do danas nije uspeo da nadmaši svoje

  prve redove. Reja Bredberija upoznajete na način na koji je retko

  predstavljan u Jugoslaviji: kao pisac horora. A Bredberi je neke od svojih

  najboljih priča ostvario upravo u okviru horor žanra, međutim, Breberijev

  horor je osoben onoliko i onako kako je osoben i njegov SF: poetski horor.

  Zvuči nespojivo, ali uverite se...

  I pored toga što je poslednjih godina konačno razbijena zabluda da je

  Artur Klark najbolji SF pisac svih vremena i svih prostora, vaše traženje

  Klarka još nije potpuno minulo. Međutim, pošto je u Jugoslaviji objavljeno

  skoro celokupno njegovo delo, i ono što vredi i ono bezvredno, dela i za

  hvalu i za sramotu, sada je izuzetno teško pronaći nešto dosad

  neobjavljeno a koliko‐toliko čitljivo interesantno. „Smrt i senator” je

  najbolje što smo pronašli. Ukoliko vam se ta priča ne dopadne, bolje vam

  ne možemo ponuditi i onda je ovo rastanak „Alefa” i Klarka. No, o tom

  potom, treba sačekati kraj godine i našu novu anketu.

  U ovom broju imate i odlomak iz Kardovog romana „Govornik za

  mrtve”, a sve zainteresovane obaveštavamo da će pretplata na ovu knjigu

  biti raspisana u sledećem broju „Alefa”.

  Na kraju, jedna mala najava. Od četrnaestog broja, koji će nadamo se

  izaći u septembru, započinjemo novi roman u četiri nastavka: „Knjiga

  Reke” Jana Votsona, koji je originalno serijalizovan u časopisu „Fantasy

  and Science Fiction Magazine” krajem 1983. i početkom 1984. godine. U

  pitanju je sveža i dobra stvar, najbolji roman Jana Votsona.

  Boban KNEŽEVIĆ

  2

  PISMA

  Poštovana redakcijo,

  „Dnevniku” ozbiljno razmišljamo o tome

  Nekada je jako teško preneti misli i

  da tokom naredne godine pustimo jedan

  osećanja na papir. Jedino što mogu da

  fantasy roman u nastavcima kroz „Alef”,

  kažem je da činite drugu najdivniju stvar

  a i da ubacimo jedan u naredno kolo

  na svetu; prvu čine sami pisci, a drugu

  „Supernove”. No, o tom potom.

  činite Vi time što nama, koji ne možemo

  da čitamo priče u originalu, omogućavate

  •

  da dođemo do blaga koje one pred‐

  stavljaju.

  Dragi druže uredniče,

  Do sada sam u Alefu pročitao svega 2‐3

  ne znam čije je maslo ovo kašnjenje

  priče koje mi se nisu makar malo dopale.

  Alefa ali je stvarno već prevršilo svaku

  Ne znam da li je u pitanju moj lični ukus

  meru. Ako ovo nastavite, brojevi za 1989.

  ili nešto drugo, ali mogu Vam reći da Alef

  godinu će izaliti 1990. Zar ne mislite da bi

  mnogo radije čitam i da ga jednostavno

  trebalo nešto da učinite da nadoknadite

  progutam, za razliku od Siriusa u kom mi

  zakašnjenje i da Alef konačno počne da

  uvek nešto smeta.

  izlazi na vreme?! Usput, primetila sam da

  Savetujem Vam da se ne menjate jer je

  su najveća kašnjenja baš kada treba da

  Alef u ovom trenutku, po mom mišljenju,

  počne novi roman u nastavcima ‐

  savršen.

  slučajnost ili...

  Još nešto: molim Vas da mi pošaljete

  Kad smo već kod romana, interesuje me

  brojeve 2 i 3 koji mi nedostaju.

  da li su to neke skraćene verzije ili

  S poštovanjem

  kompletni prevodi.

  Marko Jobst

  Što se sadržaja Alefa tiče, nemam nekih

  11000 BEOGRAD

  većih zamerki osim možda toga što mi se

  čini da preovladavaju sumorne priče.

  P.S. Priče U.LeGvin, N.S.Greja i Tolki‐

  Unesite malo vedrine!

  nova priča koja izlazi u 10. broju su sa‐

  Uz želju da Alef od januara 1989. imam

  vršene i mislim da bi trebalo u svakom ili

  u rukama 1.1.1989. drugarski pozdrav,

/>   barem svakom drugom broju da se pojavi

  Tatjana Delić

  ovakva priča epske fantastike.

  Veliki Morki Lug

  Nastavlja se bitka između SF‐a i

  Teško je objasniti zašto „Alef” kasni.

  fantastike među vašim pismima. Kako

  Razloga ima nekoliko, a mi se sa svim

  vidimo, slične dileme stižu i na adresu

  silama trudimo da ih eliminišemo i

  „Siriusa”. Sto se orijentacije „Alefa” tiče

  konačno uhvatimo ujednačen ritam. Da li

  ona će i dalje biti na čistom SF‐u u

  če se to desiti i kada, ne može vam niko

  povremenim uplivima fantazije. Ali, fan‐

  reći. U ovom trenutku najvažnije je da

  tastika je neminovno stigla u našu stvar‐

  „Alef'

  uopšte

  izlazi...

  Romane

  ne

  nost. Ove godine će u Jugoslaviji biti ob‐

  skraćujemo, otkud vam takva ideja?

  javljeno namanje osam fansaty romana:

  Početak novog romana nije uzrok

  dve triologije, Tolkinov „Gospodar prs‐

  zakašnjenja „Alefa”. Mi u ovom trenutku

  tenova”, Ursulino „Zemljomorje”, Zelez‐

  imamo dva naredna romana kompletno

  nijev prvi roman u „Amber” seriji, a

  prevedena, a dok se oni potroše, stići će

  najavljeni su još „Svet ćilim” Kliva Barkera

  novi prevodi... Otkrićemo vam koji je novi

  i „Jahačica zmajeva” Makafrijeve. Mi u

  roman u nastavcima. Sledeći broj je

  3

  dvobroj i donisi kompletan kratki roman

  se ne treba mešati u način na koji to radi.

  odjednom, a od broja 14 kreće „Knjiga

  Nije bitno da li naslovna strana liči na

  reke” Jana Votsona u četiri nastavka...

  deo stripa ukoliko je kvalitetna.

  Imate primedbu i na sumorne priče u

  Što se romana tiče rekao bih da je

  „Alefu”. Na vašu žalost, u naučnoj

  njegovo objavljivanje u najviše četiri

  fantastici preovlađuju sumorne, teške i

  nastavka zanimljiv eksperiment (kod nas).

  opominjuće

  priče,

  jer

  je

  prilično

  Roman je sastavni deo „Alefa”, pa ga kao

  prihvaćeno da SF treba da opiminje,

  takvog valja i prihvatiti. Kada je u pitanju

  upozorava, do kraja degradira pojave u

  Hajnlajn ja sam lično prema njemu i

  društvu, prirodi i nauci.

  mnogim utvrđenim veličinama slab, te ga

  •

  rado viđam na stranicama „Alefa” bez

  obzira na hiljadu nedostataka koji mu se

  sa pravom ili ne pripisuju. Međutim,

  Poštovani druže uredniče,

  Farmerov roman me je doveo u veliku

  Kada sam se prvi put, pre gotovo dve

  nedoumicu: Farmera cenim na osnovu tri

  godine, obratio novosadskoj redakciji bilo

  pročitana romana, nekoliko sjanih novela

  je to sa nekoliko ozbiljnih zamerki, koje

  i desetak ili više priča. Da li je Farmerov

  su bile vezane za ediciju „SUPERNOVA”. U

  roman „Idite svojim rasutim telima”

  međuvremenu pokrenut je mesečnik

  zbrkan i besmislen, da li ja ovaj roman

  „Alef”, stigli ste (smo) do drugog kola

  nisam čitao i shvatio na pravi način, ili ste

  „SUPERNOVE”, pokretaćete novu SF

  ga možda Vi objavili nepotpunog,

  ediciju „Dnevnikovih” romana, prome‐

  izbacivši pojedine rečenice i delove

  njeno je i uredništvo, te sam poželeo da

  romana kao što ste učinili sa vrlo lošim

  Vam iznesem nekoliko svojih stavova i

  romanom braća Strugacki „Stažeri”

  postavim par pitanja. Ovo pišem nakon

  („Tahmasib” u izdanju „Kentaura”), koji

  pročitanih prvih devet brojeva „Alefa”.

  jeobjavljen u ediciji X‐100? Kada sam već

  Najpre o magazinu:

  pomenuo Vaše roto izdanje X‐100 da

  Po mom mišljenju naslovne novele su

  kažem i to da mislim da sve što se dobro

  veoma dobre isključujući „Komarskog

  prodaje treba da postoji. Uostalom niko

  lava” i „Prodavnicu oružja”.

  ne tera ni mene niti bilo kog drugog da

  Strane priče su zadovoljavajućeg kva‐

  kupuje ove sveske. Ja to i ne činim.

  liteta, naravno ima i onih slabih i onih

  Dobro

  je

  što

  je

  biblioteka

  izvrsnih.

  „SUPERNOVA” i dalje sa nama, naslovi

  Domaće priče su nešto slabije, pa čak i

  koje ste najavili su zanimljivi.

  one napisane od strane pisaca koji su nas

  Za svaku pohvalu je u ovim poslovično

  navikli na mnogo kvalitetnija ostvarenja.

  „lošim SF vremenima” pokretanje nove

  Smatram da nije neophodno objaviti

  edicije SF romana koju otvarate na pravi

  domaću priču po svaku cenu.

  način „Enderovom igrom”.

  Magazinski deo je potreban i opravdan.

  A sada bih rekao nešto što je i jedini

  Teorijski rad može nekoga da ne za‐

  deo mog pisma za koji mi je stalo da ga

  nima, ali neka ga jednostavno preskoči.

  objavite. Ovo što sledi je samo na neki

  Za mene je recimo, najbolji deo „Alefa”

  način vezano za „Alef i „Dnevnik”, a

  broj 7 članak Ursule Legvin „Staljin u

  mnogo više za sam SF u Jugoslaviji. Ne bih

  duši”.

  želeo da se ovo shvati kao reklama čiji je

  Bobove ilustracije su u svom domenu

  cilj da Boban Knežević proda svoje SF

  najkvalitetnije, a što se tiče njegovog

  knjige, već kao reklama za zaista dobar

  obrta na filmove meni njegovo mišljenje

  SF. Naime, smatram da je nešto

  na ovom planu ne znači ništa, ali svakako

  najvrednije što se ikada pojavilo na „nebu

  jugoslovenskog SF izdavalaštva”, almanah

  4

  „Monolit” sa svoja do sada 4 objavljena

  pitanju prevod „science fiction” ‐ „naučna

  broja. „Monolit” je knjiga koja može od

  fantastika” tu su po meni preinačenja

  nekoga ko nije nikad čitao SF da načini

  besmislena ‐ sretno ili nesretno izabran

  novog pobornika žanra, da ljude koji SF‐u

  naziv „naučna fantastika” izborio je svoje

  prilaze sa skepsom ili uopšte ne prilaze,

  „pravo građanstva”. On kao takav ima

  razuveri i prikaže im svu lepotu ove vrste

  svoje značenje i svojim pominjanjem

  književnosti. A svaki novi čitalac SF‐a

  proizvodi određene uvrežene asocijacije,

  znači nešto i „Dnevniku” i „Prosveti” i

  te je nakon toliko vremena iluzorno

  „Vjesniku” i ostalim izdavačkim kućama,

  isterivati veštice i stvarati nove kovanice.

  kao i „Polarisu”, „Zoroasteru”, „Znaku

  Vaš Ing. Inf. Predrag Stojanović

  Sagite” i svakom pravom ljubitelju žanra.

  Beograd

  A
SF publike ima. Izneću da primera ma

  koliko to odvelo ovo pismo van

  Farmerov roman je objavljen u celosti,

  konvencijalnih voda:

  bez ikakvih skraćivanja. No, to je roman

  Pre otprilike godinu i po dana kada je

  koji zahteva ipak mnogo više koncen‐

  TV emitovala film „Čovek koji je pao na

  tracije nego „space‐opere”. Ako je među

  zemlju” moj mali košarkaški klub

  tri pročitana romana na osnovu kojih

  ,,Pobeda” trebalo je da od 22 časa igra

  cenite Farmera i „Dveri vremena” u

  prijateljsku utakmicu. U zakazano vreme

  izdanju „Kentaura”, onda je to vrlo

  protivnika nigde, teren zauzet igračima

  neobično s obzirom da je taj roman

  malog fudbala. Seli smo na tribine da

  objavljen skraćen i to tako znalački da se

  sačekamo ne bi li se nešto izmenilo i

  potpuno izbaci religijsko‐fašistička nota

  utakmica bila odigrana. Tom prilikom

  koja je neophodna za elementarno

  neko je izrazio žaljenje usled bezrazložno

  poimanje same svrhe romana. Sto se

  osujećene mogućnosti da gleda film. Koji

  „Tahmasiba” tiče i njegovog skraćenog

  minut kasnije ispostavilo se da od nas 12 i

  objavljivanja u edciji X‐100, to je učinjeno

  trenera čak šestorica čitamo SF, da smo

  u odobrenju braće Strugacki. Druga je

  nas šestorica pročitali svako ponaosob

  stvar da li je uopšte trebalo po treći put

  kompetnu biblioteku „Kentaur”, da

  objavljivati jedan roman, kada postoji

  redovno kupujemo i čitamo „Sirius” i tako

  toliko neobjavljenih stvari, čak i od same

  dalje. Do tog trenutka mi smo se

  braće Strugacki. Podsetimo se, „Stažeri”

  poznavali i gotovo svakodnevno viđali pet

  (originalni naslov) prvi put su kod nas

  godina (neki i duže), a da SF nijedom

  štampani 1965. godine u „Politikinom

  nismo spomenuli.

  podlisku” pod naslovom „Plavi horizont”,

  Ili, na kursu engleskog jezika profesorka

  dve godine kasnije u prvom kolu edicije

  je pitala čoveka kojeg srećem na