Alef Science Fiction Magazine 023

by MoZarD

  o odbrani kosmosa doveo do sofisticirane

  ovde, mada ne bi mogao uopšte da uspe

  111

  daje politička stvarnost Reganovog doba

  hoćete, živote dobre karme i živote loše

  prihvaćena takva kakva jeste.

  karme.

  A kako je i mogla? Odgovor je priča o

  I umesto da dozive reinkarnaciju tokom

  Džefu Vinstonu koji umire 1988 a zatim

  godina, Džef i Pamela žive druge živote,

  se budi, svestan, sa svim sećanjima iz

  nekad neznatno drugačije, a nekad dras‐

  budućnosti, u svom koledžu daleke 1963.

  tično promenjene sopstvenim akcijama ‐

  Ostvaruje pun pogodak na Kentaki Derbi‐

  u istom vremenskom periodu.

  ju, postaje neverovatno uspešan kockar,

  A to je period surovo obeležen ubis‐

  basnoslovno

  bogat

  investitor,

  živi

  tvom Kenedija i krajem Reganove vlade.

  potpuno drugačiji život. I ponovo umire

  Džef Vinston živi u tom periodu

  te, nekako promenjene 1988. I otkriva da

  promenljive istorije opet i opet na

  ponovo živi svoj život od 1960. do 1988.I

  drugačiji način, stiče nove stavove i

  opet tako. I opet.

  poglede svakim novim životom, a kad

  U početku, u prvih nekoliko života, misli

  najzad sretne Pamelu kojoj se to isto

  da je on jedini kome se to događa, da bi

  dešava, nastavljaju zajedno. Štaviše,

  najzad sreo još nekog, Pamelu, i oni pro‐

  počinje kao običan čovek i lični neuspeh

  laze kroz živote čas zajedno, čas odvoje‐

  iz prvog života nadograđuje, ponekad

  no. Ta ponavljanja se sažimaju, postaju

  nestrpljivo,

  saznanjima

  i

  mudrijim

  sve kraća, ali je to jedno te isto vreme,

  ponašanjem.

  godine između 1963. i 1988. ili njihovi

  Kao što rekoh, nije to politički roman,

  delovi koji se iznova oživljavaju uz natalo‐

  ali je izneta struktura i priroda istorijskog

  žena sećanja prethodnih ponavlajnja koja

  perioda koji Vinston, čitalac i Grimvud

  su ostala u svesti Džefa i Pamele.

  zajedno više puta preživljavaju iz različitih

  To je prvenstveno psihološki i metafi‐

  perspektiva iz kojih se teško shvata kako

  zički roman, i to izvanredan, a podseća i

  je takav roman mogao da izbegne

  na podrugljiv roman Alfreda Bestera sa

  politiku.

  sličnom temom 5 217 009 i jedan Filipa K.

  Politika izbija na scenu samo jednom, i

  Dika iz doba kad je bio na vrhuncu uspe‐

  to pri kraju knjige, kada se Džef i Pamela

  ha; Grimvud piše snažno, s katoličkim po‐

  pokušavaju u politici u jednom od

  imanjem stvari i svetskim obrazovanjem.

  ponovljenih života, i to neuspešno.

  Osnovna crta Odgovora nije nova, ali ono

  U želji da otkriju zašto im se sve to

  što Grimvud čini s njom svakako jeste.

  događa i u težnji da pronađu i druge

  A to je odrastanje sa gledišta glavnog

  sapatnike, javno iznose svoja uzbudljiva

  junaka, počev od mladosti do zrelosti, i to

  predviđanja, a američka vlada ih hvata i

  ne jednom, ne dva puta, već nebrojeno

  odvodi kao važno tajno oružje. Neke od

  mnogo puta, i to ne kao serija različitih

  katastrofa savremene istorije su sprečene

  životnih tokova, već kao sled životnih

  političkom i vojnom upotrebom njihovog

  tokova koji se talože jedan na drugi. Džef

  znanja od strane američke vlade u težnji

  Vinston odrasta, dostiže zrelost, greši,

  da ostvari svoje ciljeve. Ali ta težnja

  pokušava da ispravi greške iz života u

  dovodi do stvaranja još većih nereda, i

  život; to je na neki način parabola

  najzad do sveta u kojem Sjedinjene

  indijskog

  preseljenja

  duše

  putem

  Države postaju vojna, industrijska i

  reinkarnacije preko zrelosti u stanje

  fašistička diktatura na ivici nuklearnog

  nirvane, ali uz dve velike i važne razlike.

  rata 1988. kada Vinston umire.

  Ovde duše ostaju potpuno svesne rani‐

  To je jedini deo gde se ispoljava

  jih života, sećaju se izgubljenih i pronađe‐

  Grinvudova politička strast, ali kad se

  nih ljubavi, brakova i dece, dok se u

  osvrnemo na prošlost, osvetljava se ono

  drugom slučaju nikad ne vraćaju u živote

  na čemu Grinvud nastoji sve vreme. U

  provedene u skupljanju bogatstva, u

  stvari, on nam daje neobično viđenje

  raspusne živote, u živote provedene u

  zbivanja u svetu, prvenstveno u Americi

  težnji za promenom sveta i sleda doga‐

  između ranih šezdesetih i kasnih osam‐

  đaja, u živote provedene u težnji da se

  desetih kroz različite aspekte Vinstonovih

  menja svet i stvara nesreća, u, ako

  života ‐ seks, porodicu, ljubav, drogu,

  112

  umetnost, ekonomiju i na samom kraju

  na koji Amerika postupa s njima sada, i u

  politiku. Tako roman pri kraju postaje

  budućem prikazu šireg i prljavijeg rata uz

  razmišljanje o vlastitoj ravnoteži, ili nje‐

  direktno mešanje američke vojske.

  nom ponestajanju, među vitalnim aspek‐

  Pošto je opisao sve patnje, Šepard je

  tima višestrukih života, a ako proširimo, u

  bio dovoljno mudar da ispriča svoju priču

  pojedinačnim životima svakog od nas.

  kroz lik Mingole, manje‐više običnog

  U Odgovoru politika nije dominantna,

  Amerikanca koji veći deo vremena pro‐

  ali nije da se ne razmatra, i sve pret‐

  vodi u pozadini i nema pozitivno mišljenje

  postavke mogu biti dovedene u pitanje.

  o ratu i politici. Priča, kako sam naslov

  To je, u pravom smislu, naučnofantastični

  kaže, govori o ratu, mada se prvestveno

  roman o istoriji i specifičnom istorijskom

  bavi Mingolinim životom za vreme rata

  periodu jer se prepliće sa onima koji su u

  nego samim ratom. Tako, mada su

  nju živote utkali i onima koji je tog

  Šepardovi politički stavovi sasvim jasni,

  trenutka stvaraju.

  nema pridikovanja, niti strategijskog viđe‐

  Ono što ovaj roman čini izuzetnim na

  nja, niti jasne političke poruke. Šepard

  književnom nivou jeste da je sve to pre

  nagoveštava svoja politička gledišta

  pozadina za nekoliko ljubavnih priča i za

  opisujući šta je rat uradio Mingoli,

  duhovnu i me‐tafizičku nadgradnju roma‐

  ostalim Amerikancima i ključnim likovima

  na, nego za politički govor ili metafizičku

  iz centralne Amerike. “Pokaži, ne pričaj,”

  igru uma. Ono što Odgovor takođe čini

  a Šepard to radi zadivljujuće dobro.

  izvrsnim primerom za
pravi psihološki i

  Kroz skoro celu prvu polovinu knjige,

  metafizički naučnofantastični roman ono‐

  Mingola je običan vojnik, prolazi kroz

  liko koliko on može da bude, jeste ugra‐

  obuku, a zatim ga šalju na front kao neku

  đivanje političke dimenzije u literarnu

  vrstu vidovitog agenta.

  veštinu.

  Život za vreme rata je centralna Ame‐

  To sigurno ne znači da predstojeća

  rika prikazana kao Vijetnam, s tim što

  politička naučna fantastika u kojoj poli‐

  američka vojska sada drogu ne posmatra

  tika jeste centralna tema a autor jeste

  kao deo problema već kao rešenje.

  manje ili više otvoreno i srčano obuzet

  Postoji kompletan spisak legalnih vojnih

  njom, ne može da uspe i kao književno

  droga koje koriste Amerikanci, uključujući

  delo. Pravi primer je bezmalo odlična

  standardnu emisiju droga koje izazivaju

  knjiga Lusijusa Šeparda Život za vreme

  ludilo i staf kojim su kljukali Mingolu da bi

  rata koja je najbolja kada je Šepard ne‐

  imao čudesnu vidovitost. Mingolu, još

  pravedan u pogledu politike, a najslabija

  uvek cinično lojalnog Amerikanca, sreće

  kad se čini da nervozno beži od nje.

  vođa gerile, Debora, sa kojom je nekada

  Život za vreme rata je priča o budućem

  imao kratku vezu i, možete zamisliti šta

  ratu u centralnoj Americi, koji se rada iz

  se dalje zbiva.

  prošlih i sadašnjih događaja, bar tako

  Da, to je to. Kako lojalnost i lične želje

  izgleda u prvoj polovini knjige. Centralna

  retko idu zajedno, lične želje postaju jače

  Amerika je poput Vijetnama, a sve je,

  i Mingola dezertira da bi se priključio

  avaj! toliko uverljivo kad Šepard opiše,

  Debori i ostalima. Izbegava vojne gonioce

  čak možda neizbežno. Sadašnja situacija,

  kroz džunglu i grabi prema neutralnoj

  u kojoj se američke štićeničke trupe bore

  Panami u apolitičnu sigurnost.

  sa pobunjenom levičarskom gerilom u El

  Sve ovo je izvanredno napisano, u

  Salvadoru a američka desničarska gerila

  svakom pogledu. Droga, borbe, magično

  sa levičarskom vladom Nikaragve, pogor‐

  realističan pejzaž, čudni psihodelični izleti

  šala se i dovela do centralno američkog

  u sasvim izmenjenu buduću Ameriku,

  rata i do borbe Amerike sa Kubom.

  ljubavna priča... sve je savršeno ukompo‐

  Šepard koji je proveo dosta vremena u

  novano u sve dublje putovanje u srce

  centralnoj Americi, napisao je mnogo

  psihologije rata i realnost izvan njega, te

  lepih kraćih sastava u tom ambijentu; on

  Panama postaje neka vrsta literarnog i

  ne poznaje samo zemlju i ljude, već je

  simboličnog poslednjeg utočišta, cilj

  očigledno da ih i voli, i da ga vređa način

  putovanja, mesto gde se krajnja stvarnost

  113

  otkriva.

  uspeo da ih izbegne u Zlatnoj obali?

  Na žalost, ta krajnja stvarnost je odbi‐

  Zlatna obala je specifično‐radikalno‐kri‐

  janje angažovanja. Šepard cinično i mu‐

  tički naučnofantastični roman o bliskoj

  dro koristi Mingolinu evoluciju od obič‐

  budućnosti Amerike od vremena... pa, od

  nog vojnika preko dezertera vidovnjaka

  vremena mog romana Stenica Džek Baron

  do neke vrste Kastanedinog Savršenog

  iz 1969. Videti takav roman ponovo izdat

  ratnika kako bi nas poveo od onoga što

  posle tolikih godina, čiji je autor čovek

  započinje kao hrabra transformacija

  koji nikada ranije nije tako nešto napisao,

  Vijetnama u centralnu Ameriku, a zatim u

  pravo je osveženje.

  neku vrstu američkog magičnog realizma

  Zlatna obala je zaista divan roman.

  koji nas sve dublje i dublje vodi u

  Robinson koji nikada nije posvećivao paž‐

  psihološku i kulturnu strukturu političkog

  nju drogi, piše o budućoj vojnoj strukturi

  i vojnog nivoa borbe između dva različita

  s takvom sigurnošću i ubeđenjem da bi

  poimanja sveta.

  mu Purnel i Bova pozavideli, i bavi se

  Ali suština realnosti koja se otkriva u

  niskostima i gadostima radi odbrane poli‐

  Panami jeste daje rat u stvari genera‐

  tike uz gnušanje učesnika lišenih iluzija.

  cijama duga osveta dve Latinoameričke

  Autentično nam prikazuje svet Orindž

  porodice ‐ Madradonasa i Sotomajorsa,

  Kauntija koji se bavi drogom, kao i lik

  koje su dugo koristile drogu za jačanje

  Filipa K Dika kog opisuje brižljivo i blago‐

  psihičkih moči.

  naklono. Daje nam i istoriju Orindž

  Osvrnemo li se unazad, videćemo da je

  Kauntija koju stvara simbolično srce

  večina onoga što se dešava Mingoli, pa i

  Amerike i njena ranjena duša, te na

  sami koreni rata, i zaista veliki komad

  prethodni roman Pusta obala baca

  svetske politike, upravo u kandžama

  sasvim novu svetlost.

  luđaka i skorojevića, pripadnika feudalnih

  I zbivanja u Pustoj obali vezana su za

  porodica.

  Orindž Kaunti u kojem je Amerika deset‐

  U stvari, prikazivanjem Paname kao

  kovana eksplozijama hiljada neutronskih

  simbola za odustajanje od rata, Šepard

  bombi prokrijumčarenih boga pitaj odak‐

  nas sve vreme opominje, jer ono što se

  le, i redukovana na mala razbacana sela

  dešava u Panami jeste ono što Šepard

  zaboravljena od civilizacije. Iz ovog se

  uzima iz ovozemaljske politike koju je

  zaključuje da se Amerika nikada neće

  temeljno razrađivao u želji da istakne

  oporaviti. To je pre svega tužan i

  apolitični rasplet. Šepard je dovoljno

  klaustrofobičan roman u kojem junak ne

  dobar pisac, te je uspeo da napravi delo

  stiče pravo poimanje sveta i koji većinu

  na zavidnom nivou zapleta i ličnosti, ali

  čitalaca ostavlja u žalosti za izgubljenom

  tematski nedosiedno.

  veličinom Amerike.

  Šta se to desilo? Zastoje tako dobar

  Zlatna obala nam pruža drugačiju viziju

  pisac kao što je Lusijus Šepard napisao

  dvadeset prvog veka. U njemu je Amerika

  oko dve trećine romana u sjajnom

  opisana kao zemlja koja nikada neće

  političkom duhu, a zatim ga pokvario

  propasti. Ovde su Amerikanci uključeni u

  smandrljavši potpuno apolitičan kraj?

  beskonačne imperijalističke ratove Tre‐

  Knjiga je napisana tako da izgleda kao da

  ćeg sveta, a pod zaštitom nepotpunog

  je pisac postao prilično nervozan zbog

  strategijskog odbrambenog sistema.

  razvoja političke situacije, kao da će ga

  Denis Mekferson je aero‐inženjer čija

  istraživanja odvesti u opa
snu zonu, kao

  karijera sve dublje tone u toj samotnoj

  daje on ili njegov izdavač u određenom

  zemlji odbrambene industrijske politike

  trenutku počeo da brine za sudbinu

  pod uticajem šefa Stjuarta Lemona. Takva

  knjige koja bi se mogla okarakterisati kao

  politika dominira Vašingtonom pošto

  antiamerička.

  Pentagon dominira građanskom vladom.

  Možda sam preterao što se tiče

  Denisov sin Džim, nesuđeni pesnik i

  kritičkog čitanja misli, ali zaista, ako je i

  čudak, obleće oko svog dugogodišnjeg

  bilo nekih pritisaka na Život za vreme

  ortaka Sandija, dobavljača i rasturača

  rata, kako je onda Kim Stenli Robinson

  droge. Zajedno sa još dvojicom, Tašijem i

  114

  Ebom, oni stvaraju neku vrstu sopstvene

  “saveznicom” Anđelom. Eb je član ulične

  priče u drugom delu knjige, priče koncen‐

  bande, muče ga iskustva, a do ortaka

  trisane na rasturanje droge i sumnjive

  Ksavijera mu je zaista stalo. Taši je čovek

  veze sa antidefanzivnim teroristima.

  koji svesno prihvata siromaštvo. Džim

  Da, Zlatna obala govori o defanzivnoj

  odrasta i postaje zreo. Njegov otac, inže‐

  industriji i rasturanju droge, o dva srca

  njer, ne mesa se u politiku, bavi se samo

  Orindž Kauntija, tj. njegovom duhu i

  svojim poslom. Čak i njegov neprijatni

  trgovini, a Robinson ne samo da opisuje

  šef, Stjuart Lemon, ima neke pozitivne

  oba sveta sasvim ubedljivo, već povlači

  osobine.

  političke, ekonomske i kulturne paralele

  I začudo, Robinson uvodi istinit i odme‐

  između njih, stavljajući jasno do znanja

  ren stav u pogledu droge koju Sandi

  da je glavna razlika u tome što ima

  rastura. Da, ljudi zaista prave neprilike

  mnogo više poštenja među dilerima nego

  oko toga, a neki su u tom poslu

  među trgovcima oružjem.

  beskrupulozni. Međutim, ta droga nije ni

  To je veoma verovatna budućnost, kao

  heroin ni krek, ona pospešuje poten‐

  da kaže Robinson, tamo mi idemo bez

  cijalna pozitivna psihička stanja, povećava

  ponovne ruralizacije kakvu imamo u

  snagu, sprečava očajanje ili olakšava izlaz

  Pustoj obali. Kao da je Orindž Kaunti iz

  iz beznađa, mada prekomerna ili prečesta

  Zlatne obale privlačniji.

  upotreba može dovesti do tragičnih pos‐

  Orindž Kaunti iz Zlatne obale, brdovit i

  ledica. Ljudi koji koriste drogu, pripadnici