by MoZarD
Ne želeći ući u spor s Attwoodovom,
se i kandidat za »Nebulu«, »Sluškinjina
iako pro et contra njene tvrdnje ima i te
priča« Margaret Attwood našao u
kako argumenata, moramo uzeti u obzir
opskurnoj biblioteci »Žene« zagrebačkog
da njen roman s vremenom postaje sve
»Globusa«. Da se pojavila u Živkovićevom
manje znanstvena fantastika, a sve više
»Polarisu«, bila bi hit godine, a ovako je
stvarnost. Protestantizam kao vodeća
osuđena na tavorenje po knjižarskim po‐
snaga sve više dobija na snazi, jača pokret
licama. I tako je jugoslavenski SF ponovno
protiv abortusa, a postoje i čitave male
propustio jednu od mnogobrojnih sjajnih
armije ekstremista prema kojima je Kju
prilika koja mu se pružila.
Kluks Klan mačji kašalj. U feminističkom
Radnja romana »Sluškinjina priča« je
pokretu kult slobode rađanja sve više
smještena u SAD početkom 21. stoljeća.
popušta pred kultom materinstva tako da
Supersila nagrižena ekološkim katastro‐
se donedavne radikalne feministkinje —
fama, ekonomskom krizom, padom nata‐
ljevičarke udružuju s ultrakonzervativnim
liteta, kriminalom i ostalim problemima,
TV‐propovjednicima u križarskom ratu
postaje lak plijen skupine militantnih
protiv pornografije.
kršćanskih fundamentalista. Vjerska dik‐
Neki od nas mogu reći (kao Slavenka
tatura, koja proganja liberale, Crnce,
Drakulić‐Ilić u pogovoru knjige) kako je
Židove, katolike i sve koji nisu WASP‐ovi,
ovaj roman SF samo za Amerikance koji
ima poseban pik na žene: oduzeti su im
nisu iskusili represiju, gulage, nestašice i
računi u banci, otpuštaju se s posla, i
poigravanje s biološkim zakonima. Ali da
ubrzo postaju doslovno nacionalizirane.
li je Attwoodino upozorenje upućeno sa‐
Glavna junakinja je žena kojoj su u
mo Americi, samo varijanta Orwella za
bezuspješnom pokušaju bijega u Kanadu
domaćice u Piedmontu, New Mexico ili se
ubili muža i oduzeli dijete. Nakon toga je
tu kriju i poruke korisne ostatku svijeta?
otpremljena u specijalni logor za Sluškinje
Odgovor bi mogle dati i neke naljepnice
— žene čije materice služe vjerskim
po našim gradovima.
glavešinama da dobiju djecu koje im
Dragan Antulov
111
Kerol Hil
Na pitanje »čitati ili ne«, odgovor je
AMANDA,
»obavezno čitati«. Ako ni zbog čega, a
ono zbog humora koji odavno nije viđen
SVEMIRSKA
na SF‐sceni. Inflacija će uskoro omogućiti
većem broju ljubitelja da dođu do te
PLESAČICA
knjige čija je cena u trenutku izlaska
(početak
oktobra)
bila
fantastičnih
Mladost, Zagreb, 1989.
550.000 dinara.
Poslednjih meseci nastala je prava pop‐
Milan Adamov
lava SF‐romana. Jedan od njih je i ovaj. Za
Hans Beman
razliku od mnogih poznatih imena i slabih
KAMEN MOĆI
sadržaja, ovo je pravo osveženje: nepoz‐
nato ime (za nas) i dobar roman.
Stilos, Beograd, 1989.
Po uzoru na stari običaj naših kino‐
distributera, originalni naslov (»Plesačica
Jeste li čitali bajke braće Grim? Jeste li
visoka jedanaest miliona milja«) genijalno
čitali »ljubiće«? I na kraju, da li ste gledali
je preveden kao »Amanda, svemirska ple‐
seriju »Marko Polo«, koja je bila pre koju
sačica«. Najlepše od svega je da nijedan
godinu na našoj TV? Ako ste sve to
naslov nema mnogo veze sa sadržajem
uradili, uzmite mikser i dobro prome‐
romana. Amanda je glavni lik romana, a
šajte, i dobićete »Kamen moći«.
»plesačica visoka...« je samo jedna od
Beogradski »Stilos« nas je ove jeseni
subatomskih čestica koju Amanda pomi‐
iznenadio ovom knjigom potpuno nepoz‐
nje na svojim predavanjima po školama.
natog autora (izgleda da su anonimusi
Dakle, o čemu se radi u romanu? O jed‐
postali moda u poslednje vreme) iz malo
noj zbunjenoj feministkinji (Amanda čes‐
poznate nemačke literature. Ovaj roman
to pominje menstruaciju kao svoju pred‐
u tri knjige, koji ipak nije trilogija, svojim
nost nad muškarcima), rastrzanoj između
izgledom neodoljivo podseća na novo
dvojice muškaraca i svojih priprema za
izdanje Tolkinovog »Gospodara prsteno‐
prvi let na Mars. Tokom tih priprema, ona
va«. Ta sličnost me je povukla da ga ku‐
se bori sa svima iz svoje okoline za svoj
pim očekujući jedan svet pun magije i
identitet i protiv predrasuda prema svom
čudesa.
polu. U toj borbi ona najčešće poteže
Počinjem da ga čitam i prva knjiga zaista
argument da ona ima menstruaciju, muš‐
podseća na »Gospodara prstenova«. Ali
karci je nemaju, što tokom čitanja postaje
Beman se izgleda ispucao u toj prvoj
dosadno. Amanda na čudan način saznaje
knjizi. Druga i treća knjiga su samo
da njen mačak Šredinger igra, u stvari,
nesuvisli nastavci jedne avanture koja se
najvažniju ulogu u očuvanju budućnosti
završila.
ljudskog roda. Zahvaljujući Šredingeru,
Da bi se razumelo o čemu govorim,
čovečanstvo i organski život u svemiru
pokušaću da ukratko prepričam sadržaj.
bivaju sačuvani, a Amanda se opredeljuje
Reč je o mladiću po imenu Slušač. On
za pravog čoveka. To je toliko puta viđena
jednom prilikom dobija na poklon kamen
space opera a neviđena mešavina Klarka,
čija je šara u obliku ljudskog oka i koji
Simaka, Asimova, Hajnlajna i drugih da je
upravlja njegovom sudbinom u toku
ne bi trebalo ni pominjati, da nema toliko
čitavog romana. U prvoj knjizi je reč o
svežine i humora. U stvari, humor je ona
Slušačevom putu od kuće njegovog oca
glavna iskra i šarm ovog romana se
do kuće njegovog dede, na kome on čini
ogleda u ismevanju svih »vrednosti«
zlo nekolicini ljudi i mora da se iskupi
pomenutih velikih autora SF‐a.
služeći kod čoveka kome je odsekao jezik.
112
Na kraju se sve srećno završava, zlo je
pobeđeno i Slušaču je sve oprošteno. U
sto šezdeset strana je smešten ceo
»Gospodar prstenova«! I sve bi bilo u
redu da Beman ne nastavlja avanturu.
U drugoj knjizi, Slušač dobija od svog
dede Nežnog Svirača srebrnu frulu koja
mu daje još veću moć nad ljudima. U
nameri da pomogne, o
n čini dela koja su
trenutno dobra, ali koja se vremenom
okreću protiv onih kojima je dobro
namenjeno.
U trećoj knjizi slušač biva kažnjen time
što postaje polujarac i može se toga
osloboditi samo ako ga neka žena u tom
stanju zavoli. U očaju on ispija napitak
koji ga skamenjuje, ali ipak se pojavljuje
žena koja ga oslobađa prokletstva. Na
samom kraju on uviđa da kamen donosi
dobro samo ako se daje u životu. Da bi
Slušač to uvideo, napisano je sedamsto
stranica u kojima je uništeno na hiljade
života, spaljeno nekoliko sela i učinjeno
još ko zna koliko zla.
Najteže u svemu je odrediti žanrovsku
pripadnost ovog romana. Sam pisac je
stavio podnaslov roman‐bajka. Generalno
gledano, to je stvarno bajka. Dešava se u
nekoj nepoznatoj zemlji u davna
vremena. Ali velika složenost i obim ovog
dela ne dozvoljavaju generalizaciju. Na
primer, u trećoj knjizi se čak pominju i
turisti koji fotografišu skulpture u
muzeju. Zemlja sokola je motiv čiste
fantastike, a nadmetanje u šahu nas
povezuje sa stvarnim svetom.
Kada se roman pročita, stekne se utisak
da je njegova najveća vrlina što je pisac
uspeo da raspetlja sve situacije i da završi
roman tj. njegovu radnju. A Slušač? On je
zadovoljan što je živ, što mu je oprošteno
sve i što je oslobođen svih obaveza.
Pa zar to nije san većine ljudi ovog
sveta?
Milan Adamov
113
Miodrag Milovanović
prikazivao tekuću američku produkciju
kratkih priča. Naslov tih članaka, u
PRIČE DOMAĆIH
jednom vrlo slobodnom prevodu, bio je
AUTORA U
»Na ovom svetu više nećeš imati prijate‐
lja«. Da se, u ovom relativno uskom krugu
PROTEKLOJ
domaćih privrženika naučne fantastike ne
bi nešto slično i meni desilo, molio bih
GODINI
sve one pisce i čitaoce koji se ne slažu sa
mojim ocenama, ili čija sam dela zaobi‐
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
šao, da to prime tek kao jedan subjektivni
Pred vama se nalazi pokušaj celovitog
pogled, nipošto kao nekakav konačan sud
prikaza prošlogodišnje domaće produk‐
o kvalitetu njihovog dela.
cije priča iz oblasti naučne fantastike. Od
ČASOPISI
nekih devedesetak priča objavljenih u
četiri časopisa koji, najredovnije objav‐
Iako smo zemlja sa relativno kratkom
ljuju naučnu fantastiku, odabrao sam one
tradicijom izlaženja specijalizovanih SF
koji su mi se učinili iole relevantnim za
časopisa, već neko vreme kod nas izlaze
formiranje nekakvog jugoslovenskog SF
dva takva časopisa, što nije slučaj ni u
prostora. Na žalost, zbog nepoznavanja
nekim mnogo razvijenijim zemljama. Teš‐
slovenačkog i makedonskog jezika u meri
ka ekonomska situacija u kojoj se zemlja
koja bi mi omogućila da pričama na tim
nalazi vidno se odrazila na njihovim
jezicima pružim ravnopravan tretman,
tiražima, pa je i ritam njihovog izlaženja u
ograničio sam se na priče objavljene na
priličnoj meri poremećen.
srpskohrvatskom, odnosno hrvatskosrp‐
SIRIUS, naše najstarije glasilo iz oblasti
skom jeziku. Nekakav prikaz, sličan ovom,
naučne fantastike, posle tri broja u ovoj
sa tih drugih jezičkih područja, bio bi više
godini, prešao je na dvomesečno izlaže‐
nego dobrodošao ALEFU.
nje a sada je, na žalost, ugašen. Ukupno
Drugo ograničenje odnosi se na izbor
je u 1989. godini objavljeno osam bro‐
časopisa iz kojih su prikazivane priče.
jeva. ALEF, za razliku od SIRIUSA, izlazi
SIRIUS i ALEF, kao časopisi specijalizovani
uglavnom kad se za to steknu uslovi, tako
za ovaj žanr, nameću se sami po sebi.
da je svaki broj malo iznenađenje za
POLITIKIN ZABAVNIK i VEČERNJE NO‐
čitaoce, a bogami i redakciju. I pored
VOSTI najredovnije od svih ostalih časo‐
svega, u 1989. godini objavljeno je šest
pisa objavljuju domaću SF priču. Još neki
brojeva.
časopisi: VEČERNJI LIST, TEHNIČKE NO‐
Oba časopisa posvećuju domaćoj priči
VINE, IT NOVINE, 12:59, itd. povremeno
približno istu pažnju. Ona se ogleda u
su donosili priče domaćih autora, ali bi
jednoj do najviše tri priče po broju,
njihovo uzimanje u obzir samo prolon‐
zavisno od njihove dužine. SIRIUS je nešto
giralo izlazak ovog članka, jer bi se uvek
više orijentisan na saradnju sa piscima,
mogao pronaći neki časopis koji nije
povremeno im pruža kratke recenzije
obrađen, a koji je, najčešće slučajno,
njihovih priča u rubrikama ZA... i NIJE
objavio jednu ili dve domaće SF priče,
ZA... dok u ALEFU to nije praksa (možda
uglavnom bez neke veće vrednosti. Na
će postati).
kraju članka nalazi se popis svih domaćih
Programski, čini se da je SIRIUS nešto
priča objavljenih u prošloj godini u
više usmeren na tvrdu, tehničkim nauka‐
navedenim časopisima.
ma orijentisanu naučnu fantastiku. Ne‐
Pre nekoliko godina, u sada već uga‐
kakva mala analiza koju sam sproveo
šenom
časopisu
SCIENCE
FICTION
pokazala je da se gotovo devedeset posto
REVIEW, moj omiljeni pisac Orson Skot
domaćih priča u SIRIUSU dešava u buduć‐
Kard objavio je seriju članaka u kojima je
nosti, najčešće tehnološki razvijenijoj od
114
sadašnjice. Od toga čak četiri priče bi se
mogle nazvati kiberpankerskim. Takođe
je uočljiva odsutnost domaćih sadržaja;
tek Pihačeva satira, ime glavnog junaka
Antičevićeve priče i Anđelkovićev nezao‐
bilazni prepekan, od 15 objavljenih priča,
imaju nekakve veze sa zemljom u kojoj su
nastale.
ALEF je nešto prijemčiviji za priče koje u
sebi sadrže elemente čiste fantastike,
iako i u njemu preovlađuje »čista«
naučna fantastika. Domaća tematika je
nešto zastupljenije (četiri priče), ali i ovde
su to uglavnom pošalice Slobodana
Ivkova.
POLITIKIN ZABAVNIK je dolaskom
Zorana Živkovića na mesto urednika SF
priče pružio priliku neafirmisanim doma‐
ćim piscima da se iskažu u jednom, ipak,
u pogledu kvaliteta, manje zahtevnom
časopisu.
VEČERNJE NOVOSTI i dalje četvrtkom
donose SF priču sada skoro isključivo
domaćih pisaca. Priče su vrlo kratke, do
tri šlajfne, i najčešće potpisan
e pseudo‐
nimom. Odsustvo bilo kakvog kriterijuma
u izboru ovih priča dovelo je do toga da
vrlo retko neka od njih odskoči od inače
niskog proseka kvaliteta.
PRIKAZ PRIČA
Opšta ocena o kvalitetu priča objavlje‐
nih prošle godine nije naročito povoljna.
Moglo bi se čak reći da je prošla godina
jedna od najslabijih u protekloj deceniji.
Po meni, osnovni razlog leži u činjenici da
se naučnom fantastikom u Jugoslaviji
gotovo isključivo bave pisci amateri. Da
ne bi bilo zabune, ovo »amateri« odnosi
se isključivo na njihovo bavljenje pisa‐
njem kao hobijem, ili, u najboljem sluča‐
ju, sekundarnim zanimanjem. Nemoguć‐
nost da se potpuno posvete pisanju
naučne fantastike proističe iz činjenice da
su honorari za objavljene priče sramotno
niski, a za posledicu ima da su oni pisci
koji imalo drže do kvaliteta svojih priča,
ograničeni na maksimum dve do tri priče
godišnje. Ove godine, na žalost, ili možda,
na sreću, pažnju najboljih jugoslovenskih
115
pisaca privukla su dva projekta: zbirka
kako pamtim BICIKLISTU, SOKOLARA,
priča koju je sastavio Darije Đokić i koja
ŠUME, KIŠE, GRAD I ZVEZDE ili ČOVEKA
treba da_se pojavi u ovoj godini i Konkurs
KOJI NIJE POSTOJAO..,
edicije ZNAK SA GITE za objavljivanje
PLAĆENIK (S 155/156) Vladimira Lazo‐
priča u almanahu MONOLIT i antologiji
vića klasična je akciona detektivska priča,
TAMNI VILAJET II. Ono što je preostalo za
slična onima Miki Spilejna, smeštena u
objavljivanje u časopisima naprosto nema
visokotehnološku budućnost. Glavni ju‐
onu težinu koju su prethodnih godina
nak je kompjuterista, otpadnik od društva
imale priče tih istih pisaca u SIRIUSU koji
koji još uvek pati što je žena koju je voleo
je bio praktično jedino mesto gde su se
izabrala njegovog prijatelja. Naravno,
mogle objaviti.
iako je za sobom dobro zameo tragove,
A sad evo prikaza pojedinih priča vrlo
ona ga pronalazi i moli da rasvetli
grubo poređanih prema kvalitetu od
nestanak njenog muža. Put ga vodi na
najboljih do onih tek vrednih pomena.