Alef Science Fiction Magazine 006

by Unknown

  Mora da te je mučio košmar!«

  debelu podlogu:

  Barton se, jecajući i drhteći, uspravi.

  Barton je razgovarao sa Monatom dok

  Protrlja ruke, a zatim opipa lice. Beše

  kiša nije, otprilike za pola sata, prestala.

  mokro. Ali od znoja, a ne od krvi.

  Monat je zaspao; Kaz se nije ni budio.

  »Sanjao sam«, reče. »Bilo mi je šest

  Barton pokuša da se vrati u krevet, ali nije

  godina i bio sam u gradu Turu, u Fran‐

  mogao da zaspi. Nikada se nije osećao

  cuskoj, gde smo tada živeli. Moj privatni

  toliko usamljenim, i bojao se da se

  učitelj, Džon Gilkris, odveo je mene i mog

  košmar može ponoviti. Ubrzo iziđe iz

  brata Edvarda da vidimo pogubljenje

  kolibe i uputi se ka onoj koju Vilfreda

  žene koja je otrovala svoju porodicu. To

  beše odabrala. Pre nego što ude, oseti

  je uživanje, rekao je Gilkris.

  miris duvana. Vrh njene cigarete sijao je u

  »Bio sam uzbuđen i virio sam kroz prste

  mraku. Ona je bila tamna figura koja

  kada nam je rekao da ne gledamo

  uspravno sedi na gomili trave i lišća.

  poslednje trenutke pred padanje sečiva

  »Zdravo«, reče. »Nadala sam ti se.«

  giljotine. Ali ja jesam; morao sam. Sećam

  »To je instinkt za ličnu svojinu«, reče

  se male nelagode u stomaku, ali to je bio

  Barton.

  jedini efekat koji je jeziva scena imala na

  »Sumnjam da je to instinkt u čoveku«,

  mene. Izgledalo je kao da sam bio drugde

  kaza Frigit. »Neki ljudi su šezdesetih to

  dok sam to gledao; kao da sam video celu

  jest — hiljadu devetsto šezdesetih godina

  stvar kroz debelo staklo, kao da je bilo

  — pokušali da dokažu da čovek poseduje

  nestvarno. Ili sam ja bio nestvaran. Sve u

  instinkt koji su zvali teritorijalnim

  svemu, stvarno nisam bio užasnut.«

  imperativom. Ali...«

  Monat pripali još jednu marihuanu.

  »Dopada mi se ta formulacija. Lepo

  Beše dovoljno svetlosti, da ga je Barton

  zvuči«, prekide ga Barton.

  mogao videti kako vrti glavom. »Kakav

  »Znao sam da će ti se svideti«, reče

  divljak. Možeš misliti, ne samo da ubijaš

  Frigit. »Ali Erdri i ostali pokušali su da

  zločince, sečeš im glave. Javno! Još i

  dokažu, ne samo da čovek ima instinkt da

  dozvoliš deci da to gledaju!«

  traži izvesnu oblast na Zemlji kao svoju

  »U Engleskoj su bili nešto humaniji«,

  vlastitu, već i da potiče od majmuna‐

  reče Barton. »Vešali su kriminalce!«

  ubice. I nagon da ubije još je velik u

  »Sigurno su Francuzi hteli da priušte

  njegovom nasleđu od majmuna‐ubice. To

  narodu da bude potpuno svestan da oni

  objašnjava nacionalne granice, oba pat‐

  prolivaju krv svojih kriminalaca«, reče

  riotizma, nacionalni i lokal, kapitalizam,

  Monat. »Njihove su ruke bile krvave. Ali,

  rat, ubistvo, zločin, i tako dalje. Ali druga

  očito, ovaj aspekt nije nikome padao na

  škola mišljenja, ili temperamentnog nagi‐

  pamet. Bar ne svesno. Tako sada, posle

  njanja, tvrdila je da su sve ovo rezultati

  koliko godina — šezdeset tri? — ti

  kulture, kulturnog kontinuiteta društava

  popušiš malo marihuane i ponovo doživiš

  posvećenih od najdavnijih vremena u ple‐

  incident za koji si uvek verovao da ti nije

  menska neprijateljstva, rat, ubistvo, zlo‐

  naneo štetu. Ali ovog se puta trgneš

  čin, i tako dalje. Promeni kulturu, i maj‐

  užasnut. Vrištao si kao prestrašeno dete.

  mun‐ubica je nestao. Nestao, zato što

  Reagovao si kako je trebalo da reaguješ

  nikada nije ni bio tamo, poput čovečuljka

  kad si bio dečak. Ja bih rekao da je mari‐

  na stepeništu. Ubica je društvo, i društvo

  huana otkopala izvesne duboke naslage

  odgoji nove ubice iz svake serije novoro‐

  represije i razotkrila užas koji je u tebi bio

  đenčadi. Ali postoje pojedina društva

  121

  sastavljena od preobrazovanih, to je

  bregova. Ali bregovi su bili tako visoki i

  istina, ali još društva, koja ne odgajaju

  neravni, da je njihovo stvarno prebivalište

  ubice. I ona su dokaz da čovek ne vodi

  iznosilo oko devet kvadratnih milja. U tri

  poreklo od majmuna‐ubice. Ili je trebalo

  rejona koja je proučavao, otkrio je da je

  da kažem, on možda vodi poreklo od

  otprilike jedna trećina izgradila domove

  majmuna, ali više ne nosi gene ubice, kao

  uz kamene zdele porek Reke, a druga

  što ne nosi ni gene za maljavu kožu, ili

  trećina oko zdele u unutrašnjosti. Dvesta

  krupne kosti, ili lobanju kapaciteta svega

  šezdeset jedna osoba po kvadratnoj milji

  650 kubnih centimetara.«

  deluje kao velika populacija, ali brda su

  »Sve je to veoma zanimljivo«, reče

  bila gusto obrasla drvećem i topografski

  Barton. »Dublje ćemo zaći u teoriju drugi

  uvojita, da se mala grupa koja tu živi

  put. Dozvoli mi, ipak, da ti ukažem na to

  mogla osećati izolovanom. A na poljani

  da

  gotovo

  svaki

  član

  uskrsnutog

  retko beše gužve, izuzev u vreme obeda,

  čovečanstva potiče iz kulture koja je

  jer su ljudi odavde bili u šumama ili

  podsticala rat, i ubistvo, i zločin, i

  ribarili duž obale Reke. Mnogi su radili na

  silovanje, i pljačku, i ludilo. To su ovi ljudi

  čunovima ili bambusovim čamcima sa

  medu kojima živimo i sa kojima moramo

  željom da love ribu u sredini Reke. Ili, kao

  da radimo. Možda će se jednog dana

  Barton, da idu u istraživanje.

  iznedriti nova generacija. Ne znam.

  Biljke bambusa behu iščezle, premda je

  Prerano je o tome govoriti, ako smo tu

  bilo očito da će ubrzo biti nadomeštene.

  svega sedam dana. Ali, dopadalo nam se

  Bambus fenomenalno raste. Barton je

  to ili ne, mi smo u svetu naseljenom

  ocenio da biljka visoka pedeset stopa

  bićima koja vrlo često delaju kao da su

  može porasti, od nicanja do sazrevanja,

  bila majmuni‐ubice.

  za deset dana.

  U međuvremenu, vratimo se našem

  Njegova družina marljivo je radila i

  modelu.«

  posekla onoliko koliko su mislili da im

  Sedeli su na bambusovim hoklicama

  treba za čamac. Ali želeli su i da se zaštite

  pred Bartonovom kolibom. Na bambuso‐

  od lopova, pa su upotrebili još drveta da

  vom stočiću pred njima stajao je model

  podignu,

  visoku

  ogradu.

  Ovo

  je

  čamca načinjen od bora i bambusa. Imao

  završavano istog dana kad je i model

&nbs
p; je dvostruki trup, povrh toga, platformu

  upotpunjen. Nevolja je bila što će morati

  sa niskom ogradom u sredini. Beše tu

  da grade čamac na poljani. Nikada ga

  jedan jarbol, vrlo visok, sa uzdužnim

  neće moći proneti između drveća i niz

  trougaonim jedrom i blago uzdignut most

  neravna brda, ako ga tu izgrade.

  sa kormilom. Barton i Frigit upotrebili su

  »Da, ali ako se iselimo i osnujemo novu

  chert noževe i oštricu makaza da izrežu

  bazu, uletećemo u opoziciju«, Frigit je

  model katamarana. Barton je čamcu, kad

  rekao. »Ovde nema kvadratnog inča

  bude gotov, namenio ime Hadžija. Ići će

  mede obrasle visokom travom da neko

  na hadžiluk, iako mu cilj nije Meka.

  na nju ne polaže pravo. A, kako je to tako,

  Nameravao je da jedri uzvodno Rekom,

  ti moraš nezakonito da stupiš na nečije

  dokle čamac izdrži. (Zasad, reka je postala

  imanje da bi se domogao poljane. Dosad,

  Reka).

  doduše, niko nije pokušao da digne nos

  Njih dvojica govorahu o teritorijalnom

  zbog svojih imovinskih prava, ali se to

  imperativu zbog izvesnih, naslućenih teš‐

  jednog dana može promeniti. A ako

  koća u izgradnji čamca. Dosad je ova ob‐

  gradiš čamac blizu visoke travnate međe,

  last bila i naseljena. Ljudi su ogradili svoja

  možeš ga bez problema izneti iz šume i

  imanja i podigli kuće, ili još radili na

  između koliba. Ali morao bi da postavljaš

  njima. Protezale su se celim putem, od

  stražu danonoćno, inače će ti sve biti

  potleuša do, uslovno rečeno, grandioznih

  ukradeno. Ili uništeno. Znaš ove varvare.«

  građevina, koje će biti načinjene od bam‐

  On je upućivao na kolibe srušene u od‐

  busovih cepanica i kamena i imaće četiri

  sustvu njihovih vlasnika i na prljanje

  sobe, na dva sprata. Većinom behu u

  malih ribnjaka ispod vodopada i izvora.

  blizini kamenih zdela duž Reke i u pod‐

  Takođe je mislio na krajnje nehigijenske

  nožju planine. Bartonov pregled, dovršen

  navike mnogih uokolo. Nisu koristili male

  dva dana ranije, okončan je procenom od

  poljske nužnike što su ih izgradili različiti

  oko 260, do 261 stanovnika po kvad‐

  ljudi za opštu upotrebu.

  ratnoj milji. Na svaku kvadratnu milju

  »Podići ćemo nove kuće i gradilište za

  ravne površine poljane s obe strane Reke,

  čamac, toliko blizu međe, koliko uspe‐

  dolazilo je približno 2,4 kvadratne milje

  mo«, reče Barton. »Onda ćemo oboriti

  122

  svako drvo koje nam se nađe na putu i

  Pratio je Edvarda I u Francusku, kada je

  probiti se pored svakog ko nam ospori

  kralj napao Gaskonju. Tamo se istakao u

  pravo na put.«

  ratovanju, ako mu je verovati. Kasnije je

  Alisa beše sišla do nekih ljudi, koji su

  bio pozvan u Parlament kao baron Grej‐

  imali kolibe na medi između poljane i bre‐

  stouk, a potom opet otišao u gaskonjske

  gova, i navodila ih je na zamenu. Nikom

  ratove. Bio je u pratnji biskupa Antonija

  ne beše rekla šta namerava. Poznavala je

  Bika, jerusalimskog patrijarha. U 28. i 29.

  tri para koji nisu bili zadovoljni svojom

  godini Edvardove vladavine, borio se

  lokacijom, zbog nedostatka privatnosti.

  protiv Škota. Umro je 1305, bez dece, ali

  Ovi načiniše sporazum i preseliše se u

  je svoje plemićko imanje i baronstvo

  kolibe Bartonove družine, dvanaestog da‐

  ostavio svom rođaku Ralfu, sinu lorda

  na po Uskrsnuću, u četvrtak. Prema opš‐

  Grimtorpa u Jorkširu.

  toj saglasnosti na skupu, nedelja, prvi dan

  Bio je uskrsnut negde duž Reke, među

  proglašena je Danom Uskrsnuća. Ruač

  devedeset odsto Engleza i Škota iz ranog

  reče da bi više voleo da je prvi dan

  četrnaestog veka, i deset odsto drevnih

  nazvan subotom, ili, još bolje, samo Prvi

  Sibarita. Ljudi preko Reke bili su mešavina

  dan. Ali bio je u zoni pretežno hrišćanskoj

  Mongola iz vremena Kublaj‐kana i nekog

  — ili bivšoj hrišćanskoj (mada, jednom

  tamnoputog naroda čiji identitet Grej‐

  hrišćanin, uvek hrišćanin) — pa će se slo‐

  stouk nije znao. Njegov opis odgovarao je

  žiti sa ostalima. Ruač je imao bambusov

  severnoameričkim Indijancima.

  štap pomoću kog je brojao dane zarezavši

  Devetnaestog dana posle Uskrsnuća,

  ga svakog jutra. Štap je bio zaboden u

  divljaci preko Reke su napali. Očito su to

  zemlju ispred njegove kolibe.

  učinili, ni iz kakvog drugog razloga, do što

  Premeštanje grade za čamac stajalo ih

  su poželeli dobru tuču, koju su i dobili.

  je četiri dana napornog rada. Dotle su ita‐

  Oružje su pretežno sačinjavali štapovi i

  lijanski parovi shvatili da su siti teškog

  zdele, jer je bilo malo kamena u oblasti.

  rada. Najzad, zašto ići čamcem drugde,

  Džon od Grejstouka izbacio je iz stroja

  kad je svako mesto verovatno jednako?

  deset Mongola svojom zdelom, a zatim je

  Oni su očito oživljeni da bi mogli da

  dobio udarac u glavu kamenom, i ubod

  uživaju. Inače, čemu alkohol, cigarete,

  vatrom prekaljenog šiljka bambusovog

  marihuana, guma snova i nagost?

  koplja. Probudio se, nag, samo sa svojom

  Otišli su, a da ih na rastanku niko nije

  zdelom — ili, jednom zdelom — uz ovu

  krivo gledao. Čak im je priređena opro‐

  kamenu.

  štajna zabava. Sledećeg dana, dvadese‐

  Drugi čovek ispričao je svoju priču

  tog, godine prve, P.U, dva događaja su se

  pomoću znakova i pantomime. Pecao je,

  zbila, od kojih je jedan rešio jednu zago‐

  kad mu je udicu trgnulo nešto tako

  netku, a drugi postavio drugu, premda to

  snažno, da ga je gurnulo u vodu.

  nije bilo tako važno.

  Isplivavajući, udario je glavom o dno

  Grupa je pošla preko poljane naniže, ka

  čamca i utopio se.

  kamenoj zdeli. Zatekoše dva nova čoveka

  Pitanje šta se događa sa onima koji su

  u blizini zdele, obojicu usnule. Lako su se

  ubijeni u životu posle smrti, dobilo je

  probudili, ali izgledahu uznemireni i zbu‐

  odgovor. Zašto nisu oživljeni u istom

  njeni. Jedan beše visok tamne puti i

  kraju u kom su umrli, bilo je novo pitanje.

  govoraše nepoznatim jezikom. Drugi je

  Drugi događaj bilo je otkazivanje zdela

  bio visok, naočit, mišićav, sivih očiju i crne

  u isporuci podnevnog obroka. Umesto

  kose. Govor mu je bio nerazumljiv, dok

  njega, u cilindre beše strpano šest

  Barton iznenada ne shvati da je govorio

  tkanina. Bile su raznih veliči
na i mnogih,

  engleski. Bio je to kamberlendski dijalekt

  različitih boja, nijansi i šara. Četiri, očito,

  engleskog, kojim se govorilo za vladavine

  behu izrađena da se nose kao kiltovi.

  kralja Edvarda I, katkad zvanog Dugonogi.

  Mogli su biti pričvršćeni za telo

  Nekoć su Barton i Frigit bili ovladali

  magnetnim umecima u štofu. Dva behu

  zvukovima i načinili izvesne transpozicije,

  od tanjeg, gotovo prozirnog materijala i,

  pa su mogli da kako‐tako razgovaraju sa

  očevidno, behu rađeni za prslučići, iako

  njima. Frigit je čitao opsežni rečnik ranog

  su mogli biti upotrebljeni i u druge svrhe.

  srednjoengleskog, ali nikad nije naišao na

  Mada materijal beše mekan i upijajući,

  većinu reči, ili izvesne gramatičke

  izdržavao je i najgrublje ophođenje i nije

  postupke.

  se mogao seći ni najoštrijim chert ili

  Džon de Grejstouk, rođen je na plemić‐

  bambusovim nožem.

  kom imanju Grejstouk u Kamberlendu.

  Ljudstvo je kolektivno uzviknulo, ushiće‐

  123

  no pronalaženjem ovih »peškira«. Iako su

  Kaz se protivio, ali najzad pristade da

  muškarac i žena dosad bili navikli, ili bar

  ude u čamac. Lice mu je bilo izduženo i

  podnosili nagost, više estete, a manje

  izgledao je vrlo nervozan. Barton, da ga

  prilagodljivi, nalazili su da je opšti prizor

  umiri, reče da ovo nije Zemlja. To je

  ljudskih genitalija ružan ili čak oduran.

  drugačiji svet, kako i sam može videti, ako

  Sada su imali i kiltove, i grudnjake, i

  pogleda uokolo, naročito ka zvezdama.

  turbane. Poslednji će im pokrivati glave,

  Bogovi ne žive u ovoj dolini. Kaz je slušao

  dok im kosa ponovo ne poraste. Kasnije,

  i osmehivao se, premda je još uvek

  turbani će postati obični šeširi.

  izgledalo kao da očekuje da će videti

  Dlake su im se vraćale svugde, izuzev po

  grozno zelenobrado lice i buljave ribolike

  licu.

  oči Kabburganagruebemssa ako se pojav‐

  Bartona je to srdilo. Uvek se ponosio

  ljuje iz dubine.

  svojim dugim brkovima i račvastom

  Na poljani je tog jutra bila gužva oko

  bradom; tvrdio je da mu njihovo

  čamca. Sjatio se svet sa udaljenosti od

  odsustvo čini da se oseća nagim, više

  mnogo milja, jer je sve neuobičajeno bilo

  nego nedostatak pantalona.

  zabavno. Uzvikivali su, smejali se i šalili.

  Vilfreda se nasmejala i rekla: »Meni je