Alef Science Fiction Magazine 020

by MoZarD

odmeren luksuzni sjaj, nema koherentnu

  fabulu. Ili je to možda samo jedan

  zbunjujući segment kontinuiranog niza

  romana koji će postati jasan kad bude

  dovršen.

  125

  INTERVJU

  ZORAN JAKŠIĆ

  zapravo, imaju sličnu tematiku, a to su

  alternativni svetovi na ovim jugo‐pros‐

  torima, te dve priče su potpuni antipodi.

  Zoran Jakšić se na svoj tihi, nenametljivi

  Prva je napisana za prilično kratko vreme,

  način pridružio eliti domaćeg SF‐a. Ubed‐

  druga je pravljena — moram da upo‐

  ljivi pobednik upravo završenog Konkursa

  trebim taj izraz, pravljena — vrlo dugo.

  »Znaka sagite«, dobitnik nagrade »Ko‐

  Prva ima namerno pojednostavljenu

  marčić« za roman »Kradljivci univerzu‐

  strukturu sa što više spektakularnih scena

  ma«... Ima dvadesetak objavljenih priča.

  i, kako bih rekao, vizuelnih šokova,

  »Dnevnikova« izdanja (»X— 100«, »Alef«,

  filmična je, u tom smislu, dok je druga

  »Supernova«),

  »Politikin

  zabavnik«,

  priča — reka, stvar atmosfere, pre svega

  »Tamni vilajet«, »IT novine«...

  analizira unutrašnja događanja glavnog

  Pored pisanja aktivno se bavi i pre‐

  junaka, poznatog čoveka u nepoznatoj

  vođenjem. Dobitnik je nagrade »Komar‐

  okolini — dakle, stvari kakve očigledno ne

  čić« za prevod Adamsovog »Vodiča za

  pale baš toliko kod čitalaca. Sasvim se

  autostopere kroz galaksiju«,

  podrazumeva da je »Morana« bilo mno‐

  Dajemo mu reč.

  go teže pisati. Lako je kada imaš akciju i

  Počeci druženja sa SF‐om ?

  vratolomije, mnogo nezgodnije kada se

  ono najhitnije dešava u glavi glavnog ju‐

  Pre svega vizuelni. Postoje dve SF stvari

  naka. Obe priče imaju poprilično eleme‐

  koje pamtim sa samog početka, mislim da

  nata horora, čak mi je nekoliko ljudi reklo

  sam imao šest ili sedam godina. Ne znam

  da uopšte nisu naučna fantastika — šta

  tačne datume, jasno. Najpre je to bio

  da im radim? Ja mislim da jesu.

  susret sa stripom »Nula X« Garija Ander‐

  Te priče su, zapravo, neka vrsta odgo‐

  sona, koji je objavljivan u »Politikinom

  vora na način na koji me je Boban u pred‐

  zabavniku« pre tako, dvadeset i kusur

  govoru u »Tamnom vilajetu 1« zavitlavao

  godina i koji me je kao klinca oduševio

  zbog priče »Kraljevi Septembra«. Ono o

  zbog šarenih boja i neverovatnih avan‐

  vezi sa objašnjenjima u pričama...

  tura. Uzgred, i danas čuvam možda dese‐

  »Morana« je pravljena po prvom receptu

  tak prvih epizoda tog stripa koje sam

  — namerno, izmene nije teško napraviti,

  skupljao stranu po stranu iz starih

  pitanje je samo koliko imaju smisla osim

  »Zabavnika« i smatram da su prilično

  da olakšaju stvar onome koga mrzi da

  solidno crtane, mada sa do krajnjosti

  razmisli o stvari koju je pročitao — dok je

  kičastim scenarijima. Druga stvar bila je

  »Dubrava« po drugom. Od jedanaest

  TV serija »Izgubljeni u svemiru«, a tu je

  članova žirija svi su dali poene »Dubravi«,

  bilo svega: daleka planeta, porodica

  dok je »Morana«, u principu, dobijala ili

  novih Robinzona u svemiru, kosmički

  mnogo poena ili nula, što je prilično

  brodovi i čudovišta, za jednog klinca

  indikativno, zar ne?

  radosti koliko hoćeš. I tako...

  O novom romanu?

  Tvoje priče sa konkursa ?

  Roman... Dakle, radi se u stvari o

  Dve sasvim suprotne stvari koje su,

  nastavku »Kradljivaca univerzuma«, ro‐

  valjda upravo zbog toga, zapravo dosta

  mana koji je pre dve godine objavio

  slične. Odmah ću da objasnim na šta sam

  »Dnevnik« i koji je te godine dobio

  time mislio. Radi se o pričama »Dubrava«

  nagradu »L. Komarčić«, znači, pretpostav‐

  i »Morana« sa Bobanovog konkursa za

  ljam da se svideo ljudima. Novi roman,

  »Znak sagite«. »Dubrava« je dospela na

  ime mu je »Zvezdani vrtlog«, opet kičasto

  prvo mesto, a »Morana« na peto. Iako,

  126

  kao i prvi put — kažu da to privlači ljude

  — predstavlja direktni nastavak, među‐

  tim, može da se čita potpuno nezavisno

  od prvog dela. Šta da kažem o njemu?

  Akcija, akcija, akcija. Puno spektakla. Mis‐

  lim da je luđi od prvog dela. Ja lično sam

  njime zadovoljniji nego »Kradljivcima«, a

  nekoliko ljudi koji su ga do sada pročitali

  izgleda da dele moje mišljenje.

  Najčešća tema tvojih priča ?

  Uh... stvarno ne znam. Nekoliko puta

  sam probao temu alternativnih svetova,

  to mi se čini kao dovoljno širok okvir da

  obuhvati šta god ti padne na pamet, ali

  nikako ne preovlađuju stvari sa tom te‐

  matikom. U »Zabavniku« sam probao da

  napravim seriju priča, »punch‐line« tipa,

  sa običnim ljudima u neobičnim okol‐

  nostima, pri čemu ti glavni junaci imaju

  prilično prepoznatljiva geografsko‐etnička

  obeležja i u kojima sam šetao po čitavom

  svetu. Nekoliko puta sam se trudio da

  izmislim sasvim egzotična mesta, strogo

  naučno zasnovana, ali... eh, neobična.

  Kao što su Kraljevi Septembra i njegove

  »Letopisa Tomasa Kovenanta« Stivena

  kompasne oluje, Kerlandija i živi oblaci na

  Donaldsona, inače se radi o žanru »mač i

  čijim leđima se grade gradovi, Kobra sa

  magija«, koji ja nikada nisam preterano

  nadzvučnim olujama, Dubrava sa koloni‐

  voleo, ali ova knjiga je stvarno dobra. To

  jom kućnih duhova i tome slično. Mislim

  treba da izađe u »Polarisu«.

  da se uopšte trudim da »S« podloga u

  »SF« bude istovremeno sasvim korektna i

  Rad na stripu ?

  upotrebljena na što začudniji način.

  Drugo je da ona ne sme da bude previše

  Za čoveka koji je druženje sa SF‐om

  istaknuta — SF je pre svega književnost,

  počeo preko slikovnih stvari bilo je

  za pseudonaučne traktate postoje druga

  logično da se kad—tad pozabavi

  mesta.

  slikovnim oblikom SF, zar ne? U stvari,

  radi se o tome da sam pre sedam ili osam

  Prevodilački rad?

  godina nacrtao dvadesetak stranica SF‐

  stripa i to prodao »YUstrip magazinu«.

  Petnaestak romana i nešto veći broj

  Međutim, strip nikada nije objavljen, jer

  uglavnom novela. Zvučaće glupo, ali

  je izdanje u međuvremenu ugašeno.

  takva vrsta rada me opušta. Na poslu se

  Čitaoci »Emitora« su nekoliko puta imali

  bavim optoelektronikom, što podrazu‐

 
; prilike da vide neke kadrove. Sve je to

  meva prilično gustu mešavinu matema‐

  sada stvar prošlosti. Definitivno. Čak i

  tike i fizike, a prevod je nešto sasvim su

  kada bi bilo mesta na kojima se može

  protno od toga. Odmara. Hm, znam da će

  redovno objavljivati, crtanje guta toliko

  se Aca buniti zbog ovoga. Ali to je istina.

  vremena da ga jednostavno ne mogu

  Poslednje što sam radio je Silverber‐

  uklopiti u termine. Ali zato su tu uvek

  gova »Knjiga lobanja«. Sjajna stvar. To

  pisanje i prevođenje, zar ne?

  treba da objavi Boban u »Znaku sagite«.

  Milan Drašković

  Ovih dana se bacam na prvu knjigu

  127

  _______________________________________________________________________

  ALEF ‐ SCIENCE FICTION MAGAZIN • Izdavač: NIŠRO »Dnevnik«, OOUR Izdavačka

  delatnost, 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 • Direktor NIŠP »Dnevnik«: DUŠAN

  TOMIĆ • Rukovodilac OOUR Izdavačka delatnost: ILIJA VOJNOVIĆ • Glavni i odgovorni

  urednik Izdavačke delatnost: TODOR ĐURIĆ • Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL •

  Lektor: JOVANKA STOJIĆEVIĆ • Korektori: ANĐELKA SILAK i VIOLETA FRENC • Štampa:

  NIŠRO »Dnevnik«, OOUR Štamparija

  128