Alef Science Fiction Magazine 005
Page 24
sa
ovim
im je na duši.
Neandertalcem, šta li je. Svejedno, biće
»Proći će izvesno vreme pre nego se
dobar u tuči.«
poprave«, reče Barton. Ali, takođe je
Kaz, kako su ga posle prozvali, izgledao
osećao da će proći mnogo vremena pre
je patetično željan da bude prihvaćen.
nego što svet postane zemaljski za njega.
Istodobno, bio je sumnjičav prema
»Oni nikada neće moći saznati istinu«,
svakom ko bi mu se previše približio.
reče Frigit.
Jedna žena je sve to vreme hodala i
»Na šta ciljaš?«
brbljala bez prestanka na nemačkom:
»Oni nisu znali Istinu — veliko I — na
112
Zemlji, pa zašto treba da je saznaju ovde?
uspostavljena.
Zbog
čega
misliš
da
smo
pred
»Pokojni kapetan, gospodin Ričard
otkrovenjem?«
Frensis Barton«, reče, smešeći se ovlaš na
Barton sleže ramenima i reče; »Ne
ovo 'pokojni'. »Možda ste čuli o meni?«
mislim. Ali zato mislim da moramo da
Ona istrgnu svoju ruku, pa je ponovo
utvrdimo šta sačinjava našu okolinu, i
ispruži.
kako u njoj možemo preživeti. Sreća
»Da, čula sam o vama, gospodine
čoveka koji sedi, sedi takođe.«
Ričard.«
On pokaza ka obali reke. »Vidiš ono
Neko reče, »Ne, ne može biti!«
kamenje u obliku pečuraka? Izgleda da je
Barton pogleda Frigita, koji tiho
postavljeno na odstojanju od milje. Pitam
razgovaraše.
se čemu služi?«
»A zašto ne?« upita on.
Monat reče; »Da si ijedan izbliza
»Ričard Barton!« uzviknu Frigit. »Da.
pogledao, video bi da im je na površini
Pitao sam se, ali bez kose?...«
oko sedamsto kružnih nazupčanja. Ona
»Daa?« otegnu Barton.
upravo odgovaraju osnovi cilindra, da se
»Daa!« odvrati Frigit. »Upravo kako
užlebi. Zapravo, postoji cilindar u centru
knjige kažu!«
gornje površine. Verujem da ćemo, ako
»O čemu govoriš?«
ga ispitamo, moći da mu odredimo
Frigit duboko uzdahnu, a zatim reče:
namenu. Pretpostavljam da je tamo
»Ostavi to sada, gospodine Barton.
postavljeno kako bismo upravo to
Objasniću kasnije. Prihvati da sam veoma
uradili.«
potresen. Van pameti. Ti to, naravno,
5
razumeš.«
Priđe im jedna žena. Bila je srednje
On se zagleda u gospodu Hergrejvz,
visine, izvanredne figure, i lica koje bi bilo
zavrte glavom, i upita: »Nije li vaše ime
krasno da je uokvireno kosom. Oči joj
Alisa?«.
behu krupne i tamne. Nije ni pokušavala
»Zašto, jeste!« odgovori ona, smešeći
da se pokrije rukama. Barton ne beše ni
se i postajući lepa, s kosom ili bez.
najmanje pobuđen da je gleda, nju, ni
»Otkud znate? Otkud znate? Da li sam
bilo koju. Bio je previše utrnuo.
vas već srela? Ne, ne verujem.«
Žena je govorila prijatnim glasom,
»Alisa Plizens Lidel Hergrejvz?«
oksfordskim akcentom. »Molim vaše
»Da!«
izvinjenje, gospodo. Slučajno sam vas
»Da!«
čula. To su jedini engleski glasovi koje
»Moram da sednem«, reče Amerikanac.
sam zapazila otkad sam se probudila...
Ode pod drvo i sede, leđima uz stablo.
ovde, ma šta da je ovo. Ja sam
Oči mu behu staklaste.
Engleskinja i tražim zaštitu. Stavljam vam
»Šok«, reče Barton.
se na milost.«
Mogao je očekivati ovako čudno
»Na vašu sreću, gospodo«, reče Barton,
ponašanje i govor i od drugih, kroz
»obratili ste se pravim ljudima. U
izvesno vreme. Mogao je i od sebe
najmanju ruku, za sebe govoreći,
očekivati
izvesno
neracionalno
uveravam vas da ćete dobiti svu zaštitu
ponašanje. Važna stvar beše domoći se
što vam je mogu dati. Premda, da sam
skloništa i hrane, i načiniti plan
poput neke engleske gospode koju sam
zajedničke odbrane.
poznavao, mogli ste da ne prođete tako
Barton
se
obrati
ostalima
na
dobro. Uzgred, ovaj gospodin nije Englez.
italijanskom i slovenačkom, a zatim se
Jenki je.«
predstavi. Oni se nisu protivili kad im
Neobično je delovao ovako formalan
predloži da ga slede do ivice reke.
razgovor, baš tog dana kad se naricalo i
»Siguran sam da smo svi žedni«, reče.
vikalo dolinom, i kad su svi bili goli i ćelavi
»Zato treba da ispitamo one kamene
kao jegulje.
pečurke.«
Žena pruži Bartonu ruku. »Ja sam
Vratiše se na poljanu. Ljudi su sedeli na
gospođa Hergrejvz«, reče.
travi ili se kretali uokolo. Mimoiđoše
Barton prihvati ruku i, naklonivši se,
čoveka i ženu što su se, zajapureni,
ovlaš je poljubi. Osećao se glupo, ali,
prepirali. Očito su bili supružnici i
istovremeno, gest je ojačao njegovu vlast
nastavljali doživotnu svađu. Najednom,
nad duševnim zdravljem. Kad bi se forme
čovek se okrenu i ode. Žena pogleda s
učtivog društva sačuvale, možda bi i
nevericom i otrča za njim. On je odgurnu
'pravilnost' stvari mogla biti ponovo
tako snažno, da je pala u travu. Zatim se
113
brzo izgubi u gomili, ali je žena ostala da
»Skener«, reče Monat setno, »je bio
luta okolo, zovući ga i preteći da će
podešen da ubija samo ljudska bića. Ali,
napraviti skandal ako se ne pojavi.
ne bi uništio celo čovečanstvo. Prestao bi
Barton za trenutak pomisli na svoju
da deluje pošto predviđen broj — na
ženu Izabelu. Ne beše je video u ovoj
žalost, veliki broj — izgubi život. Verujte,
gomili, što ne znači da nije tu. Ali, ona bi
prijatelji, nisam želeo to da učinim. Vi ne
ga tražila. Ne bi posustala dok ga ne
znate koliko me muka stajalo da najzad
pronađe.
odlučim i pritisnem dugme. Ali, morao
Progura se kroz gomilu do ivice reke,
sam da zaštitim moj narod. Vi ste
kleknu i zahvati vodu rukama. Bila je
podstakli moju ruku.«
hladna, čista i okrepljujuća. U stomaku je
»Sve je počelo kad se Monat pojavio u
osećao apsolutnu prazninu. Kada je utolio
jednom programu uživo«, reče Frigit.
žed, oseti da je gladan.
»Monat je izneo jednu nesrećnu stvar.
&nb
sp; »Voda Reke Života«, reče Barton.
Kazao je da njegovi naučnici imaju znanje
»Stiks? Lethe? Ne, ne Lethe. Ja pamtim
i sposobnost da sačuvaju ljude od
sve o svom zemaljskom postojanju.«
starenja. Teoretski, koristeći Tau Cetan
»A ja bih voleo da sam svoje
tehniku, čovek može živeti večno. Ali, ovo
zaboravio«, kaza Frigit.
znanje nije korišteno na njegovoj planeti;
Alisa Hergrejvz klečaše uz ivicu,
bilo je zabranjeno. Voditelj ga je pitao
zahvatajući jednom rukom vodu, dok se o
može li se ta tehnika primeniti na Zem‐
drugu oslanjala. Figura joj je zaista divna,
ljane. Monat je odgovorio da nema
mišljaše Barton. Želeo bi da bude plavuša
smetnji. No, podmlađivanje je bilo odba‐
kad joj poraste kosa, ako poraste. Može
čeno kad je u pitanju njegova sopstvena
biti da, Ko god ih držao ovde, hoće da su
vrsta iz jednog vrlo dobrog razloga, koji je
svi ćelavi, iz nekog Njegovog razloga.
takođe važio i za Zemljane. Dotad je vla‐
Popeli su se na vrh najbliže pečurke.
din cenzor shvatio šta se događa i preki‐
Granit je bio kao od gustog zrnevlja, siv,
nuo zvučni prenos. Ali, bilo je prekasno.«
sa upadljivim crvenim flekama. Na
»Kasnije«, reče Lev Ruač, »američka
pljosnatoj
površini
beše
sedamsto
vlada je izvestila da Monat nije razumeo
nazupčanja, koja su formirala pedeset
pitanje, da ga je njegovo neznanje
koncentričnih krugova. Ugnuće u centru
engleskog navelo na netačnu tvrdnju. Ali,
sadržavalo je jedan metalni cilindar.
bilo je prekasno. Narod Amerike i sveta
Majušan tamnoput čovek, velikog nosa i
zahtevao je da Monat otkrije tajnu večite
uvučene brade, ispitivao je cilindar. Kad
mladosti.«
oni pristupiše, on podiže pogled i
»Koju nisam znao«, nadoveza se Monat.
osmehnu se.
Niko živ iz naše ekspedicije nije je znao. U
»Ovaj se ne može otvoriti«, reče na
stvari, vrlo malo ljudi na mojoj planeti
nemačkom. »Možda će posle. Siguran
vladalo je njome. Ali, nije bilo dobro reći
sam da je to tu, kao primer šta da radimo
to narodu. Mislili su da lažem. Izbio je
sa sopstvenim cilindrima.«
metež i gomila je savladala stražare oko
Predstavi se kao Lev Ruač i pređe na
našeg broda i prodrla unutra. Video sam
teško akcentovani engleski, kad Barton,
moje prijatelje raznete kojekuda, dok
Frigit i Hergrejvz kazaše svoja imena.
pokušavaju da se razjasne s ruljom.
»Bio sam ateist«, reče, više kao da
Razjasne. ..
razgovara sam sa sobom. »Sada, ne
»Ali, učinio sam što sam učinio, ne iz
znam! Ovo mesto je tako velik šok za
osvete, nego iz sasvim drugačije pobude.
jednog ateistu, znate, kao i za ove
Znao sam da će, pošto budemo ubijeni, ili
pobožne vernike, koji su imali sasvim
čak ako ne budemo, vlada USA ponovo
drugačiju sliku zagrobnog života. Pa,
uspostaviti red. I imaće brod u vlasti.
dobro, nisam bio u pravu. Nije prvi put.«
Ubrzo bi zemaljski naučnici znali kako da
On se prigušeno nasmeja i reče
načine isti takav. Neizbežno, Zemljani bi
Monatu: »Poznao sam te odmah. Dobro
pokrenuli flotu za invaziju našeg sveta.
je za tebe što si uskrsnuo u
Tako, da bih se uverio da će Zemlja biti
grupu u kojoj su uglavnom ljudi umrli u
bačena natrag mnogo vekova, možda
devetnaestom veku. Inače bio bi
hiljade godina, znajući to, morao sam da
linčovan.«
učinini strašnu stvar da bih spasao
»Zašto?« upita Barton.
sopstveni svet, i poslao sam signal
»On je ubio Zemlju«, kaza Frigit. »U
skeneru u orbitu. Ne bih morao to da
stvari, mislim da jeste.«
učinim da sam se domogao razornog
114
dugmeta i digao brod u vazduh. Ali, nisam
ona mogla biti pripadnica drevnih Gala.
mogao stići do kontrolne sobe. Tako,
Ponavlja reč Gvenafra. Može li joj to biti
pritisnuo sam dugme za aktiviranje
ime?«
skenera. Ubrzo je gomila ispred vrata
»Učićemo je engleski«, reče Barton. »I
sobe u koju sam se bio sklonio, razneta
zvaćemo je Gvenafra.« Podiže dete i
eksplozijom. Više se ničeg ne sećam.«
nastavi da hoda s njom u naručju. Ona
Frigit reče: »Ja sam ležao u bolnici u
brižnu u plač, ali ne pokuša da se istrgne.
Zapadnoj Samoi, umirući od raka i pitajući
Plač je značio oslobođenje od nečeg što
se hoću li moći biti pokopan do Roberta
je moralo biti gotovo neizdrživa napetost,
Luisa Stivensona. Nema mnogo šansi,
i radost zbog pronalaženja staratelja.
mislio sam. K tome, bio sam preveo
Barton savi vrat da je zakloni licem. Nije
Ilijadu i Odiseju na samoanski... Onda su
hteo da joj drugi vide suze u očima.
se desile te stvari. Ljudi po celom svetu
Tamo gde je poljana dodirivala bregove,
padali su mrtvi. Slika fatalnog uništenja
ako je linija uopšte postojala, prestajala
beše jasna. Satelit Tau Cetan zračio je
je niska trava i počinjali su gusti, zarasli,
nešto što je pogađalo ljudska bića na
espartolike, visoki strukovi. Ovde je tako‐
njihovim putanjama. Poslednje što sam
đe bilo vrlo visokih borova, crvenih i sa ši‐
čuo bilo je da su USA, Engleska, Rusija,
rokom krošnjom, hrastova, tisa, kvrgavih
Kina, Francuska i Izrael, poslali rakete da
džinova sa skerletnim i zelenim lišćem, i
ga presretnu i dignu u vazduh. A skener je
bambusa koji su gusto rasli. Bambusi
bio na takvoj putanji, da je trebalo da za
behu raznoliki, od tankih stabljika, visokih
nekoliko sati pređe preko Samoe. Mora
svega nekoliko stopa, do biljaka od preko
da je takvo uzbuđenje bilo preveliko za
pedeset stopa. Mnoga debla behu
mene u mom slabom stanju. Izgubio sam
obrasla lozom, sa ogromnim zelenim,
svest. To je sve što pamtim.«
crvenim, žutim i plavim cvetovima.
»Lovci presretači su pali«, dovrši Ruač.
»Bambus je materijal za držače
»Skener ih je razneo pre nego što su mu
kopaIja«, reče Barton, »cevi za vodovod,
se i približili.«
kontejnere, temelj za izgradnju kuća,
Barton mišljaše kako je imao mnogo da
nameštaj, čamce, drveni ugalj, čak za
uči o vremenu posle 1890, ali sada nije
pravljenje baruta. A pojedine mlade
bio čas da se o tome razgovara.
stabljike mogu biti dobre za jelo. Ali,
/>
»Predlažem da odemo u brda«, reče.
potreban nam je kamen za alatke, kako
»Treba da saznamo koje biljke tamo rastu
bismo posekli šumu i oblikovali drvo.«
i jesu li upotrebljive. Takođe, da vidimo
Išli su preko brda, koja su bila sve viša,
ima li kamena od kog možemo načiniti
kako su se primicali planini. Pošto su
oružje. Ovaj čovek iz starog kamenog
prešli oko dve milje onako kako vrana
doba, mora da je vičan radu s kamenom.
leti, i osam milja onako kako gusenica
On će nam pokazati.«
gmiže, stadoše uz planinu. Ona se izdizala
Hodali su preko miljama široke poljane
u obliku okomite litice od nekakve crno‐
u brda. Usput im se pridružilo nekoliko
bele eruptivne stene, obrasle debelim
ljudi. Jedno beše malena devojčica, oko
slojem plavozelenog lišaja. Nije bilo
sedam godina stara, sa tamnoplavim
načina da joj se odredi visina, ali Barton
očima i lepim licem. Gledala je tužno
nije mislio da greši u proceni od najmanje
Bartona, koji je pitao na dvanaest jezika
20.000 stopa. Koliko su mogli da vide duž
je li neko od njenih roditelja ili rođaka u
doline, predstavljala je solidno uporište.
blizini. Odgovorila je na jeziku koji niko od
»Jeste li primetili da nema životinja?«
njih nije znao. Lingvisti među njima
upita Frigit. »Nijednog insekta čak.«
probali su sve govore kojima su vladali,
Barton uzviknu. Krupnim koracima
najviše evropskih, i mnoge afričke i
uputi se ka gomili kamenja od izlomljene
azijske: hebrejski, hidustanski, arapski,
stene i podiže jedan zelenkasti komad
berberski dijalekat, ciganski, turski,
veličine pesnice.
persijski, latinski, grčki, afganski.
» Chert«, reče. »Ako ga je ovde
Frigit, koji je znao nešto velškog i
dovoljno, možemo načiniti noževe, glave
gaelških jezika, progovori sa njom. Ona
kopaIja, tesle, sekire. I koristiti ih za
prvo razrogači oči, a zatim se namršti.
izgradnju kuća, čamaca, i mnogih drugih
Kao da su reči imale sigurnu bliskost ili
stvari.«
srodnost sa njenim govorom, ali ne toliku
»Alatke i oružje moraju biti pričvršćeni
da bi bile razumljive.
za drvene držalje«, reče Frigit. Kojim
»Sve što znamo«, kaza Frigit, »je da bi
ćemo ih materijalom povezivati?«
115
»Moguće ljudskom kožom«, odgovori
Najednom Frigit jauknu, ustade i poče