by MoZarD
kao Jilejna, pod tutorstvom Veinte, koja
umetnost, bar i ne ostavlja utisak da se
je među Jilejnima stekla važnu rukovo‐
upinje da to bude. Harisonove ambicije
deću funkciju. Pod njenim patronatom,
ovde su ekstraliterarne. Ovi romani su
Kerik postaje nešto kao jilejnski princ,
neskrivena tradicionalna tvrda naučna
otprilike kao Mojsije u Egiptu. I kao kod
fantastika, ali oni ujedno demonstriraju
Mojsija, krv prevladava kad dođe do biti‐
da tvrda naučna fantastika ne mora
il'‐ne‐biti, on beži i postaje vođa ljudi u
nužno biti nepismena, da »literatura
njihovoj borbi da ostanu živi pred na‐
ideja« može i treba da obrati pažnju i na
valom tehnološki superiornih Jilejna. Ve‐
opšte književne vrline iako one jesu, kao
inta, ogorčena zbog ove izdaje, priprema
što i treba da bude, podređene idejnoj
113
sadržini.
konsekvence. Iako je njegova nauka tvrda
Na drugoj strani, Japan tone, klasični kao bazalt, ona nije centralna preokupacija romana, ona je ovde samo Mak‐
katastrofični roman koga je napisao Sakio
Gaf in, pa ako Japan tone nije tvrda
Komacu, reverzira, baš kao i Balardovi
naučna fantastika, jedini mogući razlog
katastrofični romani, ravnotežu između
leži tu. Protivno Harisonu, Komacu, kao i
naučne spekulacije i generalnih literarnih
Balard,
upotrebljava
tvrdu
naučnu
preokupacija, a to može biti i razlog zbog
fantastiku primarno da bi postavio jedan
koga ni Balardovi katastrofični romani ni
izmenjeni psihički pejzaž; on generalnim
Japan tone nisu opšte prihvaćeni u
literarnim preokupacijama daje prednost
»kanon« tvrde SF, bez obzira što su
u odnosu na naučne spekulacije.
naučne pretpostavke, naročito kod
Komacua, veoma rigorozne.
A ipak, tvrda naučna fantastika može
U tom romanu Komacu serijom geološ‐
nastojati da održi pažljivu ravnotežu, u
kih događaja, koji su svi potpuno uverljivi
svome jezgru, između naučne spekulacije
i svi proističu jedan iz drugog, uništava
i opštih literarnih preokupacija, s tim da i
ceo japanski arhipelag. Geologiju svega
dalje ostane tvrdi, SF: tako se bar čini ako
toga Komacu je zakucao savršeno, a priča
pogledamo nešto kao što je Božja
je data kroz tačke gledišta nekolicine
kovačnica Grega Beara.
likova. Neki od tih likova su naučnici koji
To je još jedan roman o katastrofi, ali na
studiraju ove događaje, naime stepe‐
daleko grandioznijoj skali. Vanzemaljski
nasto raspadanje japanskih ostrva zbog
osvajači, po svemu sudeći pripadnici
kobnog pomaka na raselini u japanskom
jedne mašinske civilizacije fundamental‐
podmorskom
rovu,
zatim
izbijanje
no neprijateljske prema organskom
vulkanskih erupcija i potonuće u more.
životu, uništavaju Zemlju, a Bear im daje
Japan tone je praktično udžbenički
da to urade na jedan način koji je, u
primer kako treba ovo pisati. Geofizika,
terminima tvrdog SF‐a, odbojno fasci‐
nema dileme, spada u »tvrde« nauke, a
nantan, do preteranosti ubedljiv, i veoma
ipak ova naučna fantastika nije nešto
originalan.
mnogo tvrđa od Balardovih katastrofičnih
Dve guste mase, jedna od neutrona a
romana. Razlozi što nije uglavnom su isti.
druga od antineutrona, bačene su na
Komacuova glavna preokupacija ovde
našu planetu. Tako su guste da odmah
nije naučna spekulacija već uticaj rezul‐
tonu kroz nju i započinju kretanje
tirajuće katastrofe na živote likova, i,
opadajućim orbitama unutar rastopljenog
naročito,
njen
uticaj
na
karakter
sloja ispod Zemljine kore, zatim unutar
japanskog naroda kao celine, sagledanog
jezgra. Antineutronski »metak« reaguje
kroz te likove. Japanci, koji su dugo bili
sa materijom Zemlje i zato njegova orbita
geografijom i jezikom izolovani od
brže opada, tako da se on prvi smiruje u
internacionalnog glavnog toka, bivaju
centru planete. Kad do njega dopre i
prinuđeni da se pomire sa činjenicom da
neutronski »metak« i kad se njih dva
će njihova drevna, bogata kultura, tako
spoje usled pritiska u Zemljinom jezgru,
intimno i organski izrasla iz njihovih
nastupa reakcija totalne anihilacije, i
voljenih Matičnih ostrva, od sada
planeta se raspada, razneta eksplozijom
preživljavati samo kao deo geografski
iznutra.
neukorenjene dijaspore.
A za dobru meru, vanzemaljci bacaju u
Kad se protiv Japanaca najzad okrene,
okeanske raseline automatsku mašineriju
svojom razornom erupcijom, i sama
koja vadi deuterijum i (ili tricijum iz vode
Fudžijama, čovek oseti da je roman, bar u
i/ili iz stena. Zbog ovoga se oslobađaju
simboličnom smislu, stigao do svog te‐
znatne količine vodonika i kiseonika, a cilj
matskog klimaksa, i da jedan veliki narod,
je proizvesti hiljade hidrogenskih bombi
nepovratno odsečen od izvora svoje
koje će biti tempirane da opale u času
kulture i od geografskog korena samog
kad se neutronski i antineutronski metak
šintoa, sad mora radikalno da se promeni
spoje, tako da se Zemljina kora rasprsne
da bi, kao izbeglički narod, preživeo.
duž svojih najdubljih pukotina, čime će
Drugim rečima, Komacu, čak i više nego
efikasnost unutrašnje eksplozije biti
Balard, fokusira svoj roman ne na
povećana.
spekulativnu nauku nego na rezultirajuće
Ima ovde i mnogo razmišljanja o
političke, socijalne, psihičke i duhovne
evoluciji života i mašinskih civilizacija u
114
galaksiji. Glavni likovi, Artur Gordon,
osećajni, ali u osnovu manje‐više obični
raniji nacionalni savetnik za nauku, Edvin
ljudi koji posmatraju neobične događaje,
Šo, geolog, i Trevor Hiks, naučni novinar
a njihove lične priče izgledaju kao sloj
— nalaze se u srcu naučnog posla na
prevučen preko glavnog događaja a ne
razmatranju misterije, te otkrivanju šta se
kao tematsko proširenje tog događaja
zaista dešava; oni su, uz to, blizu sedišta
samog.
predsedničke vlade koja nastoji da nađe
Osim toga, Bear ne uspeva sasvim da
vojni i politički odgovor na ovu situaciju.
natera sebe da totalno zagrize metak
Ovo je naravno, klasična struktura
tragedije. Uništenje Zemlje se stvarno i
tvrdog SF‐a. Počneš sa serijom prividno
dogodi, i Bear to stvarno prikazuje moćno
izolovanih naučnih misterija koje poste‐
i čak poetično, ali postoji još jedna
peno konvergiraju prema jednoj čudesnoj
vanzemaljska mašinska civilizacija koja
ogromnosti, izgrađuješ sve veću nara‐
dejstvuje u solarnom sistemu, doslovno
tivnu tenziju dok tvoji tačkogledišni likovi
deus ex machina (bog iz mašine, rešenje
postaju duboko umešani u naučni napor
drame poklonjeno spolja, prim. prev.), pa
da se otkrije istina, onda konvertuješ tu
ta druga civilizacija teraformira Mars i
naučnu misteriju problem koji se može
Veneru i spašava ostatke ljudske rase,
razrešiti finim tehnološkim rešenjem čiju
uključujući i Artura Gordona i njegovu
si prirodu pažljivo ali ne upadljivo
porodicu.
nagovestio u ranijim tehnološkim speku‐
Ipak, iako ne uspeva baš sasvim da spoji
lacijama.
tvrdi SF roman sa romanom likova i načini
Ali Bear je ovde krenuo za nečim
jedno delo — tragediju, Bear se tom
literarno ambicioznijim.
uspehu približava dovoljno da bi
Kad su neutronski i antineutrbnski meci
demonstrirao da se to može učiniti, da se
već ušli u Zemlju, a oni ulaze prilično rano
tvrda naučna fantastika može uzdići do
u romanu, ishod je neizbežan. Zemlja je
visine literature gledano ma kojim
osuđena na propast, ljudski rod ništa ne
razumnim kriterijumom, i da izraz
može učiniti da je spase, a likovi se svi
humanistička tvrda naučna fantastika ne
kreću kroz priču pod senkom smrtne
mora biti sam u sebi kontradiktoran.
kazne čije izvršenje se primiče — smrtne
Uistinu, u svom prethodnom tvrdom SF
kazne za ljudski rod; postepeno čitav svet
romanu Muzici krvi, taj isti Bear je u tome
postaje svestan ovoga.
uspeo.
Što će reći da se Božja kovačnica
Isto tako (uprkos opštem utisku da će u
približava tragediji.
tvrdoj naučnoj fantastici, zato što ona
I Šo i Gordon osećaju ljubav prema
stoji kao beskompromisno jezgro žanra,
Zemlji, pa kroz njihove oči vidimo i
uživati isključivo sofisticirani znalci SF‐a)
osećamo šta će biti izgubljeno. Gordon
nije inherentno nemoguće ni da se pojavi
ima porodicu od koje je razdvojen tokom
malo verovatni hibrid: bestseler tvrdog
velikog dela romana, pa mi i to osetimo.
SF‐a naciljan na ono opšte čitalište koje o
Gordonov prijatelj, naučnik Hari Fajnman,
SF‐u ne zna praktično ništa.
nalazi se pod svojom ličnom smrtnom
M
kaznom zbog leukemije, i umire pre kraja
ajkl Krajton, koji je po profesiji doktor,
romana; eto finog ogledalskog odraza
napravio je vrlo lepu karijeru kao pisac
makroteme.
upravo takvih romana. Andromedin soj
Greg Bear čini iskreni napor da
bio je triler tvrdog SF‐a o smrtonosnoj
izbalansira roman tvrdog SF‐a sa roma‐
kugi koju je doneo, vraćajući se, jedan
nom karaktera i da ta dva tematski uje‐
satelit; narativna tenzija bila je zasnovana
dini u tragediju. Čini se da Bear u svemu
skoro u celosti na odmotavanju naučne
ispravno postupa. A ipak, nekako, ne
misterije i na naučnim pokušajima da se
uspeva mu baš.
problem
reši;
uz
malčice
fizičkih
Likovi su realni, imaju duboko doživ‐
vratolomija ubačenih u kulminaciji.
ljene emocije, imaju mreže prijatelja i
Roman Terminalni čovek bavio se temom
srodnika, brinu se, pate, reklo bi se da
kontrolisarija ljudskog ponašanja pomoću
ispunjavaju sve standardne literarne kri‐
sofisticirane verzije takozvane »Del
terijume, a ipak oni, i njihove lične priče,
Gado« kutije.
jednostavno nisu toliko interesantni
Sfera, Krajtonov najnoviji, počinje otkri‐
koliko naučne spekulacije i događaji
ćem ogromnog drevnog svemirskog bro‐
ogromnih razmera. To su inteligentni,
da, ili bar nečeg što u prvi mah tako
115
izgleda, ukopanog duboko u dno Južnog
onog univerzuma onostran crne rupe.
Pacifika. Psiholog Norman Džonson,
Svakom ko uđe, sfera daje moć da
glavni lik, biva poslat u jedno naselje na
materijalizuje slike iz svoje podsvesti.
dnu mora kao deo istraživačke ekipe.
Stvori se opasna gigantska sipa, i
Glavnina romana odigrava se u tom na‐
mnoštvo drugih takvih pojava.
selju duboko ispod mora, u srušenom
Ali pre nego što cognoscenti (znalci,
svemirskom brodu, i u podmorskom
poznavaoci) počnu da se podsmevaju,
kompleksu između njih.
neka bude rečeno i to da se Sfera sasvim
Kao i u Andromedinom soju, a u manjoj
lepo drži kao roman. Uklanjanje mreže
meri i u Terminalnom čoveku, Krajton je
nimalo ne smanjuje narativnu tenziju, a
svoj domaći zadatak ovde uradio, pa zato
rasplet dolazi direktno iz psihe prota‐
prikazuje zavrtnje i matice tog naselja
goniste, na divan način materijalizovan
tačno, vesto i uverljivo. I još nešto —
zahvaljujući moćima sfere; kazati više od
generalnom čitalištu možda i važnije: on
ovoga značilo bi čitaocima pokvariti
fino dočarava psihološki ambijent u toj
roman.
tesnoj tehnosferi, što postiže prikazujući
Ovde, dakle, imamo nešto običnije nego
njeno delovanje na likove koji uopšte nisu
što bi se izvesnim ljudima dopadalo
naviknuti na takav način života, viđeno
imamo roman tvrdog SF‐a o aparatima.
očima čoveka koji ni sam tu nije kod kuće
Ili, možda tačnije, roman o tvrdoj
ali koji je psiholog po struci, dakle u svom
tehnologiji.
odnosu prema okolini Svečovek (Every‐
N
man) ali i nosilac specijalnog naučnog
aučna spekulacija u njemu je, u osnovi
znanja.
— pa, eto, koještarija. Ali opisi
Sfera napreduje u mnogo čemu kao
tehnoloških artefakata su tako realistični i
tradicionalni
tvrdi
naučnofantastični
uverljivi da iluzija naučne verovatnoće
roman: naučna ekipa istražuje misteriju
čitaocu preostaje iako je mreža naučne
kosmičkog broda; ali, nešto više pažnje
plauzibilnosti pocepana, zbog potreba
nego obično posvećuje se psihičkom
priče, u komadiće.
stanju likova. Međutim, ispostavlja
se da
Ovo baš i ne mora biti loše. Moglo bi se
taj svemirski brod nije ono što izgleda, to
tvrditi da je, u izvesnom smislu, pravi
je američki svemirski brod iz budućnosti a
estetski centar naučne fantastike tu. Jer u
ne drevni vanzemaljski dođoš, i baš na
tome učestvuju svi oni SF romani i priče
tom mestu, upravo kad priča stvarno
gde se koriste standardni SF tropi (stilske
počinje da se zahuktava, Krajton počinje
figure zasnovane na prenosnom značenju
da napušta naučnu strogost do tada is‐
reći, prim. prev.) kao što su nadsvetlosni
poljavanu.
kosmopolovi, vremeplovljenje, ili paralel‐
Njegov opis tog futurskog američkog
ni svetovi. Glavnina onoga što nazivamo
kosmopolova uistinu je fascinantan i
»tvrdom naučnom fantastikom« zapravo
silan, naročito je dovitljiva upotreba
je »tvrda tehnološka fantastika«.
proizvođačkih naziva za razne vrste robe i
Uistinu, može se zastupati i gledište da,
dobro znanih doticaja svakodnevnice us‐
ako je u jednom književnom delu po‐
red te futurističke tehnologije, ali pokaže
kazana stoprocentna vernost najboljem
se da je brod tu dospeo proletanjem kroz
trenutno raspoloživom naučnom znanju,
crnu jamu, što Krajton mora pravdati
to delo i nije SF, pošto onda nikakve
prilično smešnim izlaganjem kobajagi
naučne spekulacije tu nema, već imamo u
teorije relativnosti za mase; time je mož‐
rukama mimetičku književnost (takvu
da uspeo da opravda, pred generalnim
koja imitira realnost, prim. prev.) sa
čitalištem, put kroz vreme, ali naučno
futurskim tehnološkim dekorom.
pismenim čitaocima je samo stvorio
Drugim rečima, glavina onoga što
osećanje postiđenosti i nelagodnosti.
smatramo
»tvrdom
naučnom
Što će reći da Krajton sklanja mrežu sa
fantastikom« je literna iluzija — stvar
Benfordovog teniskog igrališta usred
literarne tehnike a ne naučne tačnosti.
meča.
Dokle god opisi tehnologije imaju
Od te tačke, psihološko‐trilerska zaplet‐
tvrdoivičnu plauzibilnost slike Ceslija
ska linija postaje dominantna. U sve‐
Bounstela, gutaćemo velike grudve
mirskom brodu pronalaze tu misterioznu
naučnih koještarija uz uslov da se priča
sferu, u naslovu pomenutu. Ispostavi se
dobro drži, i još ćemo biti ubeđeni da