Book Read Free

Alef Science Fiction Magazine 004

Page 16

by MoZarD


  polovima više ne uklapaju u postojeće

  naivčine, sa iskrenim radnim odnosom

  fenomene (a možda nikad i nisu).

  prema životu, baš kao i pravi naučnici. Sa

  Nema sumnje da su žene‐pisci mnogo

  izuzetkom rada na usavršavanju proizvo‐

  doprinele stvaranju lika »novog čoveka«.

  da X, jedva da su o nečemu imali svoje

  Žene koje pišu naučnu fantastiku ostva‐

  mišljenje i prosto su odražavali, potpuno

  rujući time bekstvo u poželjan muški svet

  nezlobivo, ideologiju koja je vladala u

  često stvaraju prećutno biseksualnu per‐

  njihovoj sredini.

  sonu: muški lik koji predstavlja samog

  Odnos između društvenih promena i

  pisca, koji izražava njena iskustva, ali nije

  naučne fantastike je dosta čudan. Čitaoci

  hendikepiran pripadnošću ženskom polu.

  i pisci naučne fantastike mogu se de‐

  Taj lik se stoga ne povinuje pravilima

  finisati kao grupa ljudi kadrih da u sebi

  ponašanja za svoj pol: nasuprot dubini i

  sjedinjuju zatucani konzervativizam i isto

  složenosti karakterizacije, emocionali‐

  tako zatucanu strast prema inovacijama

  zam, samoispitivanje; složeni odnosi sa

  (što predstavlja veoma prikladnu kombi‐

  drugima. Junak kao što je Genli Ai, ili

  naciju za jedan tako izrazito američki fe‐

  Ševek u romanu Čovek praznih šaka (The

  nomen). Naučna fantastika u svom

  Dispossessed) mora biti da je u svoje

  popularnom izdanju ne vidi, i nikad nije

  vreme predstavljao pravo otkrovenje.

  videla potrebu da dođe do revolucije u

  Kolosalna popularnost Ursule Legvin kod

  oblasti seksualne politike. Ali naučna fan‐

  muških čitalaca pokazuje kako je dobro

  tastika je svoje horizonte proširila do te

  došlo to otkrovenje.

  mere da više nije u stanju da se odupre

  U starim roto‐romanima muški pisci su

  nijednoj revoluciji. U rubrici »Pisma čita‐

  ponekad uključivali po jednu devojku u

  laca« u poslednjem broju časopisa Inter‐

  ekspediciju, ne toliko zbog seksualnog

  zone jedan od obožavalaca objašnjava

  momenta (ne daj bože), nego da bi imali

  ovu pojavu: »Koliko je savremenih čita‐

  gde da lociraju strah i drhtanje. Neko

  laca SF uopšte čulo za semiotiku? Vrlo

  mora da vrisne kada jedno sunce eksplo‐

  mali broj; ali sve mi se čini da, oni kojima

  dira: a to ne bi mogao nijedan od muških

  je taj pojam poznat duguju svoje znanje

  likova. Žene‐pisci, često u vidu namernog

  upravo SF literaturi — a nema baš mnogo

  i svesnog obrtanja uloga, uvode junaka

  žanrova o kojima se to može reći...«

  koji se lako šokira i plače. K. Dž Čeri

  Ova nota maničkog ponosa je veoma

  (Cherryh) je od muške ranjivosti načinila

  dirljiva. Jasno je dakle, da nije važno da li

  takoreći aksiom u svom romanesknom

  prosečan savremeni čitalac naučne fan‐

  svemiru: dosta uverljivo povezujući ovu

  tastike ume da razlikuje radikalnog sepa‐

  odliku sa krhkom gordošću muške agre‐

  ratistu od defektnog Oprstena. Ako je

  sivnosti. Muškarcu je od prirode dato da

  igra nova, naučna fanstastika prosto

  se sam sukobi sa čitavim svemirom: ako

  mora da je igra.

  se slomi pod tim naporom, to nikoga

  Postoje dva bitna činioca koji kombino‐

  neće iznenaditi.

  vano potkopavaju modele muških uloga:

  Takvi su »muškarci« koje su izmislile

  u naučnoj fantastici i u celom svetu u

  žene za svoje sopstveno zadovoljenje.

  podjednakoj meri. Rat, u suštini muška

  Možda nam još više otkrivaju žene koje

  metafora, iz osnova se promenio. Oružja

  su u istom razdoblju izmislili muškarci.

  za masovno uništavanje izbrisala su dob‐

  Haldemanove cimerke u Večitom ratu

  rim delom razlike među polovima: vojnik

  (The Forever War) nisu seksualni objekti.

  82

  Činjenica da su vojnikinje ukazuje na to

  Projektovati vrt u obliku anatomskog

  da su one u stvari muškarci — muškarci

  detalja nečije ljubavnice može se primiti

  koje je muškarcima dozvoljeno da grle.

  kao prijatna fantazija. Ali učiniti to kri‐

  One nemaju nikakve naročite ženske

  šom nije nikakav kompliment za autora.

  atribute osim imena i ličnih zamenica. Ali

  Teško je poverovati da Novicki nije sves‐

  samim tim što neke pripadnike svojih

  tan da je svom odvažnom i otvorenom

  trupa naziva muškarcima, a neke ženama,

  junaku tutnuo u ruke magazin sa golim

  Haldeman može da im dopusti da plaču i

  devojkama da ga potajno sladi.

  pate, da teše i budu tešeni; i tako ipak

  Posle zabave dolazi mamurluk. Feminis‐

  uspeva da sačuva fasadu različitih uloga

  tička naučna fantastika mora, prirodno, i

  dva pola.

  dalje da razmatra alternative za status

  Novi talas feminizma inspirisao je niz

  kvo. Ali glavni tok futurizma uvek brzo

  muških pisaca naučne fantastike da

  reaguje na promene u sadašnjosti, i tako

  isprobaju kreiranje brižnih, samilosnih

  je doba celozemaljaca i zavisti zbog

  likova bez specifično polnih odlika. Bisek‐

  rađanja dece — prošlo. U opštem mraku

  sualnu budućnost određenog tipa na koju

  našeg fin de siecle (kraja veka) izgleda da

  nazilazimo u romanu Mardž Pirsi (Marge

  se sve više ustaljuje mišljenje da će samo

  Piersy) Žena na rubu vremena (Woman

  žene biti optimistične, a da će muški pisci

  on the Edge of Time) možemo naći i u

  morati da se odreknu svih pretenzija na

  prefinjenim kratkim pričama Eda Brajanta

  moralnu uzvišenost. Indikativan primer

  (Brayant)

  pod

  naslovom

  Cinober

  pruža nam junak bestselera od Stivena

  (Cinnabar), gde prvog muškarca koji je

  Donaldsona (Stephen Donaldson). (Seća‐

  rodio dete slave kao društvenog dobro‐

  te se? Gubavac koji siluje.) Antiheroj je lik

  tvora. Drugi oduševljeni feministi otkri‐

  koji razbija herojski kalupa ipak ostaje

  vaju i nehotice duboko protivljenje ten‐

  centralna ličnost, za inat. Tomas Kove‐

  denciji napuštanja međupolnog odnosa

  nant (Covenant) je nešto drugo. On pose‐

  potčinjavanja/prevlast. Muški likovi Džo‐

  duje herojske moći — i bez njih ne bi mo‐

  na Varlija (Varley) sami se ponižavaju

  gao biti u centru interesovanja. Njemu

  pred čitavim panteonom žena, Crnkinja,

  nedostaje pozitivna predstava o sebi sa‐

  gluvonemih; one su sada postale viša

  mom, nema vrednosne kriterijume na

  rasa. A »novi čovek« iz stvarnog sveta
živi

  kojima bi mogao zasnivati svoje postup‐

  i u svetu SF u likovima brojnih kapetana

  ke; a najgore od svega je to što u krajnjoj

  zvezdanih brodova i naučnika‐fizičara koji

  liniji nema u njemu optimizma u odnosu

  se ponose time što peru sudove. U pri‐

  na sebe i na svet oko njega. Paradoksalni

  poveci Barija Novickog (Barry Novitski)

  »uspeh« takvog modela muške uloge kod

  Nuklearna fisija (Nuclear Fission) nalazi‐

  muških čitalaca čiji je lični život po pravilu

  mo sve ove kvalitete na okupu: samoza‐

  savršeno ugodan, u znaku blagostanja i

  dovoljnog anti‐seksistu koji nema nimalo

  zdravlja, može se smatrati znakom dubo‐

  sluha za fine nijanse uzajamnog pošto‐

  ko skrivene nelagodnosti i nezdravog

  vanja. »Novi čovek« i alternativna Utopija

  stanja.

  potpuno su izneverili jedno drugo.

  Drugi jedan iznenađujuće popularni lik

  Kojotov vrt dizao se u obliku blagog bre‐

  iz muških fantazija još jasnije potkrepljuje

  žuljka iznad okolnog travnjaka, u stvari u

  ovaj stav. Film Rambo (First Blood) izvire

  obliku leve dojke Žene‐pauka dok je spa‐

  iz čisto muškog iskustva. U njemu nema

  vala, iako joj on to nikada nije rekao. Ona

  ženskih likova, pa čak ni principa »večno

  bi ga sigurno kritikovala što time poku‐

  ženskog«: po tome on podseća na staru

  šava da održi neki mit o boginji plodnosti,

  klasičnu naučnu fantastiku. Ali to nije

  ili tako nešto. No, bez obzira na oblik i lik,

  prosto samozadovoljno divljanje jedne

  bio je to dobar funkcionalan dizajn. Na

  muškarčine. To je samooptužujuća priča

  mestu gde bi bila bradavica, izdizao se

  o američkom iskustvu u Vijetnamu. Ram‐

  bazen sa vodom...

  bo igra ulogu pravednog, hrabrog, snalaž‐

  83

  ljivog kretena: američke trupe (zastupnici

  razlikuje od sadašnjeg, osim po hiper‐

  zakonitosti i reda) igraju sebe same — sa

  bolama i ukrasnim detaljima. On je

  stravičnim detaljima bezobzirne gluposti,

  zahvaćen vrtlogom velikih događaja, ali

  svireposti i promašene vatrene moći. Kao

  ne očekuje niti želi da utiče na njihov

  da se nada da će steći osobine neprija‐

  ishod. Ali tamo gde su likovi Dilejnija ili

  telja kojeg poštuje, Amerika kanibalistički

  Zelaznija bili u stanju da se opredeljuju na

  komada uspešni Vijetkong. Ali taj pokušaj

  bazi moralnih kriterijuma i da imaju

  propada. Veličanstveni (iako jezivi) heroj‐

  poverenja u svoje prijatelje, bar ponekad,

  ski podvizi glavnog junaka su potpuno

  Kejs je potpuno bespomoćan. Ili, drugim

  besmisleni. On nema drugog cilja sem da

  rečima, potpuno slobodan.

  preživi, i ne gaji nikakvu nadu da će u

  Kao i Rambo, Kejs je u suštini moćno,

  tome uživati: on ne uživa podršku nijedne

  dobro izrađeno oruđe. Suština njegove

  društvene strukture; nema nijednog prija‐

  ličnosti je u njegovim postupcima. Kejs je

  telja na celom svetu. Rambo nam se

  stvoren zato da provaljuje u kompju‐

  ukazuje kao očajničko oruđe, ispranog

  terske sisteme, a ne da ubija (bar ne

  mozga, u rukama sila koje ga preziru — to

  prvobitno) — ali njegov položaj je pot‐

  je konačna inverzija, koja ga čini dijamet‐

  puno isti. Njegova moć u stvari nije

  ralno suprotnim Mandžurskom preten‐

  njegova. Ona pripada nekome ko ga je

  dentu iz jednog drugog doba. Ali sada su

  iznajmio kao plaćenika. A kada se

  snage cinizma zauzele najviša mesta u

  oslobodi, on nema pojma šta da radi sa

  američkom sistemu. Čovek se pita u kojoj

  tim oruđem, tj. sa sobom.

  meri ove suštinske činjenice prodiru,

  Još uvek je bio obuzet srdžbom. To je

  možda nesvesno, u saznanje mladih muš‐

  bilo kao da ga je neko srušio u mračnoj

  karaca koji tako vatreno prihvataju Džona

  uličici i on se probudio i video da mu je

  Ramboa kao svoj ideal.

  novčanik još uvek u džepu netaknut.

  Za to vreme u naučnoj fantastici ne‐

  Srdžba ga je podgrevala, ali nije bio u

  shvaćeni Tomas Kovenant ustupa mesto

  stanju da joj nadene ime niti da pronađe

  mnogo elegantnijem operatoru. Ime

  predmet na koji se ona odnosi...

  heroja koji nema za šta da se bori (u

  Bespredmetna srdžba, heroj koji se ni

  intervalima kada nije obuzet emocijama

  za šta ne bori, vojnik bez ratišta. Nije

  beslovesne bede kao predstavnik namu‐

  slučajno to što »oslobođena žena« u Ne‐

  čene muške američke psihe) glasi — pla‐

  uromantičaru na kraju »izdaje« Kejsa.

  ćenik. A plaćenik — uličar je sadašnji

  Zahvaćen divljenjem sopstvenoj tragediji,

  heroj budućnosti, najpotpunije ovaploćen

  »novi čovek«, to zastarelo dvonožno

  u liku Hernija Kejsa (Case) u Nenroman‐

  oruđe, još nije spreman čak ni da

  tičaru (Neuromancer) od Vilijama Gib‐

  razmišlja o novom pravcu u kom bi

  sona. On nije ni autentični i dosadni nauč‐

  mogao da krene.

  nik, ni galaktički kasapin—lutalica: Kejs je

  Ovi očajnički autoportreti pružaju nam

  izdanak drugačije loze junaka naučne fan‐

  dokaze o tome da muškarci potajno ose‐

  tastike. On je tip momčeta‐šaljivdžije kak‐

  ćaju potrebu, baš kao i žene — krajem

  vog nalazimo kod Teodora Sterdžena

  dvadesetog veka — da za sebe zamišljaju

  (Sturgeon), Zelaznija (Zelazny), Dilejnija

  nove uloge. A naučna fantastika je vero‐

  (Delany): star u duši, a mlad i vitak u telu;

  vatno pravo mesto za takva nastojanja.

  čovek sa prošlošću i tugom, ali i sa

  Ali sumnja i pitanja moraju dolaziti iznut‐

  strasnim interesovanjem za sopstvenu

  ra. Problem se ne može rešiti ni podraža‐

  spoljašnjost. Poput onih dvosmisleno za‐

  vanjem ni ismevanjem feminizma.

  vodljivih heroja Dilejnijeve Nove (Nova) i

  Poželela je ogledalo. Poželela je da vidi

  Vremena viđenog kao heliks poludragog

  tu težinu tela koja je značila da ona može

  kamenja (Time Seen as a Helix of Semi—

  da ubija, težinu koja će joj pružliti bezbed‐

  precious Stones), on živi u jednom

  nost u svetu izvan kanjona. Njena teška

  budućem kontinuumu koji se nimalo ne

  ruka, sa glomaznim prstima nalik na ko‐

  84

  basice, podupirala joj je lice. Bilo je

  za jedan nivo udaljenu od stvarnosti.

  obraslo bradom i veće nego pre, ali znala

  Možda će ubuduće naučna fantastika

  je da je opet glatko i zaceljeno. Zakikotala

  davati više takvih dela — svesnih i />
  se u sebi, a njen glas, koji se dizao iz

  promišljeni!)

  istraživanja

  čovekove

  dubina tih naduvanih grudi, trgao ju je,

  suštine.

  toliko da je poskočila. Opet se nasmejala

  pogledavši ga. »Ja sam muško!«

  Citati iz dela:

  »Ona« u navedenom odlomku je Džef

  Nuclear Fission (Nuklearna fisija), autor

  Rajman (Geoff Ryman), koji govori kroz

  Barry Novitski, kopirajt 1879, iz antologije

  usta junakinje romana Ratnik koji je

  Kindred Spirits (Srodne duše), ur. Jeffrey

  nosio život (The Warrior Who Carried

  M. Elliot, Aiyson Publications 1984.

  Life). Kara (Cara) »postaje muško« da bi

  Neuromancer (Neuromantičar), autor

  osvetila svoju porodicu. To je smeo

  William Gibson, Grafton pbk 1986.

  zahvat, koji nije u potpunosti uspeo, ali

  The Warrior Who Carried Life (Ratnik koji

  Rajman se zapravo služi fantazijom da bi

  je nosio život), autor Geoff Ryman,

  razmotrio svoju sopstvenu prirodu, iako

  Unwin/Unicorn 1985.

  OGLASI

  Prodajem „Isaac Asimov's SF magazine”,

  Za dobro očuvane „Andromede" 1, 2 i 3

  godište 1980, 1981, 1982, 1983, 1984,

  dajem: „Šljunak na nebu" (Asimov), „Svet

  1985 i 1986; „Analog" 1979, 1980, 1981,

  se kaže šuma" i „Leva raka tame"

  1982, 1983, 1984, 1985 i 1986;

  (Legvin), „Dnevnik o Minotauru" (Orlo‐

  „Magazine of Fantasy and SF" 1978,

  vić), YU‐Sirius i „Siriuse" 1 i 10.

  1979, 1980, 1981, 1982, 1983 i 1984;

  „Kosmoplov", brojevi: 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9,

  Darko Ožetski

  10, 11, 15, 17, 19, 21, 23, 24; „Andro‐

  41310 IVANIĆ‐GRAD

  meda" 1, 2, 3; „Sinus" ‐ šezdesetak

  Benkova 14

  brojeva od 1 do 134... detaljan spisak

  Tel. (045) 80‐975

  šaljem svim zainteresova‐nim.

  Kupujem sledeće romane Žila Verna:

  Žiga Leskovšek

  „Crna Indija", „Delfin, najbrži brod na

  61000 LJUBLJANA

  svetu", „U pustinji Afrike", „Selo u vaz‐

  Gosposka 9

  njhu", „Gospodar sveta", „Parna kuća",

  „Morska zmija", „Lovci na meteore" i „Pet

  Prodajem: SF strip Howarda Chaykina

  stotina miliona Begeninih".

  „American Flagg" (strip koji je dobio Ne‐

  bulu); Marvelove stripove: „Dr Who",

 

‹ Prev