by MoZarD
zavaramo? Prosudi sam. Čak i ako ne
noći većali smo i svađali se oko tebe.
prihvatiš ono što nudimo, možeš otići
Svaki drugi... egzorcist, bio bi ubijen brzo.
posle ovoga svojima. Slobodan si, mada...
Ali saznali smo da smo zarobili Bezdušnog
— nije završio rečenicu. — Ako ništa
i podelili se. Jedni su bili za to da umreš,
drugo, znaćeš o čemu se radi kad budete
ali na poseban način. A drugi, na kraju i ja
suočeni sa simptomima.
s njima, bili su za to da te oslobodimo, i
Torin nije protestovao, samo se bolje
pokušamo nešto s tobom. — To je
namestio, spreman da sasluša. A u sebi,
izgovorio s gorčinom. — Neverovatno,
morao je da priguši jedan osecaj: zado‐
Torine, ali potreban si nam. Možda zato
voljstvo lovačkog psa koji je najzad na
što nisi običan čovek. Među svojima si
tragu.
poznat i poštovan. Strahopoštovanje,
— Jasno ti je da su Deca tmine mental‐
rekao bih. Zato ćemo pokušati.
no vrlo osetljive osobe, koje mogu da
— Zbilja očekuješ da sve što postoji me‐
razlikuju više vrsta mentalnog dodira.
đu nama možeš da ukloniš jednim govo‐
Najzad, mi tako komuniciramo. Bez ob‐
rom? — Torin je to izgovorio tiho i razgo‐
zira na raznovrsnost, moguće je uočiti
vetno. Da, glumio je — ali predobro, da bi
nekoliko vrlo širokih, grubo rečeno, tipo‐
oni to otkrili. Tako dugo spremao se za
va misaone aktivnosti.
74
Torin dotače rukom spuštene kapke.
kažem da taj neprijatelj napada umove
Da, znao je to.
kako Dece tmine, tako i ljudi. Rezultat je
— Kad Dete tmine izgubi svoje
smrt.
mentalne moći — onda je to najveća
Pa ti si bolji nego što sam mislio —
moguća nesreća, jer mi naš odnos gra‐
pomisli Torin. Glasno reče:
dimo na takvoj komunikaciji. Iskustvo
— Zašto? Ko je on, i zašto to radi?
nam kaže da se naše moći mogu izgubiti,
— To ti reci meni. Ništa određeno ne
samo ako prođemo kroz neko užasno
znamo.
iskustvo. Ujedno, za tog... mutanta to
— Možeš li to da dokažeš? — upita
znači kraj, jer umreće brzo posle toga.
Torin.
— A skoro da nisu zapamćeni slučajevi
— Mogu da ti prenesem delimičnu sli‐
gubitka mentalnih moći i umiranja koje to
ku, naša sećanja o braći koja su bila pot‐
povlači, do sada.
puno normalna po našim merilima, zatim
— Najzad: sad imamo desetak takvih
iznenada obolela i umrla. Mogao bih da ti
slučajeva u kratkom periodu, a to je
prenesem utiske onih koji su osetili pri‐
ravno epidemiji. Samo, pre nego što
sustvo nevidljivog neprijatelja, ali ne ve‐
počneš da likuješ, odgovori mi iskreno —
rujem da bi ti to koristilo, zbog tvoje
kao što ja tebi govorim — na nekoliko
imunosti na mentalni uticaj. Ne bi mogao
pitanja:
da razumeš ove potpuno vančulne utiske.
— Video si više ljudskih zajednica. Da li
I tako, stižemo do naše ponude.
se u poslednje vreme povećava broj
Torin protrlja oči koje su ga pekle. Ose‐
mentalnih oboljenja, da li se pojavljuje
ćao je pritisak u glavi, umor u celom telu.
više uzastopnih slučajeva nekog težeg
Ova noć počinje da liči na košmar.
oboljenja, sa sličnim simptomima?
— A to je? — prošapta.
Torin je razmišljao.
— Nudimo saradniju. Nudimo mir — ili
— Mislim da ne... Doduše, u zajednici
primirje, ako ne može drukčije. U svakom
kojoj ja pripadam, u poslednje vreme bilo
slučaju, možeš obavestiti ljude — valjda
je tih slučajeva, ali se mogu nabrojati na
će se naći neko dovoljno pametan da sh‐
prste, i simptomi nisu bili toliko neuobi‐
vati opasnost. A tebi, baš zbog tvoje deli‐
čajeni. Neobično je to što su svi oni bili
mične otpornosti, predlažemo da nam
mahom mladi ljudi, ali... Svi su ubrzo
pomogneš, jer tako pomažeš i sebi, i
umrli. Video sam to samo jednom. Kao da
ljudima. Protivnik je vrlo jak i vrlo opasan
ničeg više nije bilo u pogledu, u umu tog
— zajedno možda imamo šanse.
čoveka. Potpuna praznina. Samo, zar to
Torin ga je dugo posmatrao, ne progo‐
nije normalno za svet koji je imao nuk‐
vorivši ništa. A u sebi morao je da uloži
learni rat i u kome se posle tolikog
izvestan napor da se ne nasmeje.
vremena još uvek rađaju mutanti, sa i bez
paranormalnih sposobnosti. Nije li?
3.
— Nije. Nije jer su pojedina Deca tmine
Bio je suton u mrtvom gradu a njih dvoje
imala mentalni dodir sa takvim umom, za
stajali su na ulici, u senci tihih zgrada s
koji su jedino sigurni da nije bio ljudski.
praznim dupljama prozora. Senke su
Do dodira je obično dolazilo u trenutku
postajale sve tamnije, ali ona je ipak
smrti onoga, koji je kratko vreme pre
imala na licu svoje zaštitne naočari.
toga izgubio telepatske i sve mentalne
Njemu one nisu bile potrebne.
moći.
Bio je ponovo Slobodan, ponovo sa
Sad su ćutali i gledali jedan drugog.
svojim oružjem, mogao je da ide kud
— Šta hoćeš da kažeš? — najzad reče
hoće. Samo, dao je reč.
Torin.
Ona je stajala kraj njega, za čitavu glavu
— Kažem da se pojavio neprijatelj koji
niža, i u sutonu upadljiva sa svojom du‐
je inteligentan. Kažem da se ta inte‐
gom, potpuno belom kosom. Imala je
ligencija razlikuje od ljudske — jer utisak,
samo jednostavni tamni haljetak, pričvrš‐
posle dodira s njom, zastrašujući je. I
ćen pojasom, i ništa više.
75
— Osećam nemir u tebi — reče ona
samo nasmešila krajevima očiju, ispod
tiho. — Ako ipak želiš da odustaneš, sad
velikih tamnih naočara?
je prilika.
— Kako se zoveš? Ema, ništa više?
Pogledao ju je, dvoumeći se da li da svoj
— Samo Ema. Deca tmine uz ime upu‐
odgovor pretvori u reči, ali shvatio je da
ćuju i određen... mentalni naboj, ali to za
samo tako može dobro da se izrazi.
tebe nema značaja.
— Ne. To je nervoza pred nepoznatim.
Dodala je posle kraćeg ćutanja:
Ubedili ste me. Poverovao sam. Dao sam
— Onda, kad sam uhvatila tvoje misli o
reč.
bebi, tek nekoliko misli ali snažnih, neo‐
— Tako visoko ceniš svoju reč?
bičnih, pomislila sam... da si možda čovek
&nbs
p; Nije odgovorio.
s kojim se može računati.
— To je dobro. Ima bar neke sličnosti
Sad je skinula svoje zaštitne naočari.
među nama. Mutant ne daje reč, jer zna
— Noć je, ovo mi više neće trebati.
da će svako razumeti njegovu misao. Ali
Pođimo.
to što je mislio — to je kao da je dao reč.
Osmehnuo se — i na lice navukao svoje
— Ti nisi uznemirena?
infracrvene naočari. Izgleda, pomislio je,
— Jesam. Ali ja se vrlo dobro kontroli‐
uveriću na kraju i samog sebe da je to
šem. Umem da odagnam strah, da se
tako. Krenuli su.
koncentrišem na ono što treba da
Torin je sada bio malo drukčije oprem‐
uradim. Stvar tehnike.
ljen. Mutanti su doneli njegove stvari iz
— Nisi uplašena?
skrovišta na vrhu one zgrade: Sad je o
— Ne mislim o tome na taj način. Posto‐
pojasu, na svakom kuku imao po jedan
ji opasnost, mogu da pomognem da se
pištolj u futroli. U tobolcu na leđima no‐
učini nešto. Ti možeš da pomogneš. Meni
sio je veliki rasklopljeni luk i strele za
je bitno da si ti iskreno pristao da
njega. Osećao je težinu svog velikog noža,
sarađuješ.
pričvršćenog ispod levog kolena. Ema je
Torin poćuta malo.
išla kraj njega, sama bez oružja.
— A svi oni mrtvi među nama?
— Da li stalno osluškuješ moj um? —
— Uspevam da ne mislim o tome, jer svi
upitao je u jednom trenutku.
smo ugroženi. Ovo je teže. A shvatam da
— Ne, veruj mi. Nastojim da osetim sa‐
otprilike i ti sada osećaš tako. Potisnuo si
mo velike promene raspoloženja, jer to
uspomene u sebi.
može da znači da si opazio nešto, pre
— Poverovao sam ti, bila si tako
nego što mi to saopštiš. Pokušavam da ne
ubedljiva.
ulazim u tvoj um... kao u razgrađeno
— Bila sam samo tehničar, Torine. Za‐
dvorište.
dužena da ti prenesem naše slike i naša
Opet se osmehnuo. Bile su to njegove
sećanja, onoliko koliko možeš da razu‐
reči.
meš, da bi se uverio da postoji opasnost.
4.
Nisi morao da doživiš sve detalje užasa.
S
Ali pustio si me u svoj um — i radila sam
tajali su na širokom, mračnom trgu. Vi‐
što sam bolje mogla. Pristao si da me
soko iznad njih, crno nebo osuto zvezda‐
slušaš, to je bilo glavno. Video si
ma i veliki, pun mesec. Vedra letnja noć.
najvažnije.
— To je ovde? — upita Torin.
— Svejedno. U umu sam razgovarao s
— Da — reče Ema. — Poslednji put se
tobom. Poverovao sam tebi, tvojim
desilo ovde. Ujedno, to je napad do sada
mislima. Hoću da kažem... da se to nikad
najbliži našem naselju. Nas ovde nema
pre nije desilo. — Torin se očigledno
mnogo. U ove delove grada nismo ni za‐
mučio da nađe reči. — Slike nisu bile
lazili. Tog mutanta... — opet je tražila reči
jasne, ali ti si bila prvi mutant koga sam
— našli smo ovde. Bio je živ, ali bez
se trudio da razumem. Poverovao sam...
ikakvih svesnih misli. Potpuno prazan.
tvom strahu.
Sedeo je i bezglasno plakao. Baš tu,
Sad ona ništa nije odgovorila. Da li se
osetila sam ONO.
76
— Ti si dodirnula tu neljudsku svest?
— Ili smo otpisani.
— Nas četvoro bili smo ovde. Kako je
— U svakom slučaju, Deca tmine će saz‐
izgledalo? Delimično sam to uspela da ti
nati više. S tim se možda može prego‐
prenesem. Ili rečima: kao kad se nagneš
varati sa ostalim ljudima, ako mi sad
nad otvorom bunara, a odozdo iz tame,
propadnemo.
zapljusne te ledeni vazduh koji te svog
— Veruj da ću se ipak vratiti da što sam
ukoči. Kao kad ležiš u polusnu— a na
saznao sam ispričam svojima — osmehnu
grudi ti odjednom padne zmija, velika,
se Torin.
vrlo hladna, sluzava, što šišti i palaca
Sporim korakom obišao je trg, tražeći
jezikom. Kao dodir Smrti. A u svim tim
najbolje mesto za čekanje. Ema ga je sle‐
istovremenim slikama, oči: tamne, bez
dila napeto osluškujući, svojim umom sva
beonjača, hladne, nepokretne... Ili na
okrenuta noći oko njih.
neki užasan način, nasmešene.
Ovoga puta Torin je uzeo malu, zagasi‐
Znam, pomisli Torin. Noć kao da postaje
tožutu pilulu. Stimulans će mu potpuno
hladnija — ili se njemu to samo učinilo.
razbiti pospanost i izoštriti sva čula u
— Ostali su u telepatskoj vezi s tobom?
dužem periodu. Biće prilično mučno sut‐
— Jesu, veza traje. Ako išta vidimo —
ra, kad dejstvo droge prođe — ali to je
znaće i oni. Ako... se mi ne izvučemo.
bila beznačajna cena. Pa i to što pilule
Ema je izgledala zamišljena.
narušavaju nervni sistem, ako se uzimaju
— Ali čini mi se... verovatno sam suviše
duže.
napeta. U onim trenucima kad sam dodi‐
Sopstvenom samokontrolom bio je u
rivala tvoj um, povremeno, da bih osetila
stanju da priguši strah — ali lagao bi kad
tvoje raspoloženje... stalno sam imala
bi rekao da se ne plaši uopšte. Da, bojao
osećaj da postoji još nešto. Još nešto du‐
se — ali to osećanje potiskivao je u du‐
boko, dobro zaštićeno u tebi, što ne
binu svesti, koncentrisan na okolinu, s
razumem, što mi izmiče. Stalno izmiče.
lukom u rukama. Ovo je bila opasnost s
Nešto zatvoreno. Sasvim sigurno, umorna
kojom je morao da se suoči — jer to je
sam, ali taj utisak nije me napuštao.
bilo ono za čime traga. Ako se traganjem
Umesto odgovora, Torin je sklopio veliki
može nazvati ono što radi TOLIKO DUGO.
luk.
Večeras bi mogao saznati da li se
— Ne verujem u duhove. Ako neko i
isplatila sva ta surovost — dok je tražio
razara umove — taj neko ima telo. Ako
NJEGA.
ima telo, mogu ga raniti... Mogu li nam
A onda, osetio je još nešto: godine lova
tvoji priteći u pomoć?
naučile su ga da raspoznaje svoja ose‐
— Na žalost, ne. Suočićemo se sami. Da
ćanja, da shvati svoja raspoloženja. Ovo
nas je više ovde, to bi bilo sumnjivo, i to
noćas nije zebnja usamljenog lovca, u ta‐
biće moglo bi postati podozrivo. Dvoje je
mi i pred nepoznatim. Ovo je bila slika
broj koji izgleda obično. Uostalom, znaš
koja se prvo nejasno, a onda sve potpu‐
to. Samo... svi oni slučajevi uništav
anja
nije oblikovala u njegovoj svesti:
svesti, sva ta Deca tmine zatečena su
Šuma. Siva dnevna svetlost. Stogodišnji
sama. Mi ga očekujemo.
hrastovi zavijeni u maglu. On se polako
— Smatraš da će napasti prvo mene?
probija kroz tu šumu, hladno je, visoka
— Da, jer je sigurno da može uništiti i
paprat je vlažna... Samo, posle rata, ima li
čoveka i mutanta. Ali ti si imun — znaće
na svetu uopšte tako gustih šuma? On
da si bar donekle imun, kad dotakne tvoj
polako hoda, nepogrešivo nalazeći stazu
um. Ti si nov, nepredvidljiv, opasan.
kroz pramenove magle.
Drukčiji si. Pokloniće pažnju tebi. A ja ću
Zašto ta slika? Zašto sad?
ti pomoći udružujući um s tvojim, fazi‐
On je drukčije obučen, o pojasu ima sa‐
rajući ih. To što ćemo napraviti nije tako
mo mač. Probivši se iz šume, izbija na
lako slomiti. A dotle možeš pucati. Ili ću ja
senoviti proplanak, okružen tako visokim
uočiti neku njegovu slabu tačku. Ili moji
drvećem, da ga sunce može obasjati sa‐
mogu sugerisati čime da ga napadnem.
mo u podne. Na sredini proplanka hum‐
77
ka, a na njoj nekoliko velikih, usprav‐
— Ti nisi ništa osetila?
ljenih, grubo tesanlh kamenova poređa‐
— Ne.
nih u krug. Mesto gde druidi...
Ponovo je disao odmerenim ritmom,
Onda je među kamenim gromadama
duboko, nastojeći da smiri puls. Nije li
spazio siluetu čoveka...
postao preosetljiv na droge koje izoštra‐
A što je najčudnije, imao je utisak da je
vaju čula?
sve to jednom, nekad već video. I da to
— Misliš da je ovo dobro mesto? —
ima veze sa ovom noći i sa opasnošću
upitao je tiho.
koja vreba u njoj.
— Zašto da ne? Zaklonjeno je, može da
Slika se proširivala, kao sećanje koje
se vidi ceo trg. Nećemo odmah upasti u
protiv njegove volje navaljuje na površi‐
oči.
nu. Onda se ljudska prilika okrenula da bi
Seo je u zaklon skrstivši noge i položivši
joj video lice.
na krila luk i jednu strelu. Olabavio je kaiš
— A ako ne dođe? — upita Torin.
svojih naočara i malo protrljao oči.
— Nastavljamo iduće noći — reče Ema.
Pogledala ga je i na sličan način sela
Stresao je ljutito glavom, ali vizija je bila