Alef Science Fiction Magazine 021

by MoZarD

  minuta sledećeg jutra blizu mesta

  jim delom vuče po zemlji piše Mank

  Vajlburg (Weilburg) u vojvodstvu

  Mejson na str. 8‐10 svog prvog

  Nasau (danas u Zapadnoj Nemačkoj,

  teksta; a u svojoj raspravi Teorija i

  četrdesetak kilometara severno od

  praksa aerostatovanja (1838) Mej‐

  Frankfurta naMajni). Tako su oni za

  son kaže da bi, uz korišćenje

  osamnaest sati preleteli oko osam‐

  ovakvog konopca, Atlantik mogao

  sto kilometara (oko šesto dvadeset u

  biti savladan za tri dana.

  vazdušnoj liniji, prim. prev.) Taj let je

  14. Kuća Vilfor (Wheal‐Vor): Poova igra

  109

  15. Da ispustimo dovoljno gasa: Manku

  Mejsonu je ovaj manevar uspeo

  iznad Lamanša 1836. i iznad

  Bristolskog kanala 1844.

  16. Snažan vetar sa istoka: ono što je u

  letu do Vajlburga bilo problem, ovde

  postaje izgovor za polazak u

  atlantsku avanturu.

  17. Kotopaksi: u priči o Hansu Pfalu Po

  pominje ovaj planinski vrh u

  Ekvadoru, tvrdeći da je osamnaest

  hiljada stopa visine, što nije tačno —

  ima oko 19.344 stope tj. 5.895

  metara visine.

  18. Konkavno: o ovom efektu Po piše i u

  "Hansu Pfalu«, i tamo daje opširno

  objašnjenje koje je skoro identično

  sa ovim u »Laži o balonu«.

  Decenijama kasnije, Mark Tven je

  potvrdio da svet gledan sa velike

  visine (sa vulkanskog vrha Haleakala

  na Havajima) odista izgleda tako, i

  dodao; »Ranije, kad sam čitao jedan

  članak u kome je Po govorio o ovoj

  jedinstvenoj optičkoj varci koja

  nastaje kad je čovek na izolovanom

  veoma visokom mestu, mislio sam

  da to on samo izmišlja«. (Mark

  Twain, Roughing It, 1872, eh. 76)

  19. Tačno u dva sata po podne: to je,

  reklo bi se, po griničkom srednjem

  vremenu, a ne po vremenu Istočne

  obale SAD. Ali očekivalo bi se da

  američki izveštač koji kompletira

  dnevnik vazduhoplovaca pogleda,

  ipak, u svoj časovnik!

  110

  Norman Spinrad

  O TVRDOM SF-u

  Neki ga izjednačavaju sa školom »šra‐ »tvrdim naujcama« kao što su fizika, astronomija i hemija, možda uz gunđajući

  fova i matica«. Neki pripisaše Džonu

  naklon biologiji.

  Kembelu zaslugu da ga je, kao urednik,

  Tokom

  novotalasnog

  perioda,

  u

  izmislio. Neki njegovo poreklo nalaze još

  šezdesetim, dogodilo se, opravdano ili

  u Žil Vernu. Neki ga definišu isključivo na

  neopravdano, da su i nosioci novog

  osnovu njegovih uzornih praktičara —

  talasa, i protivnici novog talasa, složno

  kao što su Artur Klark, Hal Klement,

  definisali tvrdi SF kao ono što je izrazito

  Robert V. Forvard, Poul Anderson, Gre‐

  antinovo‐talasno u naučnoj fantastici.

  gori Benford i drugi. A sam Benford je

  U sedamdesetim, godinama, kad je u

  uporedio svu ostalu naučnu fantastiku sa

  modu ušla »naučna fantazija«, tvrda

  »igranjem tenisa sa spuštenom mrežom«

  naučna fantastika je sagledana kao

  što znači da je baš njega odredio kao

  bastion čistokrvne naučne fantastike,

  estetsko jezgro žanra.

  suprotstavljen bastardizaciji (kvarenju

  Pričam, naravno, o »tvrdoj« naučnoj

  nasledne čistote) SF forme.

  fantastici.

  I sada, u osamdesetim, neki, i to

  Kao subkategoriju ovog žanra tu »tvrdu

  prvenstveno i najkoherentnije Gregori

  naučnu fantastiku« su ljudi, većinom

  Benford, zastupaju tvrdi, SF kao antitezu

  priznavali još od onih vremena kad je sam

  »kiberpanku« iako neki od kiberpankera

  žanr postao objekt svoje sopstvene,

  insistiraju da su upravo oni ti koji pišu u

  interne, književne kritike, ali, evo, i posle

  tradiciji tvrdog SF‐a.

  toliko decenija »tvrda definicija« te

  Pa, onda, šta je tvrda naučna

  »tvrde naučne fantastike« ostaje ironično

  fantastika? I ko nju piše? I da li svi oni

  neuhvatljiva.

  pišu istu stvar? I do koje mere je tvrdi SF

  Uopšteno govoreći, čini se da je tvrdi SF

  uistinu estetski centar naučne fantastike

  bio definisan pomoću onoga što mu je

  uopšte?

  suprotno, ali to suprotno se menjalo —

  Lako je ovde se otarasiti nekih

  izređala se čitava serija različitih antiteza

  očiglednosti. Fantazija, bez obzira da li je

  — pa je i pojam »tvrdi SF« na

  klasična, ili »mač i magija«, ili savremena,

  odgovarajući način mutirao.

  očigledno nije tvrda naučna fantastika. A

  Iako se nije služio baš tim terminima, Žil

  naučna fantazija, koja stvara amalgame

  Vern je kritikovao Herberta Džordža Velsa

  SF slikovnih sistema sa natprirodnim, koja

  da piše stvari ispod nivoa »tvrdog SF‐a«

  ima mačevalačke okršaje u svemirskim

  tj. »naučne romanse« koje je Vern

  brodovima, koja svesno zanemaruje na‐

  smatrao sopstvenim pronalaskom.

  učne i tehničke istine u korist tematskih i

  Tokom takozvanog »zlatnog doba«,

  zapletskih potreba, na suprotnom je polu

  naime tokom tridesetih i četrdesetih

  od tvrde naučne fantastike, udaljena

  godina, smatralo se da je »tvrda naučna

  onoliko koliko je uopšte moguće da bude

  fantastika« ono što Džon Kembel

  udaljena a da ostane u okviru iste forme.

  publikuje u Astoundingu, a da suprotnost

  Međutim, onostran ovih očiglednosti,

  sačinjavaju priče o interplanetarnim

  slika postaje uistinu mutna. Ako se tvrdi

  avanturama koje su dominirale u »manje

  SF definiše i kao onaj SF koji operiše

  ozbiljnim« SF magazinima.

  unutar realitetskih ograničenja nametnu‐

  U pedesetim godinama, kad se centar

  tih od strane najboljeg trenutno raspo‐

  ovog polja pomakao prema časopisima

  loživog naučnog pogleda na svet, onda

  Galaxy i SF and F magazin i prema onoj

  zašto se smatra da Lari Niven jeste tvrdi

  školi SF‐a koja je svoj tematski materijal

  SF pisac a da Džejms Grejem Balard nije?

  izvlačila iz »mekih nauka« kao što su

  Zašto Artur Klark jeste a Frederik Pol nije?

  psihologija i sociologiija, »tvrda naučna

  Zašto Hal Klement jeste a Teodor

  fantastika« je generalno definisana kao

  Sterdžen nije? Zašto Gregori Benford

  književnost izmišljenog zasnovana na

  111

  jeste a Brus Sterling nije? Zašto Poul

  Nivena, i mnoge druge generalno priz‐

  Anderson jeste a Vilijam Gibson nije?

  nate pisce tvrdog SF‐a, ljudi ne čitaju

  Niven slobodno koristi p
utovanje nad‐

  zbog likova koji bi se pamtili, niti zbog

  svetlosnim brzinama kao literaturnu kon‐

  prefinjenosti emocija, niti zbog neke ras‐

  venciju, a to čine i Klement i Anderson —

  pevanosti proze, nego zbog fascinantnih

  iako se nikako ne bi moglo reći da tako

  naučnih ideja i tehnoloških ekstrapolacija.

  pisati znači igrati igru sa mrežom ajn‐

  To ne znači da takva književnost treba

  štajnovskog relativizma čvrsto razapetom

  da bude nepismena, ili da bude lišena

  preko sredine terena. Klark je izjavio da

  narativne tenzije, ili da bude emotivno

  će svaka dovoljno napredna tehnologija

  ravna. Uzmimo za primer romane

  izgledati kao magija, a u Klarkovim

  Zapadno od raja i Zima u raju, prve dve

  najboljim delima ima mnogo mistične

  knjige u jednoj trilogiji Harija Harisona.

  transcendencije. Čak se i Benford malčice

  A

  upuštao u jednu vrstu vremeplovljenja, a

  ko tvrda naučna fantastika uopšte

  transcendentalist je isto koliko i Klark.

  postoji, ovo je, nesumnjivo, ona. Harison,

  S druge strane, Balard, kad piše roman

  u cilju razvijanja SF teze, prihvata još uvek

  o katastrofi, postulira samo jednu

  kontroverznu teoriju da je pre oko

  geofizičku transformaciju klime, i onda,

  šezdeset pet miliona godina asteroidni

  sa znatnom naučnom strogošću, razma‐

  udar promenio klimu na Zemlji i izazvao

  tra njene konkretne efekte. Svetovi Fre‐

  izumiranje dinosaurusa.

  derika Pola najčešće su, u pogledu na‐

  E, a šta bi se desilo da taj asteroid nije

  učne i tehničke uverljivosti i detaljnosti,

  pogodio?

  samo skicirani. Sterdženova dela poka‐

  Klasična premisa tvrdog SF‐a, iz koje

  zuju zastrašujući nivo znanja iz psihologije

  Harison ekstrapolira i razlistava svoju

  i biologije. Gibson svoju visoku the‐

  alternativnu Zemlju, izuzetno strogo i

  nologiju spušta uporno na nivo ulice i

  pažljivo.

  svakodnevnice, a Sterling, glavni dijalek‐

  Dinosaurusi opstaju, njihova evolucija

  tičar kiberpanka, u tematsko srce svojih

  se nastavlja, a vrh te evolucije su Jilejni,

  dela stavlja transformaciju ljudskog roda

  rasa inteligentnih gmizavaca. Jilejni stva‐

  nastalu dejstvom nauke i tehnologije.

  raju jednu visokotehnološku civilizaciju,

  Onda je jasno da »tvrda naučna fan‐

  ali baziranu na genetici i biologiji. Brodo‐

  tastika« ne može biti definisana ni time

  vi, podmornice, puške, mikroskopi, medi‐

  da se skrupulozno pridržava parametara

  cinski instrumenti, čak i kompletni gra‐

  najboljeg savremenog pogleda na svet a

  dovi, nastaju tako što pojedini živi

  ni time da su nauka i tehnika od cen‐

  organizmi, genetički izmenjeni do nepre‐

  tralnog značaja za živote likova i za

  poznatljivosti, preuzimaju na sebe te

  pokretačke sile u priči.

  uloge. Jer Jilejni nikada nisu sebi potčinili

  Oni koji tvrdi SF ne vole ponekad su iz‐

  vatru, ona je za njih samo katastrofalna

  ražavali mišljenje da on ne samo što nije

  prirodna sila i bizaran laboratorijski

  centralna estetska vrednost ovog žanra,

  fenomen.

  nego je, čak, karakteristična literarna

  Iako ovo može izgledati neuverljivo, Ha‐

  mana naučne fantastike. Naime: da

  rison ga čini uverljivim. Prikazuje kako je

  tvrdoesefovska estetika, fokusirajući se

  ta neobično uvrnuta tehnologija izrasla iz

  na naučnu spekulaciju i tehnološku

  jilejnskog životnog ciklusa, iz njihove bio‐

  ekstrapolaciju, stvara literaturu u kojoj

  logije, iz činjenice da se rađaju i sazrevaju

  nema dovoljno karakterizacije, ljudskih

  u okeanu, da imaju gmizavačku hladnu

  osećanja, stilističke izvrsnosti i tematske

  krv. (To nisu oni toplokrvni dinići sada

  dubine.

  popularni kod naučnih revizionista)

  Uistinu, neki oduševljenici tvrdog SF‐a

  Harison razvija i komplikovano, šaroliko

  ovakav napad izvrću naopačke ali ipak

  jilejnsko društvo, za koje se takođe jasno

  kažu praktično istu stvar kad izjavljuju da

  vidi da je čvrsto ukorenjeno u biološke

  naučna fantastika, zato što je »literatura

  parametre svog postojanja. Razvija

  ideja«, ne potpada pod generalne

  jilejnski jezik koji se delom sastoji od

  literarne standarde u pogledu razvijanja

  gestova, sa gramatikom koja ne liči ni na

  likova u pogledu stila, i u pogledu

  jedan ljudski jezik za koji sam ikad čuo.

  emocionalne dubine.

  Štaviše, Harison je obezbedio da mu u

  Pa, jedna vrsta tvrdog SF‐a ovim jeste

  kreiranju ovog sasvim zaokruženog jilejn‐

  definisana. Klementa, Forvarda, Klarka,

  skog sveta pomažu troje naučnika —

  112

  jedan lingvista, jedan biolog, i, čini se,

  opaku vendetu (osvetu) protiv celog

  jedan antropolog. Zaista je teško zamisliti

  ljudskog roda, i postaje predvodnica

  »tvrdu« naučnu fantastiku od toga!

  jilejnskog antiljudskog genocida.

  A priča, šta je s njom?

  Iako se priča napeto kreće duž zapletske

  Tu Harison pribegava jednoj tehnici koja

  linije »dobri momci protiv loših moma‐

  je stara bar koliko i »scijentifikcijska

  ka«, ima i izvesne dubine karakterizacije.

  formula« Huga Gernzbaka, verovatno

  Postoje Kćeri života, reformistički pokret

  stara koliko i Vern — uzima akciono‐

  među samim Jilejnima, sukobljen sa tom

  avanturističku zapletsku liniju da bi nas

  kulturom. A Kerik ostaje, u izvesnom

  šetao kroz svoj svet. A tu, može biti,

  psihološkom smislu, napola Jilejn, jer on

  malčice mora i da zabušava u nekim

  je među gmizavcima imao i prave

  naučnim stvarima da bi njegova priča

  prijatelje, imao i izvesnu vlast, ponekad

  mogla postojati.

  se nostalgično priseća jilejnske, više,

  Na Harisonovoj alternativnoj Zemlji,

  civilizacije.

  Severna Amerika je bila izolovana toliko

  Samo dve trećine ove trilogije su objav‐

  dugo da je na njoj nastao jedan sisarski

  ljene, ali reklo bi se da se Harison kreće

  ekosistem, čiji su delovi i jedna homo‐

  prema nekoj vrsti konačnog detanta pa

  sapiensovska lovačko‐skupljačka kultura, i

  čak i kulturne unakrsne oplodnje između

  druga

  ljudska

  kultura

  sa

  ranom

  ljudske i jilejnske kulture; otelotvorenje i

  poljoprivredom, plus jedna čovekolika

  simbol toga bio bi Kerik, pripadnik oba ta

  rasa zvana Angurpjaki, u suštini kao

/>   sveta. Ljudi dobavljaju ponešto jilejnske

  Eskimi obrasli krznom.

  tehnologije. Dvojica Jilejna (mužjaka; u

  Pošto se zna da su i na našoj Zemlji

  jilejnskom društvu ogromnu premoć

  dinosaurusi pre tog asteroidnog udara

  imaju ženske šovinistkinje) manje‐više

  dominirali i u Severnoj Americi, a pošto je

  prebegavaju na stranu ljudi. Na kraju

  genus homo nastao evolucijom na afrič‐

  Zime u raju, kulminacijska bitka se

  koj savani, i pošto nam Harison ne poka‐

  završava ne jednostranim krvoprolićem

  zuje nikakve primate‐praoce u njegovoj

  nego nekakvim sporazumom.

  Severnoj Americi, i pošto je sva ostala

  Zapadno od raja i Zima u raju su uzorni

  nauka ovde tako pomno izvedena, može‐

  primeri jedne vrste tvrde naučne fan‐

  mo sa sigurnošću pretpostaviti da je

  tastike. Naučne i tehnološke ekstrapo‐

  Harison ovo namestio jer je morao, i da je

  lacije očigledno zauzimaju prednji i cen‐

  pri tom namignuo u stranu.

  tralni deo, čitaoca kroz njih potiskuje

  Jer, ovim je sebi otvorio mućnost da

  akciono‐avanturistička zapletska linija, a

  gurne ljudske protagoniste u igru protiv

  unutrašnji život likova nije stvarno u

  jilejnskih antagonista, manje‐više po kla‐

  centru — niti se želi da bude.

  sičnoj avanturističkoj formuli. Nastupa‐

  Ako to jesu realni likovi, romani zaista

  juće ledeno doba vrši pritisak na Jilejne i

  integrišu njihove lične priče u zapletsku

  prisiljava ih da traže nove teritorije, preko

  dinamiku ratne priče, a Harison zaista kao

  mora, u toplijim podnebljima. Uspostav‐

  da se kreće prema tematskom klimaksu

  ljaju svoju koloniju u Severnoj Americi, a

  koji će imati izvesnu dubinu i prefi‐

  prve dve (ako ne i treća) knjiga u ovoj

  njenost.

  trilogiji predstavljaju hroniku konflikta

  Ove su knjige, u izvesnom smislu, SF kao

  između ljudi i Jilejna.

  »literatura ideja«, sa ekstrapolacijom u

  Međutim, nije sve samo tabanje i

  jezgru a razvojem likova na periferiji, ali

  makljanje u kome kartonski junaci raz‐

  između jednog i drugog održana je

  bijaju guštere. Jilejni su uhvatili glavnog

  izvesna ravnoteža. Ovo je tvrdi SF koji zna

  junaka Kerika još kao dečaka, i odgajili ga

  da je tvrdi SF, pa ako i nije velika literarna