Alef Science Fiction Magazine 023

by MoZarD

  Biće puno plena i žena za svakog, pa i za one koji nisu učestvovali u invaziji.

  Tom je pomišljao da Kramer prerano slavi. Još mu je ostajalo da se obračuna sa Novim Kornuolom i sa Hunima. Ali Tom je pretpostavljao da je poraz njihovih mornarica

  naveo te dve zemlje da, za neko vreme, uvuku vratove.

  Ostale zarobljenike, njih oko pedeset, povukoše sa radova na popravci bedema i vratiše u unutrašnjost palisade. Zvuči proslave stizali su iz prostora oko glavne kapije: udaranje bubnjeva, prodorno pištanje frula, klicanje. Prvi je ušao Kramer — čak i sa ove daljine Miks je prepoznao to debelo telo i svinjolike crte lica — sedeći u velikoj stolici koju su nosila četiri čoveka. Gomila je dernjavom izražavala svoje pozdrave i pokušala

  da se nagura bliže njemu, ali je potisnuta od strane Kramerove lične garde. Za Kramerom je stupao njegov štab, zatim prvi od vojnika koji su se vraćali; svi su se široko osmehivali.

  Stolicu staviše na tlo ispred Kramerove »palate«, ogromne brvnare na vrhu jednog

  niskog brega. Tad De Falja dođe da ga pozdravi, i obojica održaše govore. Miks je bio

  predaleko da bi čuo šta govore.

  Neke gole zarobljenike doteraše pred vrhovima kopalja, sporim trkom, u zatvor. U

  toj prljavoj, izmodričenoj, okrvavljenoj gomilici bio je i Ješua. On odmah sede leđima uza zid, a njegova glava klonu kao da je potpuno sumoran. Tom poče da se dernja ka

  njemu, i najzad ga neki čovek zapita koga traži. Onda taj čovek ode preko zatvorskog dvorišta i obrati se Ješui. U prvi mah, Tomu se učinilo da će ga Ješua ignorisati. Jer, Ješua je samo pogledao ka Tomu, a onda opet sagnuo glavu. Ali posle nekog vremena

  Ješua ustade, donekle nesigurno, i pođe laganim korakom ka kružnoj unutrašnjoj palisadi. Provirio je kroz pukotinu između balvana, tupim pogle‐dom. Videlo se da je bio tučen po licu i telu.

  »Gde je Bitnija?« reče Tom.

  Ješua opet spusti pogled. Šupljim glasom reče: »Poslednje što sam video u vezi sa

  48

  njom bilo je, da su je mnogi ljudi silovali. Mora biti da je umrla dok su to radili. Kad su mene uvodili u brod, njeno vrištanje je prestalo.«

  Miks je zurio ka nekim zarobljenim ženama.

  »A ove?«

  »Kramer je rekao da mu trebaju neke... za spaljivanje.«

  Miks huknu, i reče: »Plašio sam se da je to razlog što me nisu ubili. Kramer će se

  meni osvećivati na specijalan način.«

  Nije dodao, mada je to mislio, da će i Ješua biti u toj »privilegovanoj« klasi. Ješui to ionako mora biti jasno.

  On reče: »Ako napravimo frku, možda ćemo ih prinuditi da ubiju neke od nas. Uz

  malo sreće, bićemo među pokojnim neoplakanim.«

  Ješua diže glavu. Oči su mu bile ukočene i zurile su izbezumljeno.

  »Kad bar čovek ne bi morao ponovo da živi. Kad bi mogao biti prah zauvek, pa da

  se njegova tuga i agonija u zemlju raspu, crvima pojedeni kao i telo njegovo. Ali ne, bekstva nema. Prinuđen je ponovo da živi. I ponovo. I ponovo. Bog mu oslobođenje ne

  dopušta.«

  »Bog?« reče Tom.

  »Samo stilska figura. Stare navike teško odumiru.«

  »Sad je opako«, reče Tom, »ali između dva loša perioda stvari i nisu tako loše. Do

  vraga, pa siguran sam da će jednog dana sve ove borbe prestati. Ili bar glavnina. Sad je doba nevolja. Još uvek se sređujemo, previše je ljudi koji se ponašaju kao na Zemlji. A ovde je druga šema. Ne možeš zadržati čoveka. Ne možeš ga vezati radnim mestom i

  kućom jer on nosi svoj izvor hrane sa sobom a kuća se može napraviti brzo. Neko vreme

  možeš ga držati kao roba, ali on će ili pobeći, ili se ubiti, ili naterati svoje porobitelje da ga ubiju, pa će opet biti živ i slobodan i imati novu šansu da dobro živi.

  Vidi! Možemo naterati ove pedere da nas poubijaju tako da ne moramo da

  prodemo kroz sav onaj bol koji Kramer planira za nas. Stražari sad nisu tu. Pomakni rezu na kapiji i pusti me napolje. Kao što možeš videti, ne mogu da dohvatim kroz ovo da to

  sam učinim. Čim izađem, organizovaću ostale, i mi ćemo pasti u borbi.«

  Ješua je oklevao, onda je dohvatio veliku loptastu ručicu na kraju masivne reze i

  upinjući se jako, povukao rezu. Miks guranjem otvori tešku kapiju i izađe iz svog zatvora u zatvoru.

  Iako nije bilo stražara unutar zatvora, bilo ih je mnogo na platformama s one strane zidova i na kulama. Videli su kako Miks izlazi, ali se nisu tome usprotivili, što je, po Tomovom mišljenju, značilo da znaju da bi on ionako bio uskoro pušten iz unutrašnjeg dela zatvora. On je njima jednostavno uštedeo trud da sami otvore tu kapiju.

  Nije još mnogo preostalo do trenutka kad će zatvorenici biti isterani iz zatvora.

  On pozva druge, oko šezdeset osoba, da se okupe oko njega.

  »Slušajte, vi jadna kopiladi. Kramer vas ima u planu za torturu. Napraviće veliki šou, rimski cirkus. Svi ćemo uskoro poželeti da nikad nismo bili rođeni, pretpostavljam da to svi znate. Zato ja kažem da bi trebalo da ih prevarimo. I da uštedimo sebi sav taj bol. Evo šta predlažem.«

  Njegov plan njima se činio nerazumnim, i to uglavnom zato što nikad ranije nisu

  tako nešto čuli. Ali plan im je omogućavao bekstvo nove vrste, naime, izlaz koji se svojevremeno ne bi mogao smatrati bekstvom. Bilo je bolje tako postupiti nego sedeti

  kao bolesna ovca i čekati klanje. U njihovim umornim očima pojavi se nešto života; njihova iscrpljena i izmaltretirana tela izgubiše smežurani izgled, počeše da bujaju nadom.

  Odbio je samo Ješua.

  49

  »Ja ljudski život ne mogu uzeti.«

  Tom ogorčeno uzviknu: »Pa i nećeš. Ne u smislu koji smo na Zemlji znali. Ti ćeš tvom čoveku davati život. I spašavati ga od mučenja.«

  Jedan čovek reče: »Ne mora on ničiji život da uzme. Neka se dobrovoljno javi da

  bude jedan od onih koji će umreti.«

  »Dabome, tako je«, reče Tom. »Je 1' važi, Ješua?«

  »Ne. To bi me učinilo saučesnikom u ubistvu, dakle, ubicom, bez obzira što bi ubijeni pojedinac bio ja. Sem toga, to bi bilo i samoubistvo, a ja ne mogu sebe ubiti. Bio bi to takode i greh protiv...«

  On se ugrize za donju usnu.

  »Vidi!« reče Tom. »Nemamo vremena da se raspravljamo. Oni stražari tamo' već

  postaju mnogo radoznali. Dok si trepnuo uleteće ovamo«

  »To ti i hoćeš«, reče Ješua.

  Tom razljućeno povika: »Ne znam šta si na Zemlji bio ili radio, ali šta god to bilo,

  nisi se izmenio. Zaista. Slušao sam te kako pričaš da si svoju religiju izgubio, a ipak se ponašaš kao da nisi izgubio ni delić nje. Ne veruješ više u Boga, a ipak samo što nisi izbrbljao nešto o neidenju protiv Boga. Jesi li lud ti čoveče?«

  »Mislim da sam bio celog života lud«, reče Ješua. »Ali neke stvari postoje, koje ja

  počiniti neću. One su protivne mojim principima, čak iako više ne verujem u Princip.«

  Kapetan straže je već počeo da se dernja na zarobljenike, zahtevajući da mu se kaže šta to spremaju.

  »Zaboravite ludog Ješuu«, reče jedna žena. »Da mi ovo svršimo pre nego što oni

  dođu.«

  »Onda u stroj«, reče Miks.

  Svi sem Ješue postrojiše se u dva reda, licem u lice. To im je i odgovaralo jer ih je

  bio, bez njega, parni broj. Naspram Miksa nade se jedna žena, neka crnka za koju' se on nejasno sećao da ju je viđao u Novom Albionu. Bila je bleda i uzdrhtala ali voljna da saraduje.

  On podiže nokšir i, držeći ga za rub, reče: »Ti biraj.«

  On izmahnu mrkim nokširom uvis, ispusti ga; gledao je kako se noćni sud tumba

  kroz vazduh. Šezdeset dva para očiju netremice su pratila let nokšira.

  »Otvoreni kraj!« povika žena drhtavim ali jakim glasom.

  Tumbajući se i dalje, ta posuda pade na tlo. I to dnom; a pri padu se raspuče na

 
; dva komada.

  »Ne oklevajte!« povika Tom. »Nemamo mnogo vremena, a mogli bismo izgubiti

  petlju za ovo!«

  Žena je sklopila oči, a Tom joj je pristupio i zgrabio je za gušu. Nekoliko sekundi držala je ruke raširene, pod pravim uglom u odnosu na telo. Pokušavala je da se ne opire, da mu olakša posao da bi i za nju bilo pre gotovo. Međutim, volja za životom bila je previše jaka u njoj. Ščepala ga je za šačne zglobove i pokušala da otkloni njegov zahvat. Širom je otvorila oči kao da ga moli. On je još jače steže za grlo. Izvila se i zamahnula nogom, ciljajući da uleti kolenom između njegovih nogu. Izvio se i on ali ne

  dovoljno brzo, tako da je dobio koleno u trbuh.

  »Vraga, neće ovo uspeti!« reče.

  Pustio ju je. Lice joj je već bilo plavo. Ona poče da hvata vazduh On je tresnu pesnicom u vilicu tako da se odmah srušila. Pre nego što je mogla da dođe svesti, nastavio je da je davi. U roku od samo nekoliko sekundi njeno disanje je prestalo. Za svaku sigurnost, stiskao je još malo duže.

  »Ti si ovde srećna strana, sestro«, reče on i ustade.

  Ljudi u njegovom stroju, oni koji su prilikom bacanja dobili — ili izgubili, zavisno od 50

  načina kako se ishod shvati — imali su iste nevolje kao i on. Iako je suprotni stroj unapred pristao da se ne bori protiv davitelja, većina ljudi nije bila u stanju da takvo obećanje održi. Neki su se otrgli i uveliko se boksovali sa svojim nesuđenim ubicama.

  Neki su bežali a davitelji su se stuštili za njima. Neki su već mrtvi, a neki su pokušavali da uguše svoje gušioce.

  On pogleda ka velikoj kapiji koja se otvarala. Iza kapije je bila horda stražara koji su svi bili naoružani kopljima.

  »Prestanite!« zaurla on. »Sad je prekasno! Napadaj stražu!«

  Ne čekajući da vidi koliko njih ga je čulo, on potrča ka prvom od kopljanika.

  Povikao je iz sveg glasa da bi ulio sebi hrabrost i izazvao kod stražara paničnu reakciju samoodbrane. Ali zar su se imali čega bojati od nenaoružanog, golog, oslabljenog čoveka?

  Pa ipak najbliži stražari digoše koplja.

  Vrlo dobro. On će se ispruženih ruku baciti na vrhove kopalja, tako da bude proboden na više mesta i kroz stomak i kroz grudni koš.

  Međutim kapetan povika jedno naređenje, i oni preokrenuše svoja oružja. Drške

  koplja imale su biti upotrebljene kao motke.

  On se, ipak, baci napred, i vide tupi kraj onog koplja koje će ga onesvestiti.

  12

  Kad se probudio, imao je dva bola u glavi, i novi je bio daleko gori od starog. Takođe je opet bio žrtva diplopije. Pridigao se u sedeći položaj i osmotrio mutni prizor oko sebe.

  Tu i tamo ležali su leševi zatvorenika. Neke su ubili drugi zatvorenici, a druge su čuvari usmrtili batinama. Trojica stražara ležala su na zemlji; jedan je bio mrtav; druga dvojica su krvarila. Očito, neki od zatvorenika oteli su koplja od stražara i uspeli da izvedu neku malu osvetu pre nego što su ubijeni.

  Ješua je stajao po strani od ostalih zatvorenika, očiju sklopljenih. Njegove usne su

  se pomicale. Izgledalo je kao da se moli Bogu, ali Miks je smatrao da ipak ne čini to.

  Osvrnuvši se, Miks vide da oko dvadeset kopljanika nastupa kroz zatvorsku kapiju.

  Ispred njih stupao je Kramer. Miks je gledao kako mu se bliži taj mali, debeli mladić tamnosmede kose i vrlo bledih plavih očiju. Na tom svinjskom licu videlo se zadovoljstvo. Miks pomisli da je Kramer verovatno srećan zbog toga što Miks i Ješua nisu ubijeni.

  Kramer zastade nekoliko koraka ispred Miksa. Izgledao je komično, mada po svom

  mišljenju verovatno veličanstveno. Na glavi je imao krunu od orahovog drveta, sa sedam šiljaka; na svaki šiljak bilo je nabodeno po jedno okruglo dugme napravljeno od

  ljuštura dagnji. Njegovi gornji očni kapci bili su obojeni plavo. To je bio stil muškaraca u Kramerovoj zemlji, ali Miks je smatrao da je to stil za homoseksualce. Gornji krajevi njegovog crnog peškir‐ogrtača bili su mu učvršćeni oko debelog vrata ogromnim brošem načinjenim od bakra, metala izuzetno retkog i skupog. Na jednom debelom prstu bio je prsten od hrastovine u koju je bio umetnut nerezani smaragd, takode velika retkost. Trbušinu je obujmio crnim peškir‐kiltom; Kramerove čizme, visoke do kolena,

  bile su od crne riblje kože. U desnoj ruci držao je dugi pastirski štap na kraju povijen u kuku, simbol da je on zaštitnik svojih ovaca — svog naroda. Štap je takode značio da je Bog baš Kramera naimenovao na tu dužnost.

  Iza Kramera bejahu dvojica okrvavljenih, izmodričenih, nagih zarobljenika. Tu

  dvojicu Miks ranije nije bio video. Bili su to ljudi niskog rasta, tamnog tena, levantinskih crta lica.

  Miks žmirnu. Pogrešio je. Ipak je poznavao jednoga od ove dvojice. Bejaše to 51

  Matithaja, onaj čovečuljak koji je za Miksa mislio da je Ješua kad su prvi put bili u zatočeništvu kod Kramera.

  Kramer pokaza ka Ješui i progovori engleski.

  »Ta li je ofo to čofek?«

  Matithaja poče ga govori naglo i mnogo, ali nerazumljivo, ipak se moglo oceniti da

  je to engleski. Kramer se hitro okrete i udari ga levom pesnicom u vilicu tako da se ovaj zatetura unazad. Kramer zatim reče nešto drugom zarobljeniku. Ovaj odgovori na engleskom sa podjednako iskrivljenja kao kod Kramera samog; ipak, bilo je jasno da maternji jezik tog zarobljenika nije isti kao Kramerov.

  Onda on povika: »Ješua! Rabine! Mnogo godina smo te tražili A sad si i ti dospeo

  ovde.«

  Počeo je da plače, raširio ruke i pošao ka Ješui. Jedan od stražara ga udari drškom

  koplja po leđima, u predelu bubrega, i mali čovek zaječa i pade na kolena, lica iskrvljenog od bola.

  Ješua je maločas, posle prvog pogleda na tu dvojicu, zastenjao. Sad je stajao oborenih očiju.

  Kramer, mršteći se i mrmljajući, dođe energičnim koracima do Jeušue i dograbi ga

  za dugu kosu. Trže je, prisiljavajući Ješuu da digne glavu.

  »Antihriste! Lutaku!« povika on. »Platićeš sa sfoje plasfemija. Paš kao što će platiti

  tvoja tva luta prijatelji.«

  Ješua sklopi oči. Njegove usne kretale su se bez zvuka. Kramer ga lupi nadlanicom

  preko usta, tako da se Ješuina glava zaljulja. Krv linu iz desnog ugla Ješuinih usana.

  Kramer je vrištao. »Kovori, kate. Ta li ti stfarno tfrdiš ta si ti Isus Hrist?«

  Ješua otvori oči i progovori tiho.

  »Tvrdim samo da sam čovek po imenu Ješua, samo još jedan sin čoveka. Da je taj

  tvoj Hrist postojao, pa kad bi sad bio ovde, bio bi užasnut, očajanjem u ludilo oteran, zbog onog što se posle smrti njegove na Zemlji sa učenjem njegovim desilo.«

  Kramer, urličući, udari Ješuu po slepoočnici svojim štapom, pljoštimice. Ješua pade

  na kolena a onda na lice; udar njegove glave o zemlju bio je propracen tupim zvukom.

  Kramer zari vrh čizme u rebra palog čoveka.

  »Otreci se sfoja plasfemija. Pofuci sfoja satanska puncanja. Ako to učiniš, mnoko

  pola ćeš sepi ušteteti na ofo sfet, a možta i sfoja tuša spasti na ono sfet!«

  Ješua pridiže glavu. Međutim, progovorio je tek kad je došao do daha.

  »Radi što god hoćeš od mene, nečisti nejevrejine.«

  Kramer se prodernja: »Satfori tfoja prljafa usta, poluteli monstrume!«

  Ješua zastenja pod novim udarcem čizme u rebra, posle toga je još neko vreme ječao.

  Brzim koracima, tako da je crni ogrtač lepršao za njim, Kramer priđe Matithaji i njegovom drugu.

  »Ta li fi još ufek tfrtite ta je ofaj lutak plakoslofeni sin požiji?«

  Ispod svoje tamne kože njih dvojica su bili bledi, a lica su im izgledala kao napravljena od voska koji se topi. Krameru nisu odgovorili.

  »Otkoforite mi, sfinje!« povika on.

  Poče da ih tuče pastirskim štapom. Uzmicali su, dižući ruke da se zaštite, ali stražari ih zgrabiše s leda onemogućavajući im odstupanje.

  Ješua se pridigao na noge
. Jakim glasom on reče: »Tako je divalj zato što se boji da

  istinu govore!«

  Miks reče: »Istinu, kakvu?«

  Njegovo udvojeno viđenje predmeta pogoršavalo se, a sem toga osećao se kao da

  treba da se ispovraća. Počinjao je da gubi interesovanje za sve sem za sebe. Bože, kad

  52

  bi samo mogao umreti pre nego što ga vežu za kolac i potpale vatru.

  »To sam pitanje i ranije slušao«, reče Ješua.

  Miks tokom jednog trenutka nije shvatao Ješuin odgovor. Onda ga osvetli

  razumevanje. Ješua je bio pomislio da Miks pita »Istina je kakva?«

  Kad je Kramer pretukao Matithaju i njegovog prijatelja do besvesti, njih odvukoše

  kroz kapiju. Vukli su ih za noge, glave su im odskakivale po tlu, a opružene ruke se vukle za glavama. Kramer pode ka Ješui sa dignutim štapom, kao da namerava i sa Ješuom da

  postupi isto. Miks se nadao da će tako i biti. Možda će u svom besu Kramer ubiti Ješuu i tako ga spasti kasnije lomače.

  Onda bi štos svakako bio na Kramerovu štetu.

  Međutim, jedan preznojeni, zadihani čovek utrča kroz kapiju i uzviknu Kramerovo

  ime. Tek trideset sekundi kasnije dođe do daha. Bio je donosilac zlih vesti.

  Koliko se moglo shvatiti, pristizale su dve flote, jedna iz nizvodnih, a druga iz uzvodnih zemalja. Bile su gigantske. Države južno i severno od novoosvojenih teritorija izazvane su da stupe u akciju, a Huni su im se pridružili. Konačno su shvatili da moraju biti saveznici i zajedno napasti Kramera pre nego što on napadne njih.

  Kramer poblede i tresnu glasnika štapom po glavi. Ovaj pade bez glasa.

  Kramer je bio u rdavoj poziciji. Ona pobeda na reci koštala ga je pola flote, a i broj

  njegovih vojnika bio je znatno smanjen. On još dugo nije mogao biti spreman za sledeći

  napad niti dovoljno opremljen za odbijanje tako ogromnih invazionih snaga.

  Bio je osuđen na propast, i to je znao.

  Miks je, uprkos bola i saznanja o vatri koja ga čeka, uspeo da se osmehne. Ako Kramer bude zarobljen, nesumnjivo će biti mučen a zatim živ spaljen. A i pravedno bi