Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

  anarhije?«

  dao sam to jednom. Bilo mi je dosta.«

  »Vratimo se neodložnijim problemi‐

  »Nisi u prilici da zakeraš, niti da ti je

  ma«, reče Frigit, »kao, šta da radimo s

  zbog svega muka«, reče Barton. »Živiš u

  mrtvim čovekom?«

  najprimitivnijim mogućim uslovima. Mo‐

  Beše tek nešto manje bled, nego u

  raš da budeš primitivan da bi preživeo,

  trenutku kada je Kaz rasporio leš svojim

  dopadalo ti se to ili ne.«

  chert nožem.

  Utom im pritrča Brontič, visoki, mršavi

  »Siguran sam«, odgovori Barton, »da bi

  Slovenac, koji je svojevremeno bio

  ljudska koža, propisno stavljena, ili

  gostioničar, i reče: »Upravo smo otkrili

  ljudska creva, propisno obrađena, bili

  još jedan onako veliki kamen u obliku

  mnogo bolji od trave, za pravljenje užadi

  pečurke. Oko četrdeset jardi odavde. Bio

  ili poveza. Nameravam da odsečem koji

  je skriven iza drveća u jednoj jami.«

  komad. Bi li mi pomogao?«

  Prvobitno zadovoljstvo zbog kinjenja

  Samo je vetar, što šuštaše u lišću i

  Frigita, beše Bartona prošlo. Počeo je da

  vrhovima travki, narušavao tišinu. Sunce

  žali čoveka. Reče: »Piter, što ti ne bi

  je peklo i isterivalo znoj, koji se brzo sušio

  otišao da ispitaš kamen? Ako ovde postoji

  na vetru. Ni kliktaja ptice, ni zujanja

  jedan, mogli bismo prištedeti sebi

  insekta. A onda prodoran glas devojčice

  povratak na reku.«

  prolomi tišinu. Alisin glas se odazva i dete

  On pruži Frigitu svoju zdelu. »Stavi ovo

  otrča iza drveta.

  u jednu od rupa u kamenu, ali dobro

  »Pokušaću«, reče Amerikanac. »Ali, ne

  upamti u koju si stavio. Neka i ostali to

  umem. A danas sam podneo više nego

  urade. Proveri jesu li sigurni gde su

  dovoljno za jedan dan.«

  ostavili zdele. Ne bih želeo nikakve

  »Tvoja volja«, odgovori Barton. »Ali,

  prepirke zbog toga, znaš.«

  onaj ko mi pomogne, prvi će dobiti kožu

  Neobično, ali se Frigit nije radovao od‐

  na upotrebu. Možda poželiš malo, da

  lasku. Kao da se osećao osramoćen svo‐

  spojiš sekiru s drškom.«

  jom slabošću. Stajao je u nedoumici, pre‐

  Frigit čujno proguta pljuvačku i reče:

  bacujući težinu s jedne noge na drugu, i

  »Poći ću.«

  uzdahnuvši nekoliko puta. Potom, kako je

  Kaz je još čučao u travi kraj tela, držeći u

  Barton nastavio da struže parčad kože s

  jednoj ruci krvavu jetru, a u drugoj

  unutrašnje strane, ode. Nosaše dve zdele

  okrvavljeni kameni nož. Spazivši Bartona,

  u jednoj, i kamenu sekiru u drugoj ruci.

  on razvuče umrljane usne i odseče parče

  Kad mu se Amerikanac izgubi iz vida,

  jetre. Barton zavrte glavom: Ostali,

  Barton presta da radi. Smišljao je kako da

  Galeaci, Brontič, Marija Tuči, Filipo Roko,

  seče parčad kože, a mogao je i rasporiti

  Roza Nalini, Katerina Kapone, Fjorenca

  truplo da izvadi utrobu. Ali, ništa u tom

  Fjori, Babić i Đunta, bili su uzmakli pred

  momentu nije bio u stanju da učini kako

  užasnim prizorom. Behu s druge strane

  bi očuvao kožu i creva. Bilo je moguće da

  debelog stabla bora i razgovarahu

  kora drveća nalik hrastovima sadrži tanin,

  prigušeno na italljanskom.

  koji se može, uz druge sastojke, upotre‐

  Barton čučnu pored tela i upotrebi vrh

  biti za pretvaranje ljudske kože u štavlje‐

  noža, započinjući tačno iznad desnog

  nu. Ali, dok to pripremi, odresci bi svaka‐

  kolena i nastavljajući do ključnjače. Frigit

  ko istruleli. Nije, međutim, gubio vreme.

  je stajao uz njega i netremice gledao. Bio

  Efikasnost kamenih noževa beše dokaza‐

  je još bleđi, a drhtavica mu se pojačala.

  na, a i on je napregnuo svoje potisnuto

  122

  pamćenje ljudske anatomije. Kada su bili

  trave. Bili su zeleni, pa i vatra beše

  mladići u Pizi, Ričard Barton i njegov brat

  dimljiva i slaba, dok na nju nije stavljen

  Edvard, združili su se sa italijanskim

  bambus.

  studentima medicine. Oba mlada Bartona

  Iznenada, poskočiše od eksplozije. Neke

  naučila su mnogo od studenata, i

  žene vrisnuše. Behu zaboravili da nadziru

  nijednog nije napustilo interesovanje za

  kamenu zdelu. Barton se okrenuo tačno

  anatomiju. Edvard je postao hirurg, a

  na vreme da vidi plavi plamen, koji se

  Ričard je slušao izvestan broj predavanja i

  beše vinuo oko dvadeset stopa u vazduh.

  prisustvovao

  javnim

  i

  privatnim

  Oslobođenu toplotu mogao je osetiti

  seciranjima u Londonu. Ali, dosta od tog

  Brontič, koji je stajao na dvadeset stopa

  što je naučio, beše zaboravio.

  od zdele.

  Najednom sunce zađe za grbinu

  Potom je buka uminula i oni su zurili u

  planine. Bleda senka pade preko njega i,

  svoje zdele. Barton je ponovo bio prvi na

  za nekoliko minuta, celu dolinu obavi

  kamenu; većina nije htela da se izlaže

  suton. Ali, nebo je još zadugo ostalo jarko

  opasnosti tako brzo nakon plamena. On

  plavo. Lahor je duvao istom brzinom.

  podiže poklopac zdele, pogleda unutra i

  Teški, vlažni vazduh, postade nešto

  uzviknu od zadovoljstva. Ostali se popeše

  hladniji. Barton i Neandertalac ostaviše

  i otvoriše svoje zdele. Za minut, posadiše

  telo i odoše za glasovima gomile. Oni

  se uz vatru, jedući halapljivo, uzvikujući

  behu pored kamene zdele o kojoj je

  zadovoljno, ukazujući jedan drugom šta

  Brontič govorio. Barton se pitao jesu li

  su našli, smejući se i šaleći. Najzad, nije

  ostali u podnožju planine, koja se uzdizala

  sve bilo tako loše. Ko god je odgovoran za

  na oko milju odstojanja. Ova pečurka nije

  ovo, pobrinuo je o njima.

  imala zdelu u centralnom ulegnuću,

  Bilo je dosta hrane, čak posle celo‐

  kakogod. Možda je to značilo da nije

  dnevnog posta, ili, kako je Frigit primetio;

  spremna za rad. On ne mišljaše tako.

  »verovatno posta od pola večnosti.«

  Moglo se pretpostaviti da je, Ko god

  Ovim je mislio, a tako je i objasnio

  načinio kamene pečurke, postavio zdele u

  Monatu, da im nije naznačeno koliko je

  centralne rupe onih uz reku jer će ih

  vremena prošlo između 2008. godine

  uskrsli prve koristiti. Dok otkriju pečurke

  posle Hrista i danas. Ovaj svet nije

  u unutrašnjosti, znaće da ih upotrebe.

  izgrađen za dan i pripremanje čovečan‐

  Zdele behu postavljene u ulegnuća

&nb
sp; stva za uskrsnuće oduzelo bi više od

  spoljašnjeg kruga. Njihovi vlasnici su

  sedam dana. Tako je, ako je sve ovo

  stajali ili sedeli okolo, razgovarajući, ali ne

  izazvano naučnim metodom, a ne

  smećući s uma zdele. Svi su se pitali kada

  natprirodnim.

  — ili, možda, hoće li se uopšte — pojaviti

  Bartonova zdela donela mu je kockasti

  sledeći

  plavi

  plamen.

  Dobar

  deo

  biftek od četiri inča; lopticu crnog hleba;

  razgovora odnosio se na glad. Ostatak je,

  puter; krompir i sos; zelenu salatu sa

  uglavnom, bio nagađanje o tome kako su

  prelivom nepoznatog, ali prijatnog ukusa.

  se našli ovde, Ko ih je tu doveo, gde su

  U dodatku, beše čaša od pet unci

  Oni, i šta nameravaju sa njima. Nekolicina

  napunjena izvrsnim burbonom i druga

  govorahu o svom životu na Zemlji.

  manja, sa četiri kocke leda.

  Barton sede pod debele, raskrošnjane

  Bilo je tu još toga, sve bolje od boljeg,

  grane čvornovatog 'gvozdenog drveta'

  jer je neočekivano. Mala lula od ružinog

  crnog debla. Osećao je umor, kao i svi,

  drveta. Vrećica duvana. Tri cigara u obliku

  izuzev Kaza. Prazan stomak i napeti nervi

  panatela. Deset cigareta u plastičnom

  sprečavali su ga da zadrema, iako su tihi

  pakovanju.

  glasovi i šuštanje lišća podsticali san.

  »Bez filtera!« reče Frigit.

  Udolina u kojoj je grupa čekala bila je

  Beše tu i jedna mala mrka cigareta, koju

  stepenasta, na sastavu četiri brega, i ok‐

  Barton i Frigit omirisaše, i uzviknuše

  ružena drvećem. lako je tu bilo mračnije

  uglas: »Marihuana!«

  nego na vrhovima bregova, činilo se i da

  Alisa, podižući male metalne makaze i

  je nešto toplije. Posle kratkog vremena,

  crni češalj, reče; »Očito ćemo opet dobiti

  kad se sumrak zgusnuo i temperatura

  kosu. U protivnom, ne bi bilo potrebe za

  pala, Barton je organizovao sakupljanje

  ovim. Toliko se radujem! Ali, da li... Oni...

  drva za ogrev. Koristeći noževe i sekirice,

  zaista očekuju od mene da upotrebim

  posekli su mnogo zrelih bambusa i skupili

  ovo?«

  svežnjeve trave. Pomoću belo usijane žice

  Ona pruži svetlocrveni ruž za usne.

  upaljača, Barton upali vatru od lišća i

  »Ili od mene?« reče Frigit, gledajući isti

  123

  takav ruž.

  bilo vode, morali su da sačekaju jutro i

  »Izuzetno su praktični«, reče Monat,

  operu kontejnere. Frigit i Kaz, međutim,

  okrenuvši pakovanje, očito, toalet‐papira.

  napraviše nekoliko vedara od delova

  Potom izvadi okrugli zeleni sapun.

  džinovskog bambusa. Amerikanac se

  Bartonov biftek bio je vrlo mekan, mada

  ponudio da ode nazad do reke, ako bi

  bi više voleo pečeniji. S druge strane,

  nekolicina pošla s njim, i napuni vedra

  Frigit se žalio da je njegov prepečen.

  vodom. Barton se pitao zašto se čovek

  »Očigledno je da ove zdele ne sadrže

  ponudio. Zatim, pogledavši Alisu, shvati.

  jela prilagođena potrebi individualnog

  Mora da se Frigit nadao da će naći kakvo

  vlasnika«, reče Frigit. »Zato je moguće da

  simpatično žensko društvo. Očito beše

  i muškarci dobijaju ruževe, a žene lule. To

  primio za istinu da se Alisi Hergrejvz više

  je masovna proizvodnja.«

  dopada Barton. A i druge žene. Tuči,

  »Dva čuda za jedan dan«, reče Barton.

  Malini, Kapone i Fjori, behu načinile svoj

  »Da, ako su čuda. Draže mi je racionalno

  izbor od, ponaosob, Galeacija, Brontiča,

  objašnjenje i nastojim da ga se

  Roka i Đunte. Babić se udaljio, moguće iz

  domognem. Ne verujem da iko, zasad,

  istog razloga iz kog je Frigit želeo da ode.

  može da mi kaže kako smo uskrsli. Ali,

  Monat i Kaz pođoše s njim. Nebo se

  možda vi iz dvadesetog veka imate

  najednom ispuni gigantskim varnicama i

  razložnu teoriju za, kako se čini, magično

  velikim, svetlećim, gasovitim oblacima.

  pojavljivanje ovih artikala u prethodno

  Blistanje mnoštva zvezda, od kojih

  praznom kontejneru?«

  pojedine behu tako velike kao da su

  »Ako uporediš spoljašnjost i unutraš‐

  odlomIjena parčad meseca, i sjaj oblaka,

  njost zdele«, reče Monat, »opazićeš

  uliše im strahopoštovanje i učiniše da se

  razliku u dubini za približno pet

  osete jadno sićušnima i nedostojnima.

  santimetara. Duplo dno mora da skriva

  Barton je ležao na leđima na gomili

  strujno kolo, koje može da pretvori

  lišća, i odbijao dimove cigara. Beše

  energiju u materiju. Energija, očito, dolazi

  izvrstan, i u Londonu njegovog doba

  za vreme pražnjenja, iz stena. U dodatku

  koštao bi najmanje šiling. Nije se sada

  ovakvog konvertora, zdela mora da sadrži

  osećao tako sitan i bezvredan. Zvezde su

  šablone?... matrice?... koje spajaju mate‐

  bile neživa materija, a on živ. Čak ni

  riju u različite kombinacije elemenata i

  zvezda nikad ne može znati za izuzetnu

  smesa.

  aromu jednog skupog cigara. Niti, k tome,

  »Siguran sam u svoje mišljenje, jer je

  može znati zanos zbog imanja jedne

  postojao sličan konvertor i na mojoj

  tople, lepo oblikovane žene.

  planeti. Ali, verujte, nije bio minijaturan

  S druge strane vatre, Tršćani behu

  kao ovaj.«

  sasvim, ili do pojasa utonuli u travu.

  »Isto i na Zemlji«, reče Frigit.

  Alkohol ih beše opustio, premda mora da

  »Proizvodili su gvožde od čiste energije

  su jednim delom bili slobodni i zbog

  pre 2002. godine nove ere, ali je to bio

  radosti što su živi i ponovo mladi. Kikotali

  vrlo obiman i skup proces u odnosu na,

  su se, valjali po travi i glasno ljubili; A

  gotovo mikroskopski rezultat.«

  potom, par po par, odlazili su u mrak. Ili

  »Dobro«, reče Barton. »Sve ovo nas

  su bar prestajali da budu bučni.

  ništa nije koštalo. Dosad...«

  Devojčica beše zaspala uz Alisu. Svetlost

  Zaćuta načas, misleći o snu koji je

  vatre titrala je po Alisinom lepom

  sanjao pred buđenje.

  aristokratskom licu, goloj glavi, veličan‐

  »Plaćaj«, Bog je bio rekao. »Dužan si za

  stvenom telu, i dugim nogama. Barton je

  tela.«

  odjednom shvatio da je ceo bio uskrsnuo.

  Šta je to trebalo da znači. Na Zemlji, u

  Definitivno nije starac, koji je, u kasnim

  Trstu, 1890, on je umirao na rukama

  šezdesetim godinama svog života, skupo

  svoje žene i tražio... šta? Hloroform?

&
nbsp; plaćao mnoge groznice i bolesti što su ga

  Nešto. Nije se mogao setiti. Potom,

  cedile u tropima. Sada je bio opet mlad,

  zaborav. I, probudio se na onom

  zdrav, i u vlasti starog bučnog demona.

  košmarnom mestu i video stvari kakvih

  A još je obećao da će je zaštititi. Nije

  nije bilo na Zemlji, niti, da zna, na ovoj

  smeo načiniti pokret, izustiti reč koju bi

  planeti. Ali, to iskustvo nije bilo san.

  ona mogla protumačiti kao zavodljivu.

  No, nije ona bila jedina žena na svetu. U

  8

  suštini, imao je ceo ženski svet, ako ne na

  Završiše obedovanje i vratiše kontej‐

  raspolaganju, ono bar da sa svakom

  nere u pregrade zdele. Kako u blizini nije

  pokuša. Ustvari, imao je, ukoliko su sve

  124

  koje su umrle na Zemlji, bile sada na ovoj oboje su žvakali ležeći i gledajući se preko planeti. Ona bi bila jedna među

  vatre. Nije mogla da ga gleda u oči

  milijardama (moguće medu trideset šest

  netremice, duže od nekoliko sekundi.

  milijardi, ako je Frigitova procena tačna).

  Barton reče; »Frigit je natuknuo da te

  Ali, naravno, nije postojala pouzdana

  zna. O tebi da zna, pre. A ko si, ako

  evidencija o tome.

  opraštaš moju neumesnu znatiželju?«

  Začkoljica je bila u tome što je Alisa,

  »Nema tajni medu mrtvima«, odvrati

  takođe, mogla biti i jedina na svetu, u

  ona blago. »Ili, medu bivšim mrtvima.«

  tom trenutku, svakako. Nije mogao ustati

  Bila je rođena kao Alisa Plizens Lidel, 25.

  i otići u tminu da potraži drugu ženu, jer

  aprila 1852. (Barton je tada imao trideset

  bi ona i devojčica tada ostale nezaštićene.

  godina). Direktni je potomak kralja

  Ona se sigurno ne bi osećala bezbednom

  Edvarda III i njegovog sina Džona od

  uz Monata ili Kaza, niti bi je on mogao

  Gonta. Otac joj je bio dekan hriščanskog

  zbog toga prekoriti. Bili su tako

  crkvenog koledža u Oksfordu i koautor

  zastrašujuće ružni. Niti je može poveriti

  čuvenog

  Grčko‐engleskog

  leksikona.

  Frigitu — ako se Frigit noćas vrati, u šta je

  (Lidel i Skot! setio se Barton). Imala je

  Barton sumnjao — jer je čovek bio

  srećno detinjstvo, izuzetno vaspitanje, i

  neviđenog kvantiteta.

  srela je mnoge poznate ljude tog doba:

  Barton se najednom na sve to glasno

  Gledstouna, Metjua Arnolda, princa od

  nasmeja. Shvati da noćas, svakako, može

  Velsa, koji je, dok je boravio u Oksfordu,