Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

  mesto gde izbija plamen na kraju klizača, i

  bili napunjeni. To je očito, zato je ova

  gurnu. Klizač se pomeri nadole za oko dve

  zdela postavljena ovde.«

  šesnaestine inča, i žica, oko desetine inča

  On ode do ruba kamena u blizini vode, i

  u prečniku i pola inča duga, kliznu iz rupe

  siđe. Dotad je vrh bio preplavljen ljudima,

  na kraju. Čak i na jarkom suncu, vide se

  i još njih je pokušavalo da ga se

  beličasti blesak. On dotače vrh žice

  domogne. Krupni čovek beše ščepao

  travkom; travka se smesta zgrči. Kad je

  biftek i zagrizao ga, ali neko pokuša da

  prinese vrhu bambusovog koplja, pregore

  mu ga istrgne. On jarosno vrisnu i,

  majušnu rupu. Barton vrati klizač u

  iznenada, grunu u one što su ga delili od

  predašnji položaj i žica se povuče, kao

  reke... Preskoči ivicu i upade u vodu,

  vruća glava bakarne kornjače u srebrni

  izbivši odmah na površinu. U međuvre‐

  oklop.

  menu, žene i ljudi su vrištali i tukli se za

  I Frigit i Ruač glasno su se čudili energiji

  preostalu hranu i plen u cilindru.

  koju je sadržao mali predmet. Da bi se

  Čovek koji je skočio u reku, isplivao je

  žica tako zagrejala, potrebna je velika

  na leđima, jedući ostatak bifteka. Barton

  voltaža. Koliko punjenja daje baterija ili

  ga je pažljivo posmatrao, očekujući da ga

  nuklearni reaktor, od kojih jedno mora da

  zgrabi riba. Ali, on ode niz reku,

  je unutra? Kako energija u upaljaču može

  neuznemiren.

  biti obnovljena?

  Stene na severu i jugu, sa obe strane

  Bilo je mnogo pitanja na koje, trenutno,

  reke, behu pretrpane ljudima koji se

  ili možda nikad, neće biti odgovora.

  bore.

  Najteže je, kako su mogli biti vraćeni u

  Barton je hodao dok se nije oslobodio

  život u podmlađenim telima. Ko god da je

  gomile, a zatim seo. Ljudi iz njegove

  to učinio, poseduje božansko znanje. Ali,

  grupe čučnuli su uz njega ili stajali i

  razmišljanje s tim u vezi, osim što će im

  gledali masu što je previrala i galamila.

  obezbediti predmet razgovora, ništa neće

  Kamena zdela izgledaše kao otrovna

  rešiti.

  pečurka, obuhvaćena sivim larvama. Vrlo

  Kroz izvesno vreme gomila se razišla.

  bučnim larvama. No behu sada i crvene,

  Cilindar je ostavljen gde mu je mesto, na

  jer se prolila krv.

  vrhu kamene zdele. Nekoliko tela behu

  Najporazniji aspekt prizora bila je dečja

  opružena gore, a ljudi i žene koji su sišli

  reakcija. Mlađi su stajali dalje od stene,

  sa strane bili su povređeni. Barton prođe

  ali su znali da je hrana u zdeli. Plakali su

  kroz gomilu. Lice jedne žene beše

  od gladi i užasa, izazvanog vriskom i

  izgrebano, posebno oko desnog oka.

  tučom odraslih na kamenu. Malena

  Jecala je, a da niko na nju nije obraćao

  devojčica sa Bartonom nije plakala, ali se

  pažnju. Drugi, muškarac, sedeo je na

  tresla. Stajala je uz Bartona i stavila mu

  zemlji držeći se za slabinu, koja beše

  ruke oko vrata. On je tapšao po leđima i

  isparana oštrim noktima.

  mrmljao ohrabrujuće reči, koje ona nije

  Od četvoro koji su ležali na vrhu

  mogla razumeti, ali čiji je ton umirio.

  kamena, troje behu onesvešćeni. Ove

  Sunce je bilo na silaznoj putanji. Za oko

  vraćahu u život tako što su im vodom iz

  dva sata biće skriveno visokim zapadnim

  zdele pljuskali lica. Četvrti, nizak, mršav

  planinama, iako do pravog sutona, po

  čovek, beše mrtav. Neko mu je savijao

  svoj prilici, neće doći za mnogo sati. Nije

  glavu dok mu nije slomio vrat.

  bilo načina da se odredi koliko ovde traje

  Barton ponovo pogleda u sunce i reče:

  dan. Temperatura je porasla, ali sedenje

  »Ne znam tačno kad će vreme za večeru.

  na suncu ni u kom slučaju nije bilo

  Predlažem da se vratimo ubrzo pošto

  nepodnošljivo, a neprekidan povetarac

  sunce zađe za planinu. Položićemo naše

  pomagao im je da se rashlade.

  zdele, ili dična vedra, ili čabrove za ručak,

  Kaz dade znak pokazujući da želi vatru,

  zovite ih kako hoćete, u ova ulegnuća.

  a takođe pokaza i na šiljak bambusovog

  Zatim ćemo čekati. U međuvremenu...«

  119

  Mogao je i ovo telo baciti u reku, ali

  lice Čoveka u Gvozdenoj Maski, ako je

  sada razmišljaše o njegovoj eventualnoj

  ikad postojala takva osoba. Intervjuišite

  upotrebi, možda upotrebama. Reče šta

  Lukreciju Bordžiju i one koji je znaju, i

  želi i ljudi spustiše leš sa kamena i

  utvrdite je li bila otrovna kuja, kako misli

  krenuše da ga nose preko poljane. Frigit i

  većina ljudi. Izučite identitet ubica dve

  Galeaci, bivši tršćanski uvoznik, behu prvi.

  male princeze u Taueru. Možda ih je

  Frigit očito nije bio vičan nošenju, ali kada

  Ričard III ubio.«

  ga je Barton zamolio, klimnuo je glavom.

  »A što se tebe tiče, Ričarde Frensis

  On podiže čovekova stopala, a za njim

  Barton, mnogo je pitanja u vezi s tvojim

  krenu Galeaci, držeći mrtvaca ispod

  životom, na koja bi tvoji biografi želeli da

  pazuha. Alisa je hodala za Bartonom, sa

  imaju odgovore. Jesi li stvarno imao

  detinjom rukom u svojoj. Neki iz gomile

  persijsku ljubav, kojom si se nameravao

  gledahu radoznalo, uzvikivahu opaske ili

  oženiti i zbog koje si se hteo odreći svog

  pitanja, ali ih je Barton ignorisao. Posle

  identiteta i postati urođenik? Je li ona

  pola milje, Kaz i Monat preuzeše leš. Dete

  umrla pre nego što si stigao da se oženiš,

  nije

  izgledalo

  uznemireno

  mrtvim

  i je li te njena smrt zaista ogorčila, i da li si

  čovekom. Ona se čak zanimala za prvi leš,

  bio u nju zaljubljen do kraja svog života?«

  umesto da bude užasnuta opekotinama.

  Barton je piljio u njega. Tek je upoznao

  »Ako je ona uistinu od drevnih Gala«,

  čoveka, kad, eto njega gde postavlja

  reče Frigit, »može biti da je navikla da

  najličnija

  i

  najindiskretnija

  moguća

  gleda ugljenisana tela. Ako se dobro

  pitanja. Ništa nije moglo opravdati takvo

  sećam, Gali su palili žive žrtve u velikim

  ponašanje.

  korpama od pruća i to im je bila religijska

  Frigit ustuknu govoreći »I... i... no,

  ceremonija. Ne pamtim u slavu kog boga

  ostalo će morati da pričeka, koliko vidim.

  ili boginje. Da mi je ovde biblioteka,

  Ali, jesi li znao da ti je supruga priuštila


  pronašao bih. Misliš li da ćemo je ovde

  poslednje miropomazanje odmah posle

  ikada imati? Verujem da bih poludeo da

  smrti, i da si sahranjen na katoličkom

  nisam imao knjiga.«

  groblju — ti, bezvernik?«

  »To ćemo još videti«, odgovori Barton.

  Lev Ruač, čije oči behu razrogačene dok

  »Ako već nismo snabdeveni bibliotekom,

  je Frigit deklamovao, upita, »Ti si Barton,

  načinićemo našu sopstvenu. Ukoliko

  istraživač i lingvist? Pronalazač jezera

  bude moguće.«

  Tanganjika? Onaj koji je išao na hadžiluk

  Pomislio je kako je Frigitovo pitanje

  u Meku prerušen u Muslimana? Pre‐

  šašavo, ali, najzad, nisu svi bili sasvim pri

  vodilac Hiljadu i jedne noći?«

  čistoj ovoga puta..

  »Ne gorim da slažem, niti mi je to

  U podnožju, dva čoveka, Floko i Brontič,

  potrebno. Taj sam.«

  zameniše Kaza i Monata. Barton ih je,

  Lev Ruač pljesnu Bartona, ali zvuk ode u

  pošto su prošli drveće, poveo kroz travu

  vetar.

  do pojasa. Bodljikava trava grebala im je

  »Ti, kučkin sine!« vikaše. »Ti, gadno

  noge. Barton odseče jednu stabljiku

  nacističko kopile! Čitao sam o tebi. Bio si,

  nožem, da joj proveri žilavost i savit‐

  u mnogo čemu izuzetna osoba, pret‐

  ljivost. Frigit je hodao uz rame s njim,

  postavljam! Ali, bio si i anti‐Semit!

  brbljajući bez prestanka. Sigurno, mišljaše

  Barton, priča da ne bi razmišljao o dve

  7

  smrti.

  Barton beše iznenađen. Rekao je: »Moji

  »Ako su svi koji su ikad živeli, ovde

  neprijatelji širili su te neosnovane i

  uskrsnuli, razmišljajte o naučnom istra‐

  zlobne glasine. Ali, neko ko poznaje

  živanju koje treba da se obavi! Mislite o

  činjenice i mene, znao bi to bolje. A sada,

  istorijskim misterijama i pitanjima koje

  mislim...«

  možete da rasvetlite! Možete razgovarati

  »Nadam se da ti nisi pisao Jevrej,

  sa Džonom Vilksom Butom, i otkriti da li

  Ciganin i El Islam? « kaza Ruač, osme‐

  je sekretar rata Stanton zaista stajao iza

  hujući se podrugljivo.

  atentata na Linkolna. Možete iznaći iden‐

  »Jesam«, odgovori Barton. Bio je crven

  titet Džeka Trboseka. Otkriti je li Jovanka

  u licu, a kad spusti pogled vide da mu je i

  Orleanka stvarno pripadala sekti veštica.

  telo rumeno. »A sada, kako sam hteo da

  Razgovarajte s Napoleonovim maršalom

  kažem pre nego što si me tako neotesano

  Nejom; vidite da li je izbegao streljački

  prekinuo, mislim da bi bolje bilo da se

  stroj i postao učitelj u Americi. Dođite do

  udaljiš. U običnim okolnostima dosad bih

  istinite priče iz Perl Harbura. Upoznajte

  te već ščepao za vrat. Čovek koji sa

  120

  mnom tako razgovara, mora da potkrepi

  Bartonu. Beše veoma iznenađen kad je

  svoje reči delima. Ali, ovo je neobična

  Barton odbio.

  situaicija, pa si možda uzrujan. Ja zaista

  »Kanibal!« uzviknu Alisa Hergrejvz. »O,

  ne znam. No, ako se odmah ne izviniš, ili

  Gospode Bože, krvavi, smrdljivi kanibal! I

  ne odeš, nameravam da načinim još

  ovo je obećani život posle smrti!«

  jedan leš.«

  »Nije gori od naših rođenih predaka«,

  Ruač stisnu pesnice i besno pogleda

  kaza Barton. Beše se oporavio od šoka, i

  Bartona; zatim se okrenu i oholo

  sad je čak pomalo uživao u reakciji

  otkorača.

  ostalih. »U kraju bez dovoljno hrane,

  »Šta je to nacista?« upita Barton Frigita.

  njegov čin je izuzetno praktičan. Pa

  Amerikanac je objasnio kako je najbolje

  dobro, naš problem sahranjivanja mrtvih

  umeo. Barton reče: »Imam mnogo da

  bez podesnog oruđa za kopanje, je rešen.

  učim o onom što se dogodilo posle moje

  Štaviše, ako smo pogrešili da su zdele

  smrti. Taj čovek je pogrešio sa mnom u

  izvor hrane, može biti da ćemo uskoro

  vezi. Nisam nacista. Engleska je, kažeš,

  podražavati Kaza.«

  postala

  drugorazredna

  sila?

  Samo

  »Nikad!« reče Alisa. »Pre bih umrla!«

  pedeset godina posle moje smrti? Ne

  »To je upravo ono što bi vam se dogo‐

  mogu da verujem.«

  dilo«, odgovori Barton hladno. »Predla‐

  »Zašto bih te lagao?« reče Frigit. »Ne

  žem da se povučemo i pustimo ga da

  uznemiravaj se zbog toga. Pred kraj

  jede. To ne šteti mom apetitu, a nalazim

  dvadesetog veka opet je bila u usponu, u

  da su njegovi maniri pri obedu, ništa

  vrlo retkom napredovanju, premda

  gnusniji neko u Jenkija graničara.«

  prekasno...«

  Skloniše se Kazu s očiju iza jednog veli‐

  Slušajući Jenkija, Barton beše ponosan

  kog čvornovatog drveta. Alisa reče: »Ne

  na svoju zemlju. Mada je Engleska

  želim ga u blizini. On je životinja, gnušam

  postupala s njime nepravedno za

  ga se! Ne bih se osećala bezbednom

  njegovog života, i mada je uvek želeo da

  nijedan sekund u njegovoj blizini!«

  ode s ostrva kad god je bio tamo, branio

  »Molili ste me da vas zaštitim«, reče

  bi je, da je trebalo, do smrti. Uz to, bio je

  Barton. »Činiću to onoliko dugo, koliko

  odan kraljici.

  ste član ovog društva. Ali, i vi morate da

  Iznenada reče: »Ako si već govorio o

  prihvatite moje odluke. Jedna od njih je

  meni, zašto i to nisi pomenuo?«

  da polumajmun ostaje s nama. Treba

  »Želeo sam da budem siguran.

  nam njegova snaga i veština, koje su,

  Uostalom, nismo imali dovoljno vremena

  izgleda, vrlo pogodne u ovakvom kraju.

  za društveni odnos«, odgovori Frigit, »ili

  Postali smo primitivci; dakle, možemo i

  bilo koji drugi«, dodade gledajući iskosa

  učiti od primitivca. On ostaje.«

  veličanstvenu figuru Alise Hergrejvz.

  Alisa pogleda ostale s nemom molbom.

  »Znam i o njoj ponešto«, reče, »ako je

  Monat podiže obrve. Frigit

  sleže

  ona ta na koju mislim.«

  ramenima i reče: »Gospođo Hergrejvz,

  »To je više nego što ja znam«, kaza

  ako je moguće, zaboravite vaše običaje i

  Barton. Stade. Bili su pošli usponom

  navike. Nismo u pravim viktorijanskim

  prvog brega i sada su se našli na vrhu.

  nebesima za višu klasu. Ili, uistinu, u bilo

  Spustiše telo na zemlju ispod jednog

  kojim nebesima o kojima smo ikad

  džinovskog crvenog bora.

  sanjali. Ne možete razmišljati i ponašati

  Kaz odmah, sa chert nožem u ruci,

  se kao što ste na Zemlji. Pr
imerice,

  čučnu pored ugljenisanog leša. Podiže

  potičete iz društva gde su se žene od

  glavu i izgovori nekoliko fraza, koje mora

  vrata do stopala pokrivale teškim

  da su bile nekakva obredna pesma.

  haljinama, a pogled na žensko koleno

  Potom, pre nego što ostali stigoše da se

  značio je uzbudljiv seksualni doživljaj. A,

  pobune, raspori telo i izvadi jetru.

  još se ne čini da patite zato što ste nagi.

  Većina u grupi vrisnuše užasnuti. Barton

  Tako ste gordi i dostojanstveni, kao da

  zastenja. Monat gledaše ukočeno.

  nosite odeždu kaluđerice.«

  Kazovi veliki zubi zariše se u krvavi

  »Nije to moj izbor«, odvrati Alisa. »Ali,

  organ i odgrizoše krupan komad. Njegove

  zašto treba da mi je nelagodno? Gde su

  čeljusti, čvrstih mišića i jakih kostiju,

  svi nagi, niko nije nag. A to se može rešiti,

  počeše da žvaću, i on poluzatvori oči u

  u stvari je to jedino što se može rešiti. Da

  zanosu. Barton mu se primače i ispruži

  su mi anđeli ponudili kompletnu opremu,

  ruku, u nameri da protestuje. Kaz se

  ne bih je nosila. Bila bih staromodna. A

  široko nasmeja, odseče parče i ponudi ga

  stas mi je lep. Da nije, patila bih više.«

  121

  Dvojica ljudi prasnuše u smeh, i Frigit

  Međutim, stajao je nepokolebljiv, dok

  reče: »Vi ste divni Alisa. Apsolutno.

  dve duge, uske pruge kože ne behu

  Smem vas zvati Alisa? Gospoda Hergrejvz

  skinute s tela.

  zvuči suviše formalno kada ste bez

  »Hoćeš li da pokušaš sam?« upita

  odeće.«

  Barton. Prevrnu telo na bok, odakle se

  Ona ode bez odgovora i nestade iza

  moglo skinuti još duže parče. Frigit uze

  jednog velikog drveta. Barton kaza:

  nož sa okrvavljenim vrhom, i poče da

  »Nešto ćemo uskoro morati da učinimo u

  radi, škrgućući zubima.

  vezi sa sprovođenjem zdravstvenih mera.

  »Ne tako duboko«, opomenu ga Barton,

  To znači da će neko morati da odredi

  a potom reče: »Sada sečeš suviše plitko.

  zdravstvena načela, neko sposoban da

  Daj mi taj nož. Gledaj!«

  sačini propise i primeni ih. A ako je

  »Imao sam suseda koji je uobičavao da

  moguće oformiti zakonodavna, sudska i

  veša kuniće iza garaže i seče im grkljane

  izvršna

  tela

  u

  sadašnjem

  stanju

  čim im polomi vratove«, reče Frigit. »Gle‐