by MoZarD
Sateraše ih u tesnu kabinu lifta i zatvoriše vrata.
»Ta prokleta kukavica! Nama je ostavio da uradimo ono za šta on nije imao hrabrosti!«
»O kome to govoriš, Korde?« upita neko.
Pitanje je bilo njemu upućeno i Darko shvati da je misao provalila iz njega i da ju je izrekao naglas.
»O Ahatu! O velikom Predsedniku koji uvek mora svoju moć da dokazuje sebi i drugima. A u stvari je tolika kukavica da mora drugima prepuštati da urade ono što je sam oduvek želeo. Da, nemojte se čuditi. Znate li čija je ideja da se preduzme operacija poput ALFE? Plutonova. On je to predložio dok još nije bio u Upravnom odboru. ALFA je njegova zamisao. Rekao mi je to u zatvoru, nakon što su nas pohvatali. Otad stalno razmišljam zašto se onda bori protiv nas, zašto nas je zaustavio na našem putu. Sad znam; veliki Pluton smatra ALFU svojim delom i samo on može dati odobrenje za nju. E
pa, ovo je njegovo odobrenje!«
»Ali ovo je ipak naša pobeda, Korde! Nije važno šta Pluton uobražava. Važno je da
smo mi hteli da iziđemo napolje i da ćemo u tome i uspeti!«
»Ne volim poklonjene pobede!«
Neko ga ščepa za ruke i protrese.
»Zaboravljaš da ovo nije samo tvoja i Plutonova stvar!« Bio je to Sigin glas.
»Milioni ljudi zavise od toga hoćemo li ispuniti zadatak koji smo preuzeli na sebe. Ne misliš na članove Pokreta koji sa nadom gledaju u nas, zaboravljaš sve što je žrtvovano da bismo dovde došli. Zaboravljaš na Kovača!«
Siga kao da je govorila u ime svih. Tišina nakon njenih reči bila je najteža optužba.
Ne odlučuješ više, Korde, pomisli Darko sa gorčinom.
»Nemamo hrane, nemamo opreme...Kako da onda izvršimo naš zadatak?« uspeo
je samo još to da promuca.
»Ako su naše pretpostavke tačne, imaćemo dovoljno hrane na površini!« reče Siga. »Ovaj će izlaz iz Podzemnog sveta za nama biti zatvoren, ali mi ćemo pronaći drugi i vratiti se. Ako preživimo tamo gore, gde tvrde da je to nemoguće — biće to najubedljiviji dokaz da smo mi bili u pravu.«
Trzaj je došao iznenada, zatekavši ih nespremne. Darko se, gubeći ravnotežu osloni
na zid, a nečije telo pritisnu mu grudi. Jedna ruka se ovlaš dotače njegove i on je mahinalno stisnu. Ne braneći se, ne odbijajući ga, Siga se još čvršće pripi uz Darka.
Brzina kojom se lift uspinjao izazva neki čudan osećaj praznine u njihovim stomacima. Darko je ubrzano disao, a osećao je i kako ga Sigin dah postrance draška po obrazu. Orijentišući se prema strujanju vazduha, njegove usne oprezno potražiše izvorište tog daha. Nije se opirala, ni ovog puta.
Pre no što će utonuti u poljubac, Darko opazi tanak mlaz svetlosti koji poteče iz 106
otvora na stropu kabine. Kad je ponovo otvorio oči, mlaz se već rasplamsao u jaku belu svetlost pred kojom je mrak morao da se povuče.
Očiju uprtih uvis, četiri zagrljena para jurila su u susret prvom sunčanom danu svog života.
107
SF - VREMEPLOV
ZATURENI DIV
»The Lewiston Journal« je sledeća sta‐
nica; tu radi kao novinar i bavi se uglav‐
nom okultnim temama. Bila je to još jed‐
Godine 1874. mladić od dvadesetak go‐ na od opsesija koje će ga pratiti tokom dina se morao pomiriti sa tim da je zau‐
života. A posledica je bila totalno odba‐
vek izgubio vid jednog oka, ali da će
civanje misticizma. Kao urednik dobijao je
drugo preboleti bizarnu nezgodu. Lekari
»Sun« magazin. To su bile novine prepu‐
su nedeljama pokušavali da spasu oko u
ne kratkih i živih vesti i priča, i što je
koje je uleteo vreli trn i uspeli su, ali je
najvažnije, »Sun« je pokazivao sklonosti
zdravo oko izdalo i moralo se izvaditi.
ka SF‐temama. Novine su fascinirale Ed‐
Edvard Pejdž Mičel je vreme prekratio
varda i slao im je kratke satirične članke
pisanjem jedne priče koju je i poslao ma‐
koje su mu platili više nego velikodušno.
gazinu »Scribner's Monthly«. Priča je
govorila o mladom studentu koji prosi
Edvard im šalje i jednu priču. Priču o
kćerku profesora matematike. Profesor
spiritističkoj seansi koja materijalizuje
postavlja samo jedan uslov — da ostvari
pokojnika, a koji odbija da se vrati u svet
neograničenu brzinu. Student se obraća
mrtvih i nastavlja život tamo gde je stao
tutoru, koji je zbilja čudna prilika za priču
— jer je život posle smrti daleko strasniji
iz tog doba: u ormaru krije prostog
od ovog našeg. Urednik Dejn je objavio
androida koji piše pesmice i radi jedno‐
priču i zaključio da je Edvard materijal od
stavnije matematičke probleme, stepe‐
kog se da napraviti dobar urednik.
nište koje meri visinu i težinu pridošlica I
Uzgred, nekoliko novina je priču smat‐
šaht koji vodi u središte Zemlje. Tutor na‐
ralo stvarnom i objavili su je kao vest.
lazi rešenje i dok traže mesto za prototip,
Sledilo je još nekoliko satirica i Edvard
student upada u šaht i, naravno, budi se
prelazi u »Sun« gde dobija pedeset dolara
u stanu profesora, koji mu daje kćerku.
nedeljno, što je više nego dobrodošlo
Priča izlazi nepotpisana i time počinje ka‐
svežem mladoženji. Samo je još jedna sit‐
rijera pisca koji će servirati mnoge od
nica trebalo da se dogodi da bi Edvard
ideja SF‐žanra, a ipak ostati nepoznat sve
uleteo u svet naučne fantastike, i desila
do 1973. godine kada je Sem Mosković
se.
objavio zbirku Mičelovih priča sa obim‐
Amerika otkriva Žila Verna, a posle po‐
nom biografijom.
četne fasciniranosti dolazi prvo razoča‐
ranje. Mnogi uviđaju da se Vern koristi
Edvard P. Mičel je rođen 24. 3. 1852.
žanrom u nastojanju da ređa avanture.
godine u malom mestu Bat u američkoj
saveznoj državi Mejn. Porodica je bila
Edvard je jedan od njih i počinje seriju
puritanska ali je držala veliku biblioteku u
priča koje sve izlaze bez potpisa, a cilj im
kojoj je Edvard harao šest dana nedeljno;
je da pruže ideje a ne avanture.
sedmog joj nije smeo ni prići. U njegovoj
The Soul Spectroscope izlazi decembra
osmoj godini se sele u Njujork, a odatle
1875. i govori o izvesnom profesoru Dam‐
na
jednu
plantažu
gde
porodica
kofu koji pokušava da konzervira govor i
bezuspesno pokušava da gaji pamuk.
o spektroskopu duše koji analizira radija‐
Ponovo natrag u Mejn gde Edvard
cije iz tela i služi kao detektor laži.
diplomira 1874. Da bi se izdržavao za
The Inside of the Earth iz februara 1876.
vreme studija, radi za jedan magazin i
je opet priča u obliku intervjua u kome
upoznaje Edvarda Evereta Hejla, autora
starac pripoveda o svetu unutar šuplje
»Meseca od cigle«.
Zemlje.
108
Sledi The Man Without a Body 1877,
nema pismenog pristanka roditelja. Sena‐
nastavak Spektroskopa, ali sa briljantnom
tor je protiv braka i njegova kćerka se
i
dejom o mašini za teleportaciju i
podvrgava mehaničkoj hibernaciji da bi
eksperimentu koji krene naopako.
sačekala smrt oca.
The Case of the Dow Twins, iz iste
The Professor's Experiment iz 1880.
godine, priča je o razdvojenim sijamskim
godine govori o operaciji mozga kao
blizancima, koji dele sva osećanja, a kad
sredstvu da se promeni ličnost.
jedan pogine, drugi prima u sebe ličnost
1881. godina donosi The Crystal Man,
poginulog brata. Slične teme je Exchan‐
priču o nevidljivom čoveku, osam godina
ging Their Souls, ali ovde princ i tesar
pre Velsa da ne bude zabune, koja ima
menjaju tela i mesmerit dovodi stvari na
dosta sličnosti sa Velsovom pričom — i
svoje mesto, a sve se prikazuje kao
po detaljima i po konačnom razrešenju.
privremeno ludilo.
Vrlo je verovatno da se Vels dokopao te i
Nekoliko meseci kasnije nastaje The
sledeće Mičelove priče — The Clock that
Cave of the Splurgles sa blagim ukusom
Went Backward, koja govori o vreme‐
Luisa Kerola. U pitanju su demoni u
plovu i vremenskom paradoksu. The
penziji koji pokušavaju da sačuvaju svoju
Balloon Tree govori o prvom susretu
reputaciju, mada su sada suviše mirni i
čoveka sa inteligentnim bićem koje nije
civilizovani, i jedino što preduzimaju je da
humanoidno.
zadržavaju svakog ko upadne kod njih.
Sledi još jedna serija okultnih priča da bi
Sledila je još jedna serija okultnih priča
Mičel 1885. napisao Old Squids and Little
punih humora. A SF‐žanru je najbliža
Speller, sentimentalnu priču o mutantu
priča The Uncommon Sort of Spectre, o
koji svojim izumima najavi revoluciju u
duhu iz budućnosti.
nauci, ali pogine pre nego što ostvari
Sledi još jedan talas SF‐priča. The Ablest
svoje velike projekte i ostaju samo male
Man in the World govori o časovničaru
mehaničke
igračke,
spomen
na
koji stvara mašinu koja misli i usađuje je u
propušteno.
glavu idiota. Nastaje kombinacija čoveka i
Poslednja zabeležena priča je The
mašine koja je superiornija od ljudi, ali je
Shadow on the Fancher Twins, još jedna
dobroćudna. Nema zlih nadljudi koji žele
od njemu dragih priča o blizancima pove‐
pokoriti svet.
zanih ličnosti. Posle nje, Edvard Mičel se
The Senator's Daughter govori o Ame‐
posvetio uređivanju časopisa i postao
rici tridesetih godina ovog veka. Americi
jedan od vodećih urednika u Americi.
gde se putuje pneumatskim cevima,
Umro je 1927. godine. Amazing Stories
stanovi greju uz pomoć struje, novine se
su bile stare samo godinu dana i bile su
otkucavaju direktno u stanove i postoji
prepune buljookih čudovišta, zraka smrti i
hibernacija. Verska napetost između bele
proći će dosta vremena dok se pisci
i žute rase raste i zakon je da se brakovi
polako vrate temama koje je, još u
između pripadnika različitih rasa ne mogu
prošlom veku, načeo Edvard Mičel.
sklapati pre tridesete godine života, ako
Ljubomir Damnjanović
109
KNJIGE
Ariel Šimek
E.F. Fussell).
Zatim slijedi spomenutih trinaest priča.
ZBIRKA
Prva od njih, »Grof Cagliostro«, govori o
SCIENCE FICTION
besmrtnosti u maniru jedne Aldissove
priče, viđene u »Siriusu«.
PRIPOVJEDAKA
»Nokaut« je blag i nenametljiv SF‐vic, a
»Quatro« duhovita varijacija na temu
Samostalno autorsko izdanje
»dobar vanzemaljac i loši ljudi«, dok
Varaždin, 1988.
»Ufolozi« obrću situaciju na neduhovit
način, zapravo totalno banalno, bez
»Alef«, ima sve duže razmake između
ikakvog duha.
dva broja, »Kentaur« je neodlučan po
»Kompjuterska igra«, osim što izgleda
tom pitanju, »Sirius« ugašen. Kako onda
za nijansu razvučenija nego što bi trebalo,
da se domaći SF‐pisac provuče kroz sve
predstavlja najbolji od svih viceva u knjizi
uži izdavački prostor?
mada će njegova poenta biti potpuno
Jedno od rješenja jesu i zbirke domaćih
shvatljiva jednoj prilično ezoteričnoj
priča od kojih je najveći uspjeh imao Kne‐
frakciji SF‐fanova.
ževićev »Tamni vilajet«. Ali praksi prevo‐
»Misija« ima fantastičnu ideju, ali je
dilačkog samizdata tek sad se pridružilo
rastegnuta (što je boljka većine priča u
prvo jugoslavensko privatno autorsko
ovoj zbirci) i očajno razrađena.
izdanje iz Varaždina — »Zbirka Science
»Povratak grofa Cagliostra« je bezob‐
Fiction pripovijedaka« Ariela Šimeka.
lično nastavljanje motiva iz prve priče, a
Bilo je samo pitanje vremena kada će
»Savršena žena« je bezuspješan pokušaj.
ovako očajno stanje domaće znanstvene
»Petlja« je prva u nizu nešto dužih
fantastike uroditi entuzijastičkim pokuša‐
priča. Ovdje se koriste motivi koji su već
jima usamljenih fanova da se slika malo
odavno preplavili dio naše štampe tipa
popravi. Tako je i mladi varaždinski fan
»Tajne« i »Arka«. Sve je to urađeno dosta
Vjeran Šimek odlučio da se upusti u takvu
zbrzano, a priča je, s obzirom na neke
pustolovinu i izda svojih trinaest priča
skorašnje događaje, i neplauzibilna. Uk‐
koje nije mogao plasirati nigdje drugdje
ratko, vrlo loše urađeni gulaš o vremen‐
(u »Siriusu« se od odlaska Borivoja Jur‐
skom putovanju i životu poslije smrti.
kovića polako potiskuje domaći SF, a
»Snježna kraljevina« obrađuje identičnu
»Alef« je zatvoren iz poznatih koma‐
temu, ali nas zato ovdje čeka prijatno iz‐
toznih razloga).
nenađenje. Dobra stilska razrada i dina‐
Dizajn knjige je prilično jednostavan,
mičnost radnje čine da ona daleko
nema nikakvih ilustracija, a očito je da ni
odskače od ostalih priča u zbirci, te nakon
korektura nije obavljena najprofesional‐
nje radikalno mijenjamo mišljenje o
nije. Sve to bi, da nije riječ o pionirskom
Šimekovoj kolekciji.
pothvatu, što automatski snižava krite‐
»Kvazar« predstavlja slabu razradu
rije, već odmah Šimekovoj knjizi dalo
slabe ideje, a »Čudne stvari događale su
neprolaznu ocjenu.
se u Keopsovoj piramidi« je bledunjava
Knjiga počinje uvodom u kojem nas
kopija Martija Misterije.
autor upoznaje s mo
tivima izdavanja svo‐
Sve u svemu, Šimekova zbirka kao
je knjige, svojom autobiografijom i litera‐
cjelina ostavlja nesumnjivo loš dojam.
turnim uzorima (Clarke, Checkley, Card i
Njen sadržaj neodoljivo podsjeća na priče
110
koje su haračile »Siriusom« u posljednjim
njihove sterilne supruge ne mogu roditi.
godinama Borivoja Jurkovića, stil je še‐
U dnevniku napisanom po sjećanju, juna‐
pav, a autor kao da ima fiksaciju da nam
kinja opisuje svakodnevnicu gulaga i
dokaže svoju erudiciju.
nestašica, repova, pred nekadašnjim
Ipak, pojedini segmenti zbirke ukazuju
samoposlugama i javnih pogubljenja.
na to kako autor nije još dosegao mak‐
Pisan jednostavnim stilom, roman nas
simum svojih mogućnosti i kako od njega
uspijeva natjerati da ga pročitamo u
još možemo očekivati prijatna iznenađe‐
jednom dahu, iako u njemu, na izgled,
nja. S obzirom na mladost pisca, imamo
nema ničega što bi moglo biti žanrovski
razloga ua vjerujemo kako ce Vjeran
zanimljivo. To svjedoči o spisateljičinoj
Šimek s vremenom postati značajno ime
kvaliteti, osvjedočenoj najvećom kanad‐
jugoslavenske Sf‐književnosti.
skom književnom nagradom »Governor
Dragan Antulov
General«.
Autorica, inače Kanađanka, što nije ne‐
Margaret Attwood
važan podatak, s gnušanjem odbija da je
SLUŠKINJINA
njen roman znanstvena fantastika, kao i
svi liberalni intelektualci, koji ovaj žanr
PRIČA
preziru iako ga i sami pišu, nazivajući
svoja djela »polithical fictionom« i uzima‐
Globus, Zagreb, 1988.
jući Orwella kao uzor. Ona tvrdi kako je
S
roman »samo futuristički«, projekcija
F se počeo skrivati po raznim izdanjima
suvremenih trendova.
koja sa žanrom nemaju blage veze. Tako