by MoZarD
za večnost?
vao kad bi ga dotakla rukom.
Kako se to živi, menjajući s vremena na
Bila je to kratka, vrlo sadržajna poruka.
vreme telo...
Glas koji je drhtao objašnjavao joj je gde
85
INTERVJU TOMAS DIŠ
OPTUŽEN DA JE
Sekonal, Elavil!...
Trg Ujedinjenja nije uvek bio ovakav.
PESIMISTA
Majkl Murkok je jednom rekao da je trg
dobio svoje ime po tome što je bio
poslednje bojište u Američkom Građan‐
skom ratu. Ludo, ja sam mu verovao. Za
Njujork, grad kontrasta. Ovde sam na
istinu, ovde postoje neke veze sa ame‐
Četrnaestoj ulici, šetam pored New
ričkim radničkim pokretom: središta
School Graduate Faculty, čiste, moderne
mnogih proizvodačkih unija još uvek su
zgrade. Unutar nje je divna muzejska iz‐
prisutna u ovim starim, dostojanstvenim
ložba fotografija sa nadrealističkim pejza‐
zgradama, izvan kojih stoji stari, ponosni
žima, ali zavese na prozorima su navuče‐
union čovek, u nasrtljivim klikama u ča‐
ne zato što napolju, na prljavom trotoaru,
sovima za ručak, piljeći u prosjake i
tek samo preko puta izloga, tamo je
muvatore i koji su teglili za sobom vino u
Prljavi Grad, nakrcan propalicama, trokar‐
boci od pinte u papirnim kesama i
taškim mućkarošima i dama zaodenutim
ogromne dvadesetvatne i desettalasne
sa krpama i sa kesama iz kupovine, i žva‐
Pa‐nasonik stereo zvučnike koji trešte sa
kajućim prostacima, narkomanima koji se
hi‐tovima radio stanice WBLS.
klimaju nalakćeni na požarnim hidranti‐
Dosta čudno, ja tražim jednu adresu
ma. Četrnaesta ulica, klientela iz Porto‐
ovde, adresu pisca koji je poznat na polju
rika, roba sa Tajvana. I to kakva roba! U
naučne fantastike za svoj civilizovani,
radnjama drečavim i nestalnim, kao što
gotovo elitistički senzibilitet. On je prese‐
su ulični buvljaci za vreme karnevala,
lio u jednu bivšu kancelarijsku zgradu
ovde su plastični tanjiri za ručak, i vaze,
koja je bila preobraćena iz komercijalnog
plastične igračke, plastično cveće i voće,
u stambeni status. Trg Ujedinjenja je na
plastične Isusove figurice, plastični name‐
ivici Čelsija za koji se uzima da je novi
štaj, plastične pantalone i jakne — sve u
Soho, zona gde se, teoretski, umetnici i
šarenim i svetlim bojama, delujući pri‐
pisci useljavaju i popravljaju stare zgrade
rodno. A izvan prodavnica su mračni ki‐
sve dok, kada se popravka završi, oglaši‐
coši sa povijenim šeširima u senci, u
vači i vlasnici galerija ne »otkriju« pod‐
kožnim opasačima, sa crvenim i naran‐
ručje i preokrenu ga u bogati, moderni
džastim perikama, i afro‐frizurom... putu‐
deo grada.
jući trgovčići sa kebabom kuvanom na
Teoretski, ali JOŠ UVEK NE. U međuv‐
lizajućim plamenovima drvenog uglja u
remenu, ovovekovna šesnaestospratnica,
aluminijumskim ručnim kolicima... stari
bivša kancelarijska zgrda jeste jedna od
luckasti ljudi prodavajući ogromne balo‐
odličnih pionirskih predstraža. Primljen
ne... muvatori svake vrste. Zatim dalje,
sam od uniformisane straže na uličnom
kroz neprestano udaranje fanfara brze
ulazu, i uzeo sam lift do jedanaestog
muzike, i automobilskih sirenama, pro‐
sprata. Ovde upadam u koridor nedavno
šavši kroz Narodnu banku, stoji Trg Uje‐
urađen od neobojenih listova plastičnih
dinjenja, pod senkom Klajn Signa. Klajno‐
ploča, sada oslikan grafitima, ali prvo‐
vu poštovanu staru radnju izbacili su iz
klasnim grafitima, porukama društveno‐
biznisa lokalni trgovci i ona je godinama
prosvetljenih podstanara koji kritikuju
ležala prazna, ali njena raspadajuća fa‐
vlasnika zgrade zbog njegove navodne
sada još uvek se ocrtava nad skverom,
nesposobnosti da obezbedi održavanje!
potvrđujući bankrotirajući položaj ovog
(Mr. Elis Saks. Smesta štrajkujemo!) i
područja. Dok na samom skveru — brate
ovde, dospeo sam do čeličnih vrata
moj, ovde su, imam ih, andeoski prah,
prethodno obojenih lateks belom bojom,
hašiš, kokain, THC, trava, kiselina, Valium,
vrsta boje koja pokupi svaki otisak prsta i
86
ne može lako da se opere. Nema zvona,
okoline i u isto vreme na udaljenosti od
tako da mora da se udara na vrata, ali
nje, sa svojim vlastitim ironičnim
svejedno, ovo je mesto gde živi Tomas M.
pogledom. Nije uvek išlo tako dobro sa
Diš.
samim geto‐stanovnicima — dugoročnim
Gospodin Diš otvara vrata. On je ekst‐
rezidentima u naučnoj fantastici. Neki od
remno visok, srdačan i uljudan, vrlo
njih nisu bili srećni da vide takvog
gostoprimljiv. Uvodi me unutra, i ovde,
elegantnog estetu kao što je Diš koji je
unutra, sve JESTE zaista civilizovano.
»ot‐krio« susedstvo iskoristivši jeftin
Debeli, novi tepih i kauč i zavese i divan
smeštaj za svoje sumnjive ciljeve.
stari mahagoni okrugli sto — i pogled na
Dišov prvi roman ilustruje ovaj mo‐
Trg Ujedinjenja, koji je toliko dole ispod
menat. Čitaoci naučne fantastike pre‐
da šareni trgovci nestaju u beznačajnosti.
poznali su ga kao priču o stranim
Prijatno je a takav je i gospodin Diš,
zavojevačima Zemlje, tradicionalno kao
gostoprimljivo nudeći široki asortiman
temu prisutnu kod Velsovog RATA
jela i pića za zakusku. Ne samo takva
SVETOVA i hiljade drugih. Ima samo jedna
raznolikost kakva je na raspolaganju u
poteškoća: u svim drugim romanima
domaćim restoranima na trgu, nego ih on
ovog tipa, Zemlja dobija a došljaci bivaju
nudi sa značajno većom srdačnošću i
nadvladani. U Dišovom romanu (sa vo‐
finesama.
ljom nazvan GENOCIDI, Zemlja gubi a
Njujork, grad kontrasta, ali takođe i
došljaci ubijaju sve. Već je izgledalo kao
grad visokih zakupnina, tako da čak i
da je Diš namerno zbijao šalu sa onim
dobrostojeći, sasvim uspešni pisac u
tradicionalnim načinom pričanja kojim su
svojim srednjim godinama mora da se
oduvek bile ispričane priče na polju
nastani u nepoželjnom susedstvu da bi
naučne fantastike.
rešio problem svog smeštaja. Ali stvar je
Naravno, on na ovo gleda drugačije:
u tome da je gospodin Diš putovao
»Po meni, oduvek je bilo estetički neus‐
naširoko i naduga
čko tako da se posvuda
pešno videti neku ogromnu i dobro
gde je išao prilagodio načinu življenja, on
opremljenu stranu silu kako tiho pada na
je znao da spoljna okolina izgleda
kraju romana. Po meni izgleda da je
nevažno. U Dišovoj prirodi je da napravi
savršeno ispravno ako kažemo, da budem
takvu atmosferu kao da je kod kuće,
pošten, da se pravo interesovanje za ovu
svojim dobrim raspoloženjem i snagom
vrstu priče vidi u nekoj razornoj katak‐
svoje volje, ne osećajući se nikada
lizmi koja će ZBRISATI SVET. Postoji
nelagodno ili nezgodno, bez obzira na
veličina u onoj ideji koju svi drugi
okolnosti. Možda je to njegova visina, ili
odbacuju i nipodaštavaju. Moj argument
možda su to njegova neumoljiva
je bio to da jednostavno napišem knjigu u
samokontrola i elegantni maniri: uvek je
kojoj neće biti opljačkana lepota i
izgledalo da je on i deo svoje okoline ali u
zadovoljstvo kraja. «
isto vreme i na odstojanju od nje, kao i na
Društvu naučnofantastičara, Dišova ide‐
višem planu u istom smislu.
ja o »lepoti i zadovoljstvu« izgledala je
Na primer, u svom pisanju: puno je
pomalo depresivno, i oni su ga optužili, i
putovao, gotovo kroz svaki žanr i tehniku:
ne prestaju da ga optužuju, da je
poeziju, naučnu fantastiku, beletristiku,
pesimističan autor. On odgovara:
filmske scenarije, misterije, istorijske
»Kakva je to vrsta KRITIKE koja kaže da
romanse. I na svakom polju učinio je da
je autor pesimista? Mogli bismo da
se oseća kao kod kuće, nikada nelagodno
imenujemo brojne obožavane pisce koji
i neugodno, pišući sa istom neumoljivom
su zaista bili pesimisti i čija dela cenimo.
kontrolom i elegantnim manirima.
Bezvezno je ponuditi to kao kritiku.
Uzmimo, na primer, njegov poduhvat
Obično sve se svodi na to da ja iznosim
na polju naučne fantastike. On se ubacio
jedan moralni stav koji je neugodan osobi
tek samo pre nekoliko godina u ovaj
koja čita priču. To znači da ja imam
literaturni geto. Ipak on je oduvek ostao
pogled o bitisanju koji nameće ozbiljna
samo posetilac radije nego član, deo
pitanja o kojima on nije spreman da
87
diskutuje; pogled na činjenicu da je čovek
su smrt i porez, smatraju nerešivim, i na
smrtan, ill na primer da ljubav umire.
sisiem bogaćenja se ne gleda kao na tota‐
Mislim da ta sama činjenica što moja
litarijanskog monstruma koji će izazvati
mašta ide do većih udaljenosti nego što
revolt ugnjetenih masa. Ne bi trebalo da
su oni spremni da putuju, pokazuje da
se do radikalnih rešenja lakše dolazi u
postoji taj ograničen pogled na život više
fantastici nego u realnom životu. Uglav‐
zbog njih a ne zbog mene«.
nom sva naučna fantastika predstavlja
Romentari slični ovima vodili su, za
svetove u kojima se društvena reforma
uzvrat, do druge kritike — na primer, da
može ostvariti nekim herojem u pripovesti
se Diš postavlja kao intelektualac.
o nekom simboličnom činu pobune, ali
»O pa ja sam uvek podrazumevao da
svet u ovoj knjizi nije nalik na to, i stoga
sam intelektualac,« odgovara on prosto‐
nema razloga da bi budućnost bila
dušno. »Ne mislim da je to stvar toga da
takva.«
sam se ja tako postavio.«
Postoji li neki argument da bi sva
»Moje namere u pisanju nisu nikada
naučna fantastika trebalo da bude ne‐
bile da se učlanim i postanem clan kluba.
milosrdno povezana sa realnošću svako‐
Ne osećam se neprijateljski prema svojoj
dnevnog života?
publici, zaista ja sam joj naklonjen, ali
»Ne kažem da bi svaki pisac trebalo da
pisati nešto drugo osim onoga u čemu
bude realista, ali s obzirom na etički sen‐
UŽIVAM značilo bi popustiti mojoj publici,
zibilitet uključen u rad mašte, bio bi
a ja mislim da bi to bilo za osudu. Mislim
potreban jedan kompleks moralnog razu‐
da svaki autor koji zauzdava svoje nadah‐
mevanja sveta. U umetnosti koju volim, ja
nuće radi nekog pretpostavljenog nedo‐
zahtevam ironiju, na primer, ili jedno‐
statka inteligencije ili komplikovanosti na
stavno neki osećaj toga da pisac ne govo‐
strani svojih čitalaca jeste... pa, to je
ri nečuvene laži o životu koji živimo.«
žalosno ponašanje.«
Ja uzvraćam da nije nužno loša stvar
Dakle Diš je stalno pisao na onom nivou
ako pisac traži neko pojednostavljenje
na kojem udovoljava sebi, i stalno su ga
većih problema realnog života, ili bar
čitaoci naučne fantastike pogrešno shva‐
povremeno bežanje.
tali kao rezultat toga. Njegov roman 334
»Ljudi koji to žele sigurno su time do‐
mračna vizija o Americi u budućnosti, bio
voljno obskrbljeni. Svakako nema razloga
je ako ništa manje onda barem dobro
da ova veština ne primenjuje takav mo‐
primljen od strane takvih čitaoca u
ralno jednostavniji materijal, ali on ostaje
odnosu na GENOCID i bio je osuden da je
moralno jednostavan, i po meni on će
još više deprimirajući pisac — čak
uvek biti manje zadovoljstvo nego kad
nihilističan.
ista veština primenjuje sadržajniji moralni
»Pa, nihilizam je prejorativ kojeg ljudi
materijal. Čitalac kao taj koji povremeno
izbacuju putem neuvažavanja jedne
beži, želi knjigu koja završava sa po‐
perspektive,« odgovara on. »Bila je to
bedom heroja a ne sa dvosmislenom
jedna od Agnevljevih reči. Agnev ju je
nagodbom na kraju, mislim da takvu
voleo zato što ona znači da neko ne
knjigu ne možete imati. Ne poznajem
veruje u ništa, i svakako, mi ZNAMO da
ljude koji imaju moraine pobede u svom
nas kao takve drugi ne uvažavaju. Ali to
životu. Znam samo ljude koji vode manje
takode nameće problem u šta verovati? U
ili više dobar život.
Boga? Je li on živi Bog. Jeste li ga videli?
»Književnost koja ne pokušava da slika
Jeste li govorili sa Njim ? Ako mene neko
ovu realnost ljudskog postojanja poste‐
zove nihilistom ja želim rukopis njegovih
peno, i u potpunosti i snažno koliko god je
razgovora sa Isusom, sve dok se ne
to moguće, postaje manja nego život.
uverim da nismo braća pod kožom.«
Kome je potrebna?«
A o knjizi 334 sam kaže:
Tom Diš je roden u Ajovi 1940. i odras‐
»Mislim da ono što uznemirava
neke
tao u Minesoti, prvo u Mineapoliskom Sv.
ljude jeste to da ona predstavlja svet u
Pavlu (»oduvek moja dečačka zamisao
kojem se ti mikroproblemi života, kao što
velikog grada«) a zatim u brojnim manjim
88
gradovima. »Išao sam u seosku školu od
Uzimam u obzir da je glavni faktor koji
dve sobe tek polovinu vremena čelvrtog
utiče na ljude da čitaju puno naučnu fan‐
razreda... završivši četvrti razred u sle‐
tastiku, i da je potom pišu, jeste zbog
dećem gradu gde smo se preselili, u
osećaja dečačke otuđeosti. Pitao sam
Fairmontu, Minesota, koji je u pojasu
Diša da li je on imao takvo iskustvo. On je
kukuruza...«
skeptičan:
Kada je imao devet godina već je počeo
»SVI mladi su skloni da se osećaju
da piše: »Punio sam niklovane pločice sa
otuđeno, zato jer je to njihova životna
zapletima naučne fantastike izvučenim iz
situacija. Vrlo često oni ne pronalaze
jedne od Asimovljevih priča o misterioz‐
karijeru, nemaju društveni krug za koji
nim robotima. Da možemo da pronađe‐
osećaju da je njihov, i shodno tome oni
mo te pločice siguran sam da bi sličnost
žale sami sebe. Sigurno je da je to nešto
bila zapanjujuća. Ali mislim da su MOJE
stvarno što vam se dogada, ali sa srećom
priče još tada bile življe.« Smeje se
pronalazite svoj put iz svega toga i vaš
srdačno.
društveni kalendar će se ispuniti i više se
»Sećam se jednog momenta u desetom
nećete žaliti na otudenje. Oženite se.
razredu u srednjoj školi, kada sam go‐
Malo oženjenih ljudi sa decom se žale da
vorio svom učitelju engleskog jezika —
su otuđeni.«
uvek sam bio ljubimče svih svojih učitelja
Sam Diš izgledao je vrlo društveno, za
engleskog jezika i učinio sam ih svojim
pisca, i mnogi od njegovih projekata bili
saveznicima — i smislio sam dve alter‐
su napisani u saradnji sa raznim drugim
native. Jedna od njih bi me držala u
autorima. Njegov prvi saradnik bio je
sličnim gradovima na putevima praved‐
Džon Sladek. »Počeli smo zajedno da
nosti i dužnosti (ne mogu tačno da se
pišemo u Njujorku u leto 1965, isprva
setim šta bi to moglo da bude), a druga je
samo nekoliko kratkih pričica, a zatim dva