Alef Science Fiction Magazine 013

by MoZarD

  Rečno ušće bilo je nabujalo od jake kiše. Bljuvalo je smeđu vodu u okean, penilo se

  oko stenja i ključalo pod njima.

  Mada je nebo bilo vedro, daleko preko nabujale reke, more je na ranom suncu iskezilo opasno svoje bele zube. Trebalo je još petnaest minuta da brod prođe između granitnih stena do kamenite obale.

  Zureći u pobesnelu vodenu bujicu, Argo je prošaputala:

  — Tako brzo... — Ali hučanje vode nadjačalo je njen glas.

  Pramac broda našao se u ušću. Drveno korito konačno je prišlo obali i nesigurno se

  naslonilo na stenje. Siluete ljudi okupljale su se na palubi.

  — Hej — rekla je Argo, pokazujući na jednu siluetu. — Ono je mama.

  — Gde su, do vraga, Urson i Zmija? — upitao je Iimi iznervirano.

  — Eno Zmije... tamo dole — rekao je Geo. — Pogledaj! — Pokazao je svojim patrljkom od ruke.

  Zmija je bio šćućuren blizu daske koja je spuštena sa broda. Bio je iza velike stene, skriven od ljudi sa broda, ali vidljiv za Gea i njegove kompanjone.

  47

  — Idem tamo dole — rekao je Geo. — Vi ostanite ovde. — Provlačio se kroz guste

  lijane, držeći se stenja. Stigao je do zaklonjenog uzvišenja, samo deset stopa iznad stene iza koje se bio šćućurio Zmija.

  Geo je pogledao prema brodu. Jorde je stajao na vrhu daske za spuštanje. Brod se

  ljuljao, a sa njim i daska za spuštanje. Jorde je u ruci držao neki crni bič čiji se kraj završavao u kutiji pričvršćenoj na njegovim leđima. Sa podignutim bičem, zakoračio je na dasku.

  Geo se zapitao kakav je to izum. Odgovor je dobio kroz mukli zvuk Zmijinih misli:

  —...... To... je... naprava... koju... je... upotrebio... za... sečenje... jezika... — Znači, Zmija je znao da je on blizu njega. Dok je pokušavao da shvati ono što mu je Zmija rekao, odjednom, brzinom ptice, Zmija je iskočio iz svog skrovišta i bacio se na kraj daske. Zatim se podigao i pojurio prema Jordu, očigledno nameravajući da ga gurne sa daske.

  Jorde je zamahnuo bičem koji se spusti na dečakovo rame. Bič ga nije udario, samo

  ga je dotakao, ali Zmija se zabatrgao, spustio na jedno koleno i rukama ščepao dasku.

  Geo je bio dovoljno blizu da čuje dečakov krik.

  — Ovim sam ti jednom odsekao jezik — rekao je Jorde mirno. — Sada ću te iseći

  na komade. — Ponovo je zamahnuo bičem...

  Geo je skočio na dasku. Iznenadan izliv gneva i straha naveo ga je da to učini, ali

  kad se našao na dasci i video kako se Jorde naginje prema šćućurenom dečaku, zapitao se koliko je to bilo pametno. A onda je morao da prestane da razmišlja i pokuša da zaustavi bič koji je zafijukao vazduhom. Nije mogao.

  Bič se spustio, očešavši ga po lieu, zatim po ramenu i po ledima. Zaurlao je od bola: imao je osećaj da mu je zderana cela strana lica i da mu se na ramenu otvorila duboka pukotina koja se širila niz leđa. Stegao je zube, uzdržavajući se da ne skoči u gustu penu koja se kovitlala između stenja i broda. Kada se bič odvojio od njegovog tela, suze mu navreše u oči. Zdrava ruka kojom se držao za dasku, podrhtavala je kao opuštena žica na gitari. Teturajući se, Zmija je naleteo na njega i skoro ga srušio sa daske. Kada je Geo obrisao suze, video je dve jasne modrice na Zmijinom ramenu.

  Jorde je zakoračio na dasku, osmehujuci se zlobno.

  Kada je bič ponovo udario, on nije bio siguran šta se dogodilo. Nagnuo se u stranu.

  Zmijine noge su poskočile u drugu stranu, a onda je video još samo četiri para prstiju koja su se držala za rub daske. Geo je ponovo kriknuo i zadrhtao celim telom.

  Dva para prstiju su hestala sa jedne strane daske i pojavila se na drugoj. Kad je Jorde po četvrti put podigao bič da otera sa daske tu dosadu sa jednom rukom, prsti su rapidno napredovali prema njegovoj nozi. Jedna ruka se podiže ispod daske, ščepa Jordov članak i bič promaši Gea.

  Jorde je izgubio ravnotežu, ali se u poslednjem času uhvatio za ogradu. U isto vreme, jedna noga, potom druga pojaviše se preko daske. Zmija se prebacio preko daske i počeo da puže gore.

  Geo je uspeo da se podigne na noge i posrćući siđe sa daske. Vrativši se do stena,

  seo je iscrpljen na jednu od njih. Ne dižući pogled, sagnuo se da ohladi leđa.

  Jorde, polusedeći na dasci, zamahnuo je bičem po strani. Zmija odskoči i bič je fijuknuo pod njegovim nogama. Bič je udario po koritu, ostavljajući za sobom nagorelu pukotinu. Bič je ponovo poleteo i Zmija je još jednom izbegao taj opasan udarac.

  Odjednom, pojavi se senka nad Geom i on ugleda Ursona kako trči i penje se uz

  dasku.

  — A sada pokušaj da se boriš sa nekim ko je malo jači od tebe — zaurlao je Urson.

  48

  — Hajde, dete, skloni se. Na mene je red. — Izvukao je mač i zamahnuo njime.

  Zmija se okrenuo, zgrabio nešto sa Ursona, ali veliki mornar ga je tako snažno odgurnuo da je sleteo sa daske i tresnuo na obalu. Urson se nasmejao preko ramena.

  — Ne želiš da mi ostanu na vratu — doviknuo mu je. — Evo, pričuvaj mi ih. —

  Hitnuo je Geovu kožnu torbicu dole na obalu. Jorde je gnevno zamahnuo bičem. Mora

  da je bič okrznuo Ursona po grudima, jer su mu se leđa Odjednom zgrčila. A onda se bacio na Jorda koji je u poslednjem trenutku odskočio u stranu i izbegao smrtonosni ubod Ursonovog mača. Ursonov mač se zari u dasku na ogradi. Dok je Urson pokušavao

  da iščupa mač, Jorde je ponovo zamahnuo bičem. Bič se poput crne zmije omotao oko

  Ursonovog pasa.

  Urson je zaurlao bolno. Jednim snažnim trzajem iščupao je mač i zario ga duboko u

  Jordov stomak. Posrćući i urlajuci, Jorde krenu niz dasku. Otvorenih usta i zatvorenih očiju, pade preko daske u vodu.

  Ne prestajući da urla, i Urson krenu po dasci, zatetura se i pade u vodu.

  Geo i Zmija dopuzaše do ruba stene. Iza njih dolazili su Iimi i Argo. Pod njima, iz pene se pojaviše načas ruke, potom noge i daska. Uže koje je pridržavalo dasku, bilo je sada omotano oko Ursonovog vrata. Ponovo potonuše, ostavljajući za sobom mehuriće

  u gustoj, beloj peni.

  I brod je sada počeo polako da se ljulja i odmiče od obale. Zadnji deo mu se zaneo

  i lupio snažno o šiljato stenje.

  Geo je uzeo zalet, uhvatio se za svoj patrljak i skočio, bežeći od bola i užasa.

  Neko, verovatno kapetan, je uzviknuo:

  — Odmaknite brod od stenja. Odmaknite ga pre nego što se razbije.

  Iimi je uhvatio Gea za ruku.

  — Hajde, momče! — Uspeo je da ga ubaci u brod. Argo i Zmija su skočili za njima.

  Brod se otisnuo od obale.

  Geo se nagnuo preko ograde. Pod njim voda se kovitlala i razbijala o kamenitu obalu. Podigao je glavu i zagledao se tupo prema obali. Leđa su ga užasno bolela, stomak mu se grčio, ostao je bez ruke i Urson je...

  — Kapetane — rekao je. Odmakao se od ograde i uhvatio se za patrljak. Onda je

  zaurlao. — Kapetane.

  Mala crvenokosa spusti ruku na njegovo rame.

  — Ne vredi... nema mu pomoći.

  — Kapetane! — zaurlao je ponovo. Pride mu stariji, sivooki čovek.

  — Šta je bilo?

  Izgleda umoran, pomislio je Geo. I ja sam umoran.

  Iimi se stvori sada pored njega.

  — Ništa, gospodine — odgovorio je Iimi umesto Gea. — Ne verujem da možete sada išta da učinite.

  — Jeste li sigurni? — upitao je kapetan, gledajući podozrivo u Geovo šokirano i bledo lice. — Jeste li...

  — Nije važno — rekao je Geo i okrenuo se prema ogradi.

  Pred veče je izašao ponovo na palubu. Ogrnuta velom, sveštenica je stajala pored ograde. Kad joj je prišao, okrenula se i rekla tiho:

  — Nisam htela da te uznemiravam sve dok se dobro ne odmoriš.

  — Odmorio sam se — promrmljao je. — I sada vam podnosim raport. Vratili smo

  49

  vam kćerku, dopadalo vam se t
o ili ne. Dragulje možete da uzmete od Zmije. Sada će

  vam ih dati. A kćerka neka vam objasni sve u vezi sa Hamom.

  — Već mi je objasnila — odgovorila je sveštenica, osmehujući se. — Dobro si obavio zadatak, pesniče, i hrabro.

  — Hvala — rekao je Geo. A onda se vratio u svoju kabinu.

  Kada je Zmija te večeri ušao u kabinu, Geo je ležao u svojoj postelji i zurio u krevet iznad sebe. Zdravu ruku je držao pod glavom. Zmija ga dotaknu po ramenu.

  — Šta je? — upitao je Geo, prevrćući se na stranu.

  Zmija mu pruži kožnu torbicu.

  — Hah? — iznenadio se Geo. — Još ih nisi dao sveštenici Argo?

  Zmija je klimnuo glavom.

  — Zašto ih nije uzela? Čuj, ne želim više da ih vidim.

  Zmija mu je ponovo pružio torbicu i zašištao:

  — ... Pogledaj...

  Geo je uzeo torbicu, otvorio je i istresao njen sadržaj na svoj dlan. Tri zlatnika stajala su mu na dlanu. Geo se namrštio.

  — Otkuda ti zlatnici? — upitao je. — Mislio sam... gde su dragulji?

  — ... U... okeanu... zašištao je Zmija. Urson... ih... je... bacio...

  — O čemu to govoriš? — insistirao je Geo. — Šta ti je?

  — ... Ne želim... da... ti... kažem...

  — Briga me šta želiš, protuvo jedna mala. — Geo ga je ščepao za ramena. — Reci

  mi.

  — ... Onda... kad... smo... bili... kod... slepih sveštenica... — Zmija je objašnjavao brzo... — on tražio... da mu... pokažem... kako... rade... dragulji... i... posle... toga...

  nije... hteo... slušati... samo... zle... misli... zle... misli... zle...

  — Ali on je... — počeo je Geo. — On ti je spasao život.

  — ... Ali iz... kojeg... razloga... ? — rekao je Zmija. —... Na... kraju...

  — Video si mu misli na kraju? — zaprepastio se Geo. — O čemu je mislio?

  — ... Mnogo... mržnje... mnogo... zle... mržnje... — Usledila je mala pauza... — i...

  ljubavi.

  Geo je počeo da plače. Suze su mu se u potocima slivale niz lice. Zagnjurio je lice u jastuk i pokušao da shvati zašto place; zbog umora, zbog straha, zbog Ursona ili zbog izgubljene ruke...

  Iimi, koji je uzeo ležaj iznad Geovog, stigao je nekoliko minuta kasnije. Geo nije bio raspoložen da jede.

  — Kako tvoj stomak? — upitao ga je Iimi.

  — Čudno — odgovorio je Geo. — Ali mislim da je bolje.

  — Odlično — rekao je Iimi. — Dobro bi bilo da nešto pojedeš.

  — Ješću kasnije — promrmljao je Geo. Zatim je uzdahnuo duboko. — Sada mi je

  jasno da nećeš nikada saznati šta si to video na obali, a što je bilo tako opasno. — Čulo se jasno zapljuskivanje vode koja je udarala o brodsko korito. Plovili su prema Leptaru.

  Iimi se nasmeja.

  — Saznao sam šta je to bilo.

  — Kako? — zaprepastio se Geo. — Kada? Šta je to bilo?

  — Isto kao i ti — odgovorio je Iimi. — Samo sam gledao. A onda mi je Zmija 50

  objasnio kasnije sve detalje.

  — Kada? — ponovio je Geo.

  — Zadremao sam pre večere i on je sa mnom prošao kroz sve to.

  — I šta je bilo to što si video? — Geo je bio nestrpljiv.

  — Pa... kao prvo; da li se sećaš šta je bio Jorde pre nego što je pretrpeo brodolom kod Aptora?

  — Nije li Argo rekla da je učio za sveštenika? Stara Argo, mislim.

  — Tako je — rekao je Iimi. — Da li se sećaš šta si ti pretpostavljao da smo mi videli?

  — Zar sam nešto pretpostavljao?

  — Spomenuo si da užas i bol produbljuju čovekovu moć zapažanja.

  — Ah, to — rekao je Geo. — Da, sećam se.

  — I tu si bio u pravu! Sada dodaj svemu tome nešto iz Haminog predavanja o dvostrukom impulsu života: spoji sve to i dobro promešaj. Nismo mi ništa videli; to što smo doživeli bila je situacija... ili bolje reći, jedno iskustvo. Nije moralo biti na obali.

  Moglo se bilo gde desiti. Čovek, sa svojim konstantnim dijametralnim motivacijama uvek pokušava da izgladi suprotnosti. Svaka radnja predstavlja izmirenje dualiteta njegovih motivacija. Sve ono kroz šta smo prošli shvati kao pometnju, bol, nered. Izgladi to sa velikim redom kao što je, na primer, more sa njegovim ritmom, njegovim plimama i osekama, talasima i snažnim mirom. Ako si u stanju to da učiniš, nešto ti se događa: počinješ da rasteš. Postaješ veća osoba, u stanju si da shvatiš ili poravnjavaš suprotnosti.

  — Dobro — rekao je Geo.

  — To je ono što smo videli, ili doživeli kad smo jutros sa broda gledali obalu.

  Haosom je zavladao red... red je pobedio haos.

  — U redu — rekao je Geo ponovo. — Čak ću i da zaključim da je Jorde znao da su

  ta dva impulsa tog iskustva bila nešto užasno i konfuzno, kao na primer masakr one desetorice ili film o dečaku kojem je odsečen jezik, kao i nešto mirno i sa puno reda, poput obale i mora. A zašto bi on želeo da ubije nekog samo zato što bi taj neko mogao da doživi izvestan stepen osnovnog religioznog iskustva?

  — Izabrao si pravu reč — osmehnuo se Iimi. — Jorde je bio novajlija u

  svešteničkom redu nimalo liberalne religije boginje Argo. Jorde i Zmija su verovatno doživeli na Aptoru sve ono što smo i mi. I preživeli su. I kao i mi, i oni su izašli iz džungle užasa na obalu ispunjenu ritmom talasa i peska. Doživeli su sve ono što smo ti i ja i Argo doživeli. Mislim na malu Argo. I baš na tom mestu su slepe sveštenice stupile u kontakt sa Jordom. Učinile su to pomoću onih ekrana koji prenose glasove i slike sa bilo kog mesta, ali mogu i da ih emituju. Drugim rečima, usred ovog religioznog ili mističnog iskustva, jedan glas se materijalizovao, tvrdeći da je to glas boginje Argo. Možeš li da zamisliš kakav efekat je to imalo na njegov um?

  — Pretpostavljam da je to imalo velik značaj za njega — rekao je Geo. I za mene bi

  imalo.

  — I imalo je — potvrdio je Iimi. — Jorde nije bio stabilna ličnost. Ovo ga je učinilo gorim. Njegove mentalne funkcije prestale su da rade normalno. A Zmija, koji je u to vreme pročitao njegove misli, video ga je odjednom kako prolazi kroz užasan proces transformacije od zdravog ka nezdravom umu. Video je to ponovo u Ursonu, ali u nešto blažem obliku. Ali u pitanju je bio isti proces. Zmija je gotovo slučajno putem telepatije uspostavio kontakt sa Hamom. Ali Hamin podatak da slepe sveštenice žele da zadrže dragulje za sebe, bio je dovoljan impuls za dečaka.

  51

  — Ali zašto je Jorde želeo da ubije bilo koga ko je doživeo da čuje taj boginjin glas?

  — Zato što je Jorde dotle uspeo da učini ono što uvek čini jedan statični um. Sve

  je dobilo iskrivljen smisao. Ta situacija, ta obala, za njega je sve to značilo odjednom otkrovenje i nije više ništa video sem same boginje. Znao je da je Zmija kontaktirao sa nekim drugim, slepe sveštenice su mu rekle da je to neko zlo, neprijatelj, đavo. Na splavu, potom na brodu, pokušao je religiozno da preobrati Zmiju da bi na kraju, u evangelističkom gnevu, odsekao dečaku jezik električnim generatorom koje su mu slepe sveštenice dale pre nego što je otišao od njih. Zašto je hteo da se otarasi svakog onog koji je video njegovu obalu, to sada posvećeno mesto za njega? Zato što su ti đavoli bili i suviše moćni i on nije želeo da bilo ko drugi potpadne pod njihovu vlast. I zato što se plašio da bi i neko drugi, u momentu nadahnuća, mogao da čuje boginjin glas.

  — Drugim rečima, mislio je da je ono što se dogodilo njemu i Zmiji nešto neprirodno i vezano samo za tu obalu i nije želeo da se ikom drugom dogodi.

  — Tako je. — Iimi je legao na svoj ležaj. — Što je donekle i razumljivo. Nisu došli u kontakt sa Aptorskom tehnologijom, pa su na takav način sve to shvatili.

  Geo je zatvorio oči. Zmija je ušao u kabinu i popeo se na ležaj iznad Geovog. Kad je zaspao, Zmija mu je pričao o Ursonu, o njegovim poslednjim mislima... o mržnji i o ljubavi.

  Kad je sledećeg jutra izašao na palubu, j
arko sunce zaslepilo mu je oči. Morao je da zažmuri. Koračajući polako prema ogradi, spazio je mladu Argo kako prekrštenih nogu

  sedi na jednom od čamaca za spasavanje.

  — Zdravo — doviknuo je.

  — Zdravo. Kako se, osećaš?

  Geo je slegnuo ramenima.

  Argo je prebacila noge preko čamca i sa papirnom kesom u ruci, skočila na palubu.

  Spustila je ruku na njegovo rame i smeškajući se, rekla:

  — Podi sa mnom na krmu. Hoću nešto da ti pokažem.

  — Dobro. — Geo je pošao za njom.

  — Kad su stigli na krmu broda, Argo je iz kese izvadila neku napravu.

  — Bio je sakriven u mojoj tunici. Nadam se da se dobro osušio preko noći.

  — To je onaj tvoj motor — rekao je Geo.

  — Da. — Spustila je motor i naslonila ga uza zid kabine.

  — Kako ćeš ga staviti u pokret? — upitao je Geo. — Treba ti ono što se zove struja.

  — Ima više načina da se stavi u pokret — uveravala ga je Argo, vadeći iz tunike neka stakla i žicu. — Dobila sam ova sočiva od mame — objasnila je. — Ona je zaista

  divna. Obećala mi je da ću imati svoju laboratoriju. Dogovorile smo se da se ona bavi politikom, a ja naukom. Mudro, zar ne? — Nagnula se nad motorom. Pričvrstila je dve

  žice za druge dve i namestila sočiva. Armatura je počela da se okreće oko svoje osovine.

  Geo podiže glavu i spazi Zmiju i Iimija kako se naginju preko ograde na krovu kabine.

  — Hej — doviknula im je Argo. — Sklonite se sa sunca.

  Osmehujući se, oni se pomeriše.

  Četkice zazujaše na rotirajućim prstenovima.

  52

  — Pogledaj kako se okreće — Odmakla se i ponosno podigla glavu.

  — Pogledaj samo kako se okreće.

  Njujork

  februar 1962.

  53

  54

  »Kvinski, moraćemo da uradimo nešto sa tim zmijama u devojačkoj sobi«, reče Evropa Felan. »Dosta mi je već razmišljanja kako da ih se rešim, a i šta ćemo kad nastupi Zemaljska noć.«