Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

  i sestre od stričeva i tetaka. U mladosti

  sam se temeljito upoznao sa grčkom i

  nordijskom mitologijom, a pre nekoliko

  godina sam utvrdio da britanska kraljica

  Elizabeta može da dokaže da njena loza

  vodi unazad sve do germanskog Boga

  Oca, Vodena (Woden) u staroengleskim,

  Pokidao sam neke mišiće u butini i bio

  odnosno Odina u staronorveškim preda‐

  sam paralisan od bola čitavih pola sata.

  njima. I tako je, preko najranijih engleskih

  Od tog dana zatvorio sam se u sebe.

  kraljeva Voden praotac Skerletnog Pim‐

  Naravno, same promene morale su već

  pernela, Tarzana, Fileasa Foga (Phileas

  postojati u meni. Jedan pad ne može

  Fogg) i Ričarda Ventvorta (Wentworth),

  promeniti karakter jedne osobe sem ako

  kao i svih velikih detektiva (istraživača)

  postoji neka psihička podloga na kojoj

  supermena poređanih u jedinstvenu

  fizička trauma može da se iskaže.

  genealogiju u knjizi Tarzan uživo. A to se

  Spominjem ovo zato što je događaj bio

  dalje proširuje u mojoj biografiji Doka

  značajan za moje formiranje kao pisca. I

  Sevidža koju pripremam. Uzgred budi

  dalje sam se takmičio u atletskim

  rečeno, ovo porodično stablo nije baš

  disciplinama i veštinama pošto su mi

  stoprocentno proizvoljno. Pokušao sam

  mišići zarasli. Ali u srcu me to više nije

  da se poslužim kvazinaukom u svojoj

  privlačilo. Oborio sam nekoliko svetskih

  genealogiji i da pružam tekstualne dokaze

  rekorda u trčanju u srednjoj školi, ali

  gde god je to moguće. Moj vodič u

  samo na treninzima. Na takmičenjima,

  takvom postupku bio je tip istraživanja

  ako bih izveo pobednički skok, bio bih

  koji nalazimo u Zapisima iz Bejker strita

  diskvalifikovan jer sam svaki put napravio

  (The Baker Street Journal). Na primer,

  prestup, dva‐tri centimetra. Ako bih se

  Bering‐Guld (Baring‐Gould) u svom delu

  koncentrisao da ne prestupim, skok bi

  Šerlok Holms iz Bejker strita (Sherlock

  ispao slab, a na 440 jardi su me stalno

  Holmes of Baker Street) tvrdi da je

  pobeđivali dečaci za koje je moj trener

  Čelendžer bio Holmsov brat od tetke. On

  tvrdio da je trebalo da ih tučem.

  za to nije imao nikakvih tekstualnih

  Ne znam šta se to tako neobično

  dokaza. Ali ja sam uspeo da dokažem da

  dogodilo kada sam pao sa visine od oko

  je takvo srodstvo zaista postojalo. To sam

  sedam metara i tresnuo na leđa. Digao

  bio u stanju da izvedem zato što je

  sam ruke od pokušaja da budem Tarzan

  Tarzanova mati bila rođena Raderford

  telesno, ali sam i dalje bio on u duši. A

  (Rutherford). Isto tako, uspeo sam da

  onda sam i to napustio kad sam bio

  »dokažem« da su Džordž T. i Nina T. iz

  stariji. Nisam više bio Tarzan, ili

  Trgovca Horna (Trader Hom) Tarzanovi

  Umslapogas ili Rafls (Raffles); oni su

  rođaci iz istih razloga. I tako dalje.

  77

  Fidler navodi da vi želite da se »pome‐

  prefinjen metod da se zavlada svetom.

  šate, i da prođete gotovo neprimećeni, sa

  Rembrant stavlja samoga sebe poluskri‐

  superherojima, mutantima i čudovištima,

  venog u gomili, u svoje slike. Kabel

  kao da je lik Filipa Hosea Farmera isto

  (Cabell) je sebe stavio u Poatem

  toliko stvaran kao bilo koji drugi književni

  (Poictesme) kao Orvendila (Horvendile).

  lik...« Ali to bi značilo odreći se svoga

  Džoni Šonesi (Shawnessy) u Zemlji kišnog

  bića, bekstvo iz svoga bića, a ja iz vaših

  drveta (Raintree Country) je i J.W.S. pisan

  dela nisam stekao taj utisak. (Taj utisak

  velikim slovima, solidni ugledni građanin

  često imam čitajući Bradberijeve čežnjive

  svoga okruga, i mali Džoni Šonesi (čije bi

  reinkarnacije.) Međutim, u vašim liko‐

  ime trebalo pisati malim početnim

  vima nema ničeg čežnjivog, ničeg ljupkog

  slovima), čovek ko i ne poznaje granice,

  niti halucinantnog — vaši svetovi su

  čije se lice vidi kako lukavo izviruje iza

  konkretni, čak i u snu i imaju neki opor

  jednog stuba na frizu u Partenonu ili viri

  ukus savremenosti. Vaši likovi me navode

  Rembrantu preko ramena, ili ga ugledate

  na pomisao da su delom zabavni, delom

  za trenutak za vreme juriša na Bastilju.

  funkcionalni (u profesionalnom smislu

  Autor potpisuje svoja dela sobom samim,

  reči), delom arhetipski, a sve u svemu,

  a sem toga se igra anonimnog tvorca

  satira na sebe same i jedan lični pogled

  stvorenog sveta.

  na čoveka.

  Pored ostalog, voleo bih da sam poz‐

  Ne bih rekao da je Fidler hteo da kaže

  navao lično Bartona, Beržeraka i Klemen‐

  da ovo uvođenje sebe samog u moja dela

  sa. Ovde nikad za to nisam imao prilike,

  ukazuje na moje bekstvo od sebe samog.

  ali ona mi se pruža u Rečnom svetu.

  Kad bih otišao u Brazil (a bio sam tamo),

  Samo, ni tu mi ne cvetaju ruže baš svuda.

  ne bih time pobegao od sebe samog.

  Frigeta puno toga nervira i dovodi do

  Pobegao bih od nekih obaveza koje mi

  besa kod Bartona, i njih dvojica se često

  nameće stalni boravak u SAD. Ali bio bih i

  ne slažu baš najbolje. Tako da čak i u

  dalje Filip Hose Farmer, i od toga nema

  svetu snova ima realizma, i verujem da je

  bežanja ni u Peoriju ni u Rio de Žaneiro.

  to ono što vi nazivate »konkretnim« i

  Međutim, prava slast postupka kojim

  »osećajem savremenosti«.

  stavljam samog sebe u svoje priče je u

  Satirični elementi su, naravno, porek‐

  tome što tako mogu da proučavam

  lom iz mog karaktera. Imam neki ugra‐

  različite strane moje ličnosti. U seriji Volk‐

  đeni detektor, vrlo osetljiv, za merenje

  Kikaha (Wolff‐Kickaha) mogu biti Pol

  rastojanja između onoga što bi čovek

  Džejnes Finegan (Paul Janus Finnegan) ili

  hteo da bude, ili tvrdi da tome teži, i

  Kikaha. Ali ja znam vrlo dobro da Kikaha

  onoga što on zaista jeste. Uveren sam da

  nisam ja kakav jesam, nego kakav bih

  je to urođeno, iako su moji vrlo rani

  hteo da budem. A Piter Džejrus Friget

  susreti sa Sviftom i Klemensom sigurno

  (Peter Jairus Frigate) u Rečnom svetu,

  pomogli da se sklonost izoštri.

  Bartonov Bosvel (Boswell), to sam ja

  Nema deteta koje bi ih moglo čitati u

  onakav kakav sam, iako verovatno nisam

  tako ranom uzrastu i tako često a da od

  baš toliko zao. Znate, Ruso je u svojim

  njih nešto ne preuzme.

  Ispovestima (Confessions) sebe prikazao

  Što se tiče »arhetipova�
�, ne volim

  mnogo gorim nego što je bio u stvari. Što

  mnogo o tome da razmišljam. Zapravo,

  se tiče Bojgura (Boygur) u Gospodaru

  bilo bi mi najmilije da tu reč nikada nisam

  Tigru (Lord Tyger), tu je Fidlerova

  čuo. Ne isplati se da čovek postane

  pronicljivost izvanredna. Bojgur je moja

  isuviše svestan svoga nesvesnog bića.

  karikatura — ludi naučnik koji pokušava

  Svesno psihološki pisac nam retko kad

  da stvori svog sopstvenog Tarzana i

  pruža vrhunske vrednosti. Upravo su

  stalno mora da sklapa kompromise sa

  nesvesno arhetipski pisci, kao Hagard

  stvarnošću. Uzgred, o poreklu imena

  (Haggard) i Dostojevski, ti koji nam

  Bojgur — ono se nalazi u Per Gintu (Peer

  otkrivaju nešto značajno u domenu psi‐

  Gynt).

  hologije. Jung je to ubedljivo pokazao.

  Mislim, ipak, da uvođenje sebe, preru‐

  Judi Meril (Judy Merril) je jednom rekla

  šenog, u svoje tvorevine — svoje svetove

  da ja imam direktan cevovod za nes‐

  — predstavlja određeni zaštitni znak.

  vesno. Možda je to istina. Ako jeste,

  »Gle, ovo sam ja uradio!« A to je i

  nemam nameru da crtam trasu cevovoda

  78

  i njegovih podsistema. Mogao bih preki‐

  čak obožavam svoje noćne more. Ne

  nuti cev, razoriti podsistem. Stalno imam

  zavidim ljudima koji se nikad ne mogu

  međugradske pozive i ne želim da imam

  setiti svojih snova, i koje nikada nije

  telefon neregistrovan u imeniku. Da li

  prestrašila noćna mora. Sećati se samo

  sam jasan?

  svog svesnog sveta značilo bi biti samo

  U svakom slučaju, obožavam svoje

  poluživ.

  snove. Kad pogledam unazad, vidim da

  79

  ESEJ ORSON SKOT KARD

  Gde je probojna ivica

  naučne fantastike?

  Reklamiranje »post‐modernih«

  on pokušava da nam dočara beznadežno

  je pogrešna. Ako budete imali stremljenja

  Majkl Svonvik (Michael Swanwick) je

  da pratite sledećih nekoliko stranica,

  jedan od najtalentovanijih novih pisaca

  pokazaću vam zašto smatram da Svonvik

  naučne fantastike. U svom nedavnom

  greši. Čak ću se odvažiti da vam kažem ko

  članku u časopisu Asimovs avgust 1986; u

  bi po mom mišljenju trebalo — sasvim je

  Jugoslaviji objavljenom u Siriusu br. 135 i

  moguće da i hoće — da zauzme tvrđavu

  136, pod naslovom »Vodič za post‐mo‐

  na juriš, preuzme kontrolu, i planira

  dernizam«), Svonvik je uspešno skrenuo

  smerove i ciljeve naučne fantastike.

  našu pažnju na neke vrlo dobre mlade

  Nemojte, međutim, grešiti u jednom

  pisce iz one grupe čiji su amblemi

  pitanju. Ja ne nudim samo jedno alter‐

  ogledalske naočari i Mobi Dik. Njegov

  nativno gledište, skup suprotnih tvrdnji

  članak bio je tako vedar i dobronameran,

  uz skromno priznanje da u ovakvim

  tako lišen zlobe, da sad izgleda da smo

  stvarima niko ne može biti »u pravu« ili

  zlobnici ako samo i pomislimo da ga

  »u krivu«. Slažem se da nije verovatno da

  osporavamo. Da je Svonvik jasno kazao

  iko bude apsolutno u pravu, ali u nekim

  da je njegov članak studija o jednoj

  konkretnim pitanjima moguće je da neko

  grupici mladih SF pisaca, ja zaista ne bih

  bude apsolutno u krivu. Svonvikov »Vodič

  imao šta da zamerim.

  ka post‐modernima« je otprilike onoliko

  Ali on je, avaj, kazao u ime tih mladih

  tačan koliko bi bio tačan spis o istoriji

  pisaca da je »sva naučna fantastika koja

  sveta napisan rukom nekog kaluđera u

  je vodila do njihove generacije, i kroz

  Veneciji XII veka. Mogao bi taj kaluđer

  njihovu generaciju kulminirala, sada —

  biti, za svoje vreme, erudita, kosmopolit,

  suočimo se sa tim — mrtva.« Pisci koje on

  dobro i ažurno informisan — ali maltene

  hvali su, kaže Svonvik, »nova generacija«,

  je sigurno da bi dao »istoriju sveta« u

  sa »novom vizijom« kako naučnu fantas‐

  kojoj bi se kao najvažniji događaji isticali

  tiku treba pisati. Oni će, predviđa

  poslovi venecijanske aristokratije i poslovi

  Svonvik, »preuzeti kontrolu nad buduć‐

  vladajućih ljudi drugih gradova severne

  nošću naučne fantastike... planirati njene

  Italije. Razumljivo je to; ne možemo

  smerove i ciljeve.« On ih opisuje kao

  zamerati istoričaru ako pridaje previše

  »subverzivce« i revolucionare koji na juriš

  važnosti društvu u kome živi. Ali ako

  osvajaju tvrđavu.

  poverujete da je njegova istorija stvarno

  Ovim hiperbolama važnost tih mladih

  istorija sveta, samo ćete, čitajući je,

  pisaca naduvana je izvan svake proporcije

  povećavati svoje neznanje.

  sa realnošću. Pošto je jedan od njih,

  Ako ste čitali Svonvikov članak, i

  prirodno je da Svonvik može poželeti da

  verovali mu, po svoj prilici ste dobili

  upravo oni proizvedu najznačajnija dela u

  sledeće netačne i pogrešno‐usmera‐

  današnjoj naučnoj fantastici. Neki od njih

  vajuće utiske:

  stvarno i daju važna dela, a njihova grupa

  (1) Da postoji nekakva grupa zvana

  ima mnogo talenta i potencijala: ali

  »humanisti«.

  nemaju više talenta, niti više potencijala,

  (2) Da kiberpankeri i ti »humanisti«

  nego ma koja druga grupa pisaca koja je

  rade nešto novo.

  upravo u tom petogodišnjem periodu po

  (3) Da su kiberpankeri i »humanisti«

  prvi put skrenula pažnju na sebe.

  najbolji novi SF pisci.

  Drugim rečima, kod Svonvika su tačni

  (4) Da svako ko nije ili kiberpanker ili

  detalji — zaista vredi pogledati te pisce

  »humanista« može da odseče konac

  koje on pominje — ali ukupna slika koju

  svoje udice i da ode kući, jer ti momci

  80

  jedini rade ono pravo. Svi ostali ili su

  glasiti ih za »generaciju« ili »pokret«.

  starci, ili nose na glavi kapice sa

  Teško da bi se moglo reći da te grupe

  propelerima.

  stvarno postoje, osim kao kritičarske

  (5) Da su svi SF pisci ili iskolačili oči od

  tvorevine; članovi grupe ne moraju

  divljenja, ili se naljutili, zbog nestašnog

  prihvatiti nikakvu odgovornost za gluposti

  ponašanja tih »grupa«.

  koje se o njima pišu. Kritičarsko svrsta‐

  (6) Da je dodeljivanje nagrada Nebula u

  vanje pisaca u grupe može ukazivati na

  poslednje vreme bojište gde se sudaraju

  istine, ih biti totalno pogrešno; u većini

  ta dva rivalska tabora.

  slučajeva, ishod je bliži ovom drugom.

  Kiberpankeri
su i socijalna i ideološka

  Oslobađanje od nekih netačnosti

  grupa. Oni hotimice proglašavaju svoje

  postojanje kao grupe, a neki od njih se

  Šta je to »grupa« pisaca? Taj termin

  žestoko trude da privuku maksimalnu

  možete deflnisati na nekoliko načina.

  pažnju javnosti na svoj željeni pokret.

  Pisci mogu oformiti neku svoju socijalnu

  Međutim,

  »humanisti«

  su

  samo

  grupu: mogu da se dopisuju, susreću, da

  kritičarska grupa. Utisak da takva grupa

  jedni drugima čitaju i kritikuju dela. Čovek

  postoji stvoren je isključivo zato što su ih

  pomisli na grupu u Mineapolisu koju vode

  kiberpankeri napadali kao grupu, i zato

  Vil Šeterli (Will Shetterly) i Ema Bul

  što je Svonvik proglasio da je to grupa.

  (Emma Buli), i koja se ispoIjava kroz

  Neki od pisaca pomenutih na taj način,

  knjige o Liaveku; zatim, na »Mofiju iz

  na primer Kim Stenli Robinson, (Kim Stan‐

  Moskve« (iz gradića Moskve u državi

  ley Robinson) nalaze da je i sama ideja

  Ajdaho, ne u SSSR) koja se okupila oko

  prlpadništva nekakvoj grupi poprilično

  Dina Veslija Smita (Dean Wesley Smith);

  uvredljiva; neke druge, na primer Džona

  na književno‐radioničarsku grupu u

  Kesela, (John Kessel) ta ideja, čini se,

  Koloradu okupljenu oko Eda Brajanta (Ed

  uglavnom razonođuje. Vrlo je malo njih

  Bryant). Hoćemo li posegnuti malo dalje

  to uopšte ozbiljno shvatilo. Ima nekih

  u prošlost? Futurijanci, dobro znani;

  »humanista« koji su članovi raznih

  grupa »Inklings«; grupa »Blumsberi« oko

  socijalnih grupa, ali nijedna od tih

  Virdžinije Vulf (Virginia Woolf); zatim, ona

  stvarnih grupa ni približno ne odgovara

  zbijena grupica londonskih dramatičara i

  granicama koje Svonvik nudi. Ako ikada

  glumaca koja je dala Šekspiria i izdržala

  bude postojala neka grupa »humanista«,

  mladalačku

  nepodnošljivost

  Bena

  biće to zato što ju je Svonvik stvorio, a ne

  »Harlana« Džonsona.

  zato što je već postojala kad je on počeo

  Primetite, međutim, da te socijalne

  o tome da govori.

  grupe ne znače da svaki njihov pripadnik

  Sećam se kako sam čitao neznalački i

  piše slično. Pisci koji to hoće, ponekad