Alef Science Fiction Magazine 004

by MoZarD

  Krešimir Ljubić

  „Battlestar galactica", „Star wars"; Cor‐

  41000 ZAGREB

  ben/Poe „House of Usher", Miller „Ro‐

  Šišićeva 13

  nin"; posteri Fossa i Bonnestela, „Heavy

  tel. (041) 686‐640

  metal", Epic magazine, „Fandom directo‐

  ry" 1986/87.

  Organizovana kupovina i prodaja stanh SF

  knjiga i časopisa održava se svakog čet‐

  Žiga Leskovšek

  vrtka, u prostorijama Društva prijetalja

  61000 LJUBLJANA

  naučne fantastike „Lazar Komarčić"

  Gosposka 9

  (Beograd, NUBS, Mitropolita Petra 8,

  soba 2 ili 33, od 19 do 21 čas). Pristup

  slobodan

  85

  KNJIGE ŽIGA LESKOVŠEK

  Književno

  elementi priče su, prema tome, duševne

  promene koje protagonisti otkrivaju sa

  remek-delo

  svakim kilometrom predenog puta do

  udaljenog samostana, u kome bi trebalo

  da otkriju tajnu besmrtnosti. Vezuju ih

  Robert Silverberg: »Knjiga loba‐

  zajedničko želje i strahovi, jer znaju da je

  nja«, Mladinska knjiga, Ljubljana,

  cena besmrtnosti sam život. Besmrtnost

  su, naime, mogli dosegnuti samo dvojica,

  1987. godine

  a druga dvojca su, pokušavajući to, našli

  smrt. Mada su na izgled uloge unapred

  Robert Silverberg je verovatno jedan od

  raspodeljene, pravi izbor skriva se u sple‐

  najvećih živih pisaca koji pišu na engles‐

  tu svesnih i nesvesnih htenja svakog pro‐

  kom jeziku, a svakako najbolji pisac koji

  tagoniste, htenja koja ga neumitno vode

  je ikada ušao u SF žanr. Napisao je dese‐

  ka usudu. Mladalačka pustolovina, koja

  tak romana koji spadaju u riznicu toga

  je u početku imala primesu zabave i feri‐

  žanra i kojima je doslovno preobrazio SF

  jalnog izleta, sve više se preobražava u

  književnost i dao joj nove, dotad nesluće‐

  morbidno i zastrašujuće putovanje. Pisac

  ne dimenzije.

  izuzetno efektno gradira duševni preob‐

  »Knjiga lobanja«, koja je nedavno, na

  ražaj protagonista, koji, po ličnom priz‐

  slovenačkom jeziku, izišla u izdanju Mla‐

  nanju o čoveka nedostojnom delovanju

  dinske knjige, u ediciji »Zenit« i u prevo‐

  koje su sami prouzrokovali, izbija na

  du Bogdana Gradišnika, spada u sam vrh

  površinu priče i dalje se, neminovno,

  njegovih najboljih ostvarenja. To je psi‐

  stepenuje do kraja.

  hološka studija četvorice glavnih junaka,

  »Knjiga lobanja« je pravo književno re‐

  lovaca na besmrtnost. Iako o uobičajenoj

  mek‐delo, koje su čitaoci, još kad je ob‐

  kompoziciji i zapletu romana gotovo da

  javljeno, uvrstili u najuži izbor za najbolji

  nema ni pomena, delo je komponovano

  SF roman godine, da bi potom čitavih de‐

  iz čitavog niza događaja koji u početku

  setak godina bila prepuštena zaboravu.

  oštroumno zamišljenu situaciju, lagano

  Snaga piščeve kreativnosti i umetnički

  vode ka neizbežnom kraju.

  doživljaj pisane reči, koje je Robert Silver‐

  Piščev pristup razgolićivanju najskroviti‐

  berg ostvario u ovom delu, bili su, naime,

  jih kutaka ljudske duše sve četvorice pro‐

  daleko ispred dela takozvanih klasika SF

  tagonista takav je da je svako poglavlje

  žanra, kao što su Asimov ili Klark. Ako na

  namenio jednome od njih, njegovoj ličnoj

  ovaj roman gledamo s te tačke gledišta, i

  ispovesti. Tako on naizmenično otkriva

  posle petnaestogodišnjeg zaborava, on

  psihološke komponente pojedinih aktera,

  kao i svako književno remek‐delo, ostaje

  pa ih sa izuzetnom umetničkom uverlji‐

  večito svež i aktuelan.

  vošću konfrontira spoljašnjem svetu, koji

  je sve do prelomnog trenutka priče funk‐

  cionalno isključen iz pripovednog toka.

  Mada je kraj romana, suprotno prividnoj

  lakoći pripovedanja, neočekivano ispreki‐

  dan, a u razrešavanju pojedinačnih ljud‐

  skih sudbina izuzetno dubok i dovršen,

  svaki akt protagonista samo je neminov‐

  na posledica njihovih svesnih ili nesves‐

  nih htenja. Suština romana i najznačajniji

  86

  Pomicanje granica

  SF žanra

  Robert Silverberg: »Umiranje iz‐

  nutra«, Znak Sagite, Beograd,

  1987.

  Roman Roberta Silverberga »Dying Insi‐

  de« izišao je nedavno kao samostalno

  prevodilačko izdanje u Beogradu, pod na‐

  slovom »Umiranje iznutra«. Roman spa‐

  da u sam vrh piščeve bogate i plodne

  spisateljske karijere i nesumnjivo je naj‐

  veće dostignuće SF literature koja je pos‐

  većena problemu telepatije. Pre petnaest

  godina objavljen je u SAD, a igra slučaja

  htela je da se ove godine pojavi na jugo‐

  slovenskom tržištu istovremeno sa slove‐

  načkim izdanjem Silverbergove »Knjige

  kontaktima sa drugim osobama, mada su

  lobanja«, koju takođe uvrštavamo među

  svi njegovi pokušaji, upravo zbog njegove

  najznačajnija SF dela našega vremena.

  različitosti, unapred osuđeni na propast.

  Roman »Umiranje iznutra« je priča o

  Neuspeh u braku, slom u poslovnom ži‐

  telepati, kome je počela da sahne spo‐

  votu i, pre svega, teška kriza u odnosima

  sobnost čitanja tuđih misli. Protagonista,

  sa vlastitom sestrom kojoj svoju različi‐

  kome je, zbog telepatske moći, svet bio

  tost ne može da sakrije, ocrtavaju beziz‐

  otkriven kao na dlanu, zapada u grdne

  laznost njegova položaja. Protagonista se

  životne nevolje. Gašenje neobične spo‐

  zbog specifičnih karakternih crta i načina

  sobnosti gura ga na prag novog životnog

  života na koji je navikao, koji mu diktira

  razdoblja. Pisac je izvanredno doživljeno i

  neobičan telepatski dar, ne može uklju‐

  produbljeno ocrtao karakterni razvoj

  čiti u normalan život.

  glavnoga junaka, pa se on sve više uda‐

  »Umiranje iznutra« takođe je karak‐

  ljuje od ustaljenog načina života i poku‐

  terni roman, koji je napisan sa izuzetnom

  šava da se prilagodi novim zakonitostima

  pronicljivošću i dubokim razumevanjem

  opstanka. U priči se takođe otkrivaju

  čovekove suštine. Silverberg je veliki

  stremljenja i bojazni protagonisite kome

  majstor pisane reči, pa »Umiranje iznut‐

  se ruše životni okviri. Uprkos tome što

  ra« predstavlja gotovo neverovatan pri‐

  sposobnost čitanja tuđih misli nudi glav‐

  mer spisateljske virtuoznosti i s te je

  nom junaku bezbroj mogućnosti za ispu‐

  tačke njegovo najbolje ostvarenje. Ako se
>
  njavanje životnih potreba, Silverberg je

  pri tome vratimo nešto malo u istoriju, u

  moć telepatije iskoristio kao žarište za

  vreme od pre petnaestak godina kad je

  prikaz frustacija protagoniste, upropaš‐

  Silvelrberg napisao i »Umiranj iznutra« i

  ćenog privatnog života i potpunog sloma

  »Knjigu lobanja«, doći ćemo do nevero‐

  pri pokušaju normalnog uključivanja u

  vatnog otkrića. Oba romana bila su u

  ljudsko društvo. Glavna odluka karakter‐

  najužoj konkurenciji za nagrade Hugo i

  nog slikanja je u produbljenoj obradi

  Nebula, a Silverberg je iz izbora za nag‐

  ličnih trauma, koje pre svega izviru iz

  radu sam povukao roman »Umiranje

  neostvarenih svesnih ili podsvesnih želja.

  iznutra«. Sudbina je htela da Silverberg

  Unutrašnji konflikti i frustracije protago‐

  nije dobio nijednu od tih nagrada, iako je

  niste doiaze do izražaja pre svega u

  vreme pokazalo da su to nedvosmisleno

  87

  bili najbolji romani u konkurenciji. Ta

  vremenom, a ne protiv njega, pomisli on,

  naprosto istorijska krivica i dan—danas

  onda ono ne može biti straćeno. Računa

  ima odjeka u svetu, jer je gotovo neve‐

  se čak i bol.«

  rovatno da je nagrade dobio Isak Asimov

  Ovo je velika knjiga. Nemojte je samo

  za jedno od svojih slabijih dela. Silverberg

  pročitati — kupite je. Kao i svaku drugu

  je bio pisac koji je prosto rušio granice SF

  takvu knjigu i nju često možete skinuti sa

  žanra i ukazivao na pravce u kojima se on

  police i u njoj iznova i iznova tražiti ono

  može razvijati. Moralo je proteći gotovo

  zbog čega čovek u krajnjoj liniji i čita:

  deset godina, pa da i čitaoci i izdavači

  mudrost, utehu, život.

  shvate snagu kreativnosti i umetničke

  Može se ovoj knjizi možda zameriti po‐

  doživljenosti vrhunskih dela Roberta

  nekad preterana eksplicitnost u iznoše‐

  Silverberga i valja se nadati da objav‐

  nju moralnih i političkih stavova, prena‐

  ljivanje dva ovako kvalitetna SF romana u

  glašeno osećanje prisutnosti autora koje

  Jugoslaviji predstavlja značajan pomak u

  se javlja tokom čitanja, kao i preoči‐

  izdavačkoj delatnosti.

  gledno korišćenje naučne fantastike kao

  instrumenta za postizanje društvene kri‐

  tike. Međutim, sve je to ništavno u po‐

  Velika knjiga

  ređenju sa rezultatom koji ova knjiga

  postiže, a to je pomisao da ćete kad

  dođete do kraja izgubiti neke drage ljude.

  Ursula Legvin: ČOVEK PRAZNIH

  Jer, Ursula Legvin nam, pored svega

  ŠAKA, »Narodna knjiga«

  ostalog, nudi knjigu o pravim ljudima,

  iako ne Zemljanima, o ljubavi, nedaćama,

  Beograd, 1987.

  vernosti i žrtvovanju, o svemu onome što

  čini život.

  »Ispunjenje je, pomisli Ševik, funkcija

  A to je, u savremenoj književnosti, ret‐

  vremena. Traganje za zadovoljstvom je

  kost.

  kružno, atemporalno, ponavlja se. Traga‐

  MM

  nje za raznovrsnošću jednog gledaoca,

  jednog lovca na uzbuđenja, čoveka koji je

  sklon seksualnom promiskuitetu uvek se

  okončava na istom mestu. Ono ima kraj.

  Stiže do kraja i mora da krene iz početka.

  To nije putovanje i povratak, već zat‐

  voreni krug, zaključana soba, ćelija.

  Izvan zaključane sobe pružaju se pro‐

  stranstva vremena na kojima duh može,

  uz sreću i hrabrost, da sazda krhke, pro‐

  vizorne, neverovatne puteve i gradove

  vernosti: prostranstva na kojima ne obi‐

  tavaju ljudska bića.

  Tek kad se jedan čin dogodi na tim

  prostranstvima prošlosti i budućnosti on

  postaje ljudski čin. Odanost koja potvr‐

  đuje prošlosti i budućnosti, spajajući vre‐

  me u celinu, jeste koren ljudske snage;

  nije nikako dobro završiti bez nje.

  I tako, osvrnuvši se na poslednje četiri

  godine, Ševik ih je video ne kao straćene,

  već kao deo zdanja koje su on i Takver

  Insert iz filma »SUPERMEN IV«

  podizali svojim životima. Kada se radi sa

  88

  FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ

  SUPERMEN IV

  slično. Borba stoleća.

  – Potraga za mirom

  Ovo bi mogao biti i najličniji Supermen

  iz serije. Ovoga puta su probali da Su‐

  permena približe običnom čoveku te da u

  USA, 1986-87

  njegovu ličnost ubace obične strahove i

  sumnje. Sam Supermen nije više tako si‐

  Ko zna šta bi bilo da jedan otac na Krip‐

  guran u svoja dela. Možda najuzbudljivija

  tonu nije strpao svoje dete u raketu i pos‐

  scena u filmu je kada on svoje sumnje u

  lao ga na ovu našu nesavršenu i prepunu

  sebe i svoja dela poVerava Luis Lejn. Igran

  poroka, planetu. Možda bi to dete posta‐

  od strane Kristofer Riva (šta ćete pare

  lo jedan obični srednjovečni službenik na

  kvare ljude) ovaj četvrti deo pokušava da

  svojoj (Kripton) planeti. Pio bi (Kripton)

  bude ljudskiji te da Supermena prikaže

  pivo (i podrigivao), gledao bi svoju (Krip‐

  kao običnog čoveka snabdevenog nekim

  ton) »Dinastiju« na svojoj (Kripton) televi‐

  (najblaže rečeno čudnim) talentima...

  ziji, gajio svoju (Kripton) dečurliju i

  ali...

  svađao se sa svojom (Kripton) suprugom.

  Opet on vršlja dragom nam Zemljom i

  E... Da nije bilo te eksplozije, te rakete, i

  popravlja šta se popraviti može, uzduž i

  uopšte svega ostalog ne bi bilo valjda ni

  popreko. Spašava sovjetskog astronauta,

  proslave pedesetog rođendana Kal Ela

  izvlači decu iz srca tornada, rekonstruiše

  (alias Supermena) koji se slavi ove go‐

  (?) veliki kineski zid, zaustavlja erupciju

  dine. Naravno ne bi onda bilo ni ove se‐

  Etne, tuče svojeg rivala po Mesecu i

  rije filmova (ranije stripova) koji sve više

  restauira statuu slobode!!!

  počinju da podsećaju na legendarnu ja‐

  Producenti u svakom slučaju nisu pazili

  pansku »Godzilu« (najzad da neko drugi

  na troškove. Pre svega Supermen IV treba

  njih kopira) i to u stilu »Supermen protiv

  (kao i prethodna tri) da bude spektaku‐

  ovozemaljskih zločinaca«, »on protiv ono‐

  laran, pa čak i strasniji nego svoji pret‐

  zemaljskih zločinaca«, »on protiv Godzi‐

  hodnici. Za to je potrebna i kakva‐takva

  le«, »on protiv moje, svoje, vaše babe« i

  priča. Supermen se bori za mir po celoj

  slično...

  planeti na sveopšti užas Leks Lutora. Na‐

  I tako dok ja (apsolutno nesavršen)

  ravno Supermenov omiljeni neprijatelj

&nb
sp; pišem ovo, on prelep, prepametan, pre‐

  opet beži iz zatvora i na poslednjem

  dobar, prejak po ko zna koji put leprša po

  spratu Empajer Stejt Bildinga počinje da

  ovom našem nesavršenom nebu i spaša‐

  štancuje svoje veštačke ljude. Kreira svoje

  va ovu našu u zlo ogrezlu Zemlju. Ishod

  kopije i usput stvara nuklearnog čoveka.

  naravno znamo jer (svašta — to se pod‐

  Naravno on je nesavršen (i nedelotvoran

  razumeva) on mora ostati živ i zdrav (da

  po mraku). Tako počinje borba titana po

  kucnem u drvo) ne bi li nam rodnu

  ulicama metropolisa a završava u krate‐

  planetu spasio i u četvrtom, petom, šes‐

  rima Meseca.

  tom... sedamnaestom nastavku. Da čo‐

  Po prvi put u seriji postignuta je spon‐

  vek poželi da je bar jednom ne spase.

  tanost. Supermen IV je smešan, živahan,

  Promene radi!!!

  a opet film Sidnija J. Furija nastavlja tra‐

  U ovoj novoj epizodi Supermen ponovo

  diciju američkog spektakla. Pa ko voli...

  sreće svog genijalnog protivnika Leks Lu‐

  Produkcija — Kenon

  tora. Naravno ovoga puta Leks mu servira

  Režija — Sidni J. Furi

  dostojnog protivnika. Nuklearni protivnik

  Scenario — Laurens Koner & Mark Ro‐

  je čovek snabdeven svim onim sitnicama

  zental & kompanija DC stripova

  bitnim za jednu dobru tuču. Može da leti,

  Efekti — Harison Elenšou

  ima izuzetnu snagu, IKS‐zrake i tome

  89

  Maska – Ričard Konvej

  grupe međusobno različitih ljudi (i ko zna

  kakvih stvorova) do cilja i susreta sa sve‐

  ULOGE

  zna mogućim preblagim stvorom.

  Kristofer Riv — Supermen & Klark Kent

  Naravno likovi su Mel Bruksovi ali iz‐

  Džin Hekman — Leks Lutor

  vedeni iz likova »Ratova zvezda«.

  Džeki Kuper — Peri Vajt

  Ćubaka, čupavi prijatelj; Han Sola ovde

  Mark Mek Klur — Džimi Olsen

  se zove Barf. A Barf je Mawg (ili ako vam

  Džon Krijer — Leni

  je jasnije biće polu‐čovek polu‐džukac).

  Mark Pilkov — Nuklearni čovek

  Masku Barfa je radio Ben Naje po liku

  Margot Kider — Luis Lejn.