Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

  sa

  ovim

  im je na duši.

  Neandertalcem, šta li je. Svejedno, biće

  »Proći će izvesno vreme pre nego se

  dobar u tuči.«

  poprave«, reče Barton. Ali, takođe je

  Kaz, kako su ga posle prozvali, izgledao

  osećao da će proći mnogo vremena pre

  je patetično željan da bude prihvaćen.

  nego što svet postane zemaljski za njega.

  Istodobno, bio je sumnjičav prema

  »Oni nikada neće moći saznati istinu«,

  svakom ko bi mu se previše približio.

  reče Frigit.

  Jedna žena je sve to vreme hodala i

  »Na šta ciljaš?«

  brbljala bez prestanka na nemačkom:

  »Oni nisu znali Istinu — veliko I — na

  112

  Zemlji, pa zašto treba da je saznaju ovde?

  uspostavljena.

  Zbog

  čega

  misliš

  da

  smo

  pred

  »Pokojni kapetan, gospodin Ričard

  otkrovenjem?«

  Frensis Barton«, reče, smešeći se ovlaš na

  Barton sleže ramenima i reče; »Ne

  ovo 'pokojni'. »Možda ste čuli o meni?«

  mislim. Ali zato mislim da moramo da

  Ona istrgnu svoju ruku, pa je ponovo

  utvrdimo šta sačinjava našu okolinu, i

  ispruži.

  kako u njoj možemo preživeti. Sreća

  »Da, čula sam o vama, gospodine

  čoveka koji sedi, sedi takođe.«

  Ričard.«

  On pokaza ka obali reke. »Vidiš ono

  Neko reče, »Ne, ne može biti!«

  kamenje u obliku pečuraka? Izgleda da je

  Barton pogleda Frigita, koji tiho

  postavljeno na odstojanju od milje. Pitam

  razgovaraše.

  se čemu služi?«

  »A zašto ne?« upita on.

  Monat reče; »Da si ijedan izbliza

  »Ričard Barton!« uzviknu Frigit. »Da.

  pogledao, video bi da im je na površini

  Pitao sam se, ali bez kose?...«

  oko sedamsto kružnih nazupčanja. Ona

  »Daa?« otegnu Barton.

  upravo odgovaraju osnovi cilindra, da se

  »Daa!« odvrati Frigit. »Upravo kako

  užlebi. Zapravo, postoji cilindar u centru

  knjige kažu!«

  gornje površine. Verujem da ćemo, ako

  »O čemu govoriš?«

  ga ispitamo, moći da mu odredimo

  Frigit duboko uzdahnu, a zatim reče:

  namenu. Pretpostavljam da je tamo

  »Ostavi to sada, gospodine Barton.

  postavljeno kako bismo upravo to

  Objasniću kasnije. Prihvati da sam veoma

  uradili.«

  potresen. Van pameti. Ti to, naravno,

  5

  razumeš.«

  Priđe im jedna žena. Bila je srednje

  On se zagleda u gospodu Hergrejvz,

  visine, izvanredne figure, i lica koje bi bilo

  zavrte glavom, i upita: »Nije li vaše ime

  krasno da je uokvireno kosom. Oči joj

  Alisa?«.

  behu krupne i tamne. Nije ni pokušavala

  »Zašto, jeste!« odgovori ona, smešeći

  da se pokrije rukama. Barton ne beše ni

  se i postajući lepa, s kosom ili bez.

  najmanje pobuđen da je gleda, nju, ni

  »Otkud znate? Otkud znate? Da li sam

  bilo koju. Bio je previše utrnuo.

  vas već srela? Ne, ne verujem.«

  Žena je govorila prijatnim glasom,

  »Alisa Plizens Lidel Hergrejvz?«

  oksfordskim akcentom. »Molim vaše

  »Da!«

  izvinjenje, gospodo. Slučajno sam vas

  »Da!«

  čula. To su jedini engleski glasovi koje

  »Moram da sednem«, reče Amerikanac.

  sam zapazila otkad sam se probudila...

  Ode pod drvo i sede, leđima uz stablo.

  ovde, ma šta da je ovo. Ja sam

  Oči mu behu staklaste.

  Engleskinja i tražim zaštitu. Stavljam vam

  »Šok«, reče Barton.

  se na milost.«

  Mogao je očekivati ovako čudno

  »Na vašu sreću, gospodo«, reče Barton,

  ponašanje i govor i od drugih, kroz

  »obratili ste se pravim ljudima. U

  izvesno vreme. Mogao je i od sebe

  najmanju ruku, za sebe govoreći,

  očekivati

  izvesno

  neracionalno

  uveravam vas da ćete dobiti svu zaštitu

  ponašanje. Važna stvar beše domoći se

  što vam je mogu dati. Premda, da sam

  skloništa i hrane, i načiniti plan

  poput neke engleske gospode koju sam

  zajedničke odbrane.

  poznavao, mogli ste da ne prođete tako

  Barton

  se

  obrati

  ostalima

  na

  dobro. Uzgred, ovaj gospodin nije Englez.

  italijanskom i slovenačkom, a zatim se

  Jenki je.«

  predstavi. Oni se nisu protivili kad im

  Neobično je delovao ovako formalan

  predloži da ga slede do ivice reke.

  razgovor, baš tog dana kad se naricalo i

  »Siguran sam da smo svi žedni«, reče.

  vikalo dolinom, i kad su svi bili goli i ćelavi

  »Zato treba da ispitamo one kamene

  kao jegulje.

  pečurke.«

  Žena pruži Bartonu ruku. »Ja sam

  Vratiše se na poljanu. Ljudi su sedeli na

  gospođa Hergrejvz«, reče.

  travi ili se kretali uokolo. Mimoiđoše

  Barton prihvati ruku i, naklonivši se,

  čoveka i ženu što su se, zajapureni,

  ovlaš je poljubi. Osećao se glupo, ali,

  prepirali. Očito su bili supružnici i

  istovremeno, gest je ojačao njegovu vlast

  nastavljali doživotnu svađu. Najednom,

  nad duševnim zdravljem. Kad bi se forme

  čovek se okrenu i ode. Žena pogleda s

  učtivog društva sačuvale, možda bi i

  nevericom i otrča za njim. On je odgurnu

  'pravilnost' stvari mogla biti ponovo

  tako snažno, da je pala u travu. Zatim se

  113

  brzo izgubi u gomili, ali je žena ostala da

  »Skener«, reče Monat setno, »je bio

  luta okolo, zovući ga i preteći da će

  podešen da ubija samo ljudska bića. Ali,

  napraviti skandal ako se ne pojavi.

  ne bi uništio celo čovečanstvo. Prestao bi

  Barton za trenutak pomisli na svoju

  da deluje pošto predviđen broj — na

  ženu Izabelu. Ne beše je video u ovoj

  žalost, veliki broj — izgubi život. Verujte,

  gomili, što ne znači da nije tu. Ali, ona bi

  prijatelji, nisam želeo to da učinim. Vi ne

  ga tražila. Ne bi posustala dok ga ne

  znate koliko me muka stajalo da najzad

  pronađe.

  odlučim i pritisnem dugme. Ali, morao

  Progura se kroz gomilu do ivice reke,

  sam da zaštitim moj narod. Vi ste

  kleknu i zahvati vodu rukama. Bila je

  podstakli moju ruku.«

  hladna, čista i okrepljujuća. U stomaku je

  »Sve je počelo kad se Monat pojavio u

  osećao apsolutnu prazninu. Kada je utolio

  jednom programu uživo«, reče Frigit.

  žed, oseti da je gladan.

  »Monat je izneo jednu nesrećnu stvar.

&nb
sp; »Voda Reke Života«, reče Barton.

  Kazao je da njegovi naučnici imaju znanje

  »Stiks? Lethe? Ne, ne Lethe. Ja pamtim

  i sposobnost da sačuvaju ljude od

  sve o svom zemaljskom postojanju.«

  starenja. Teoretski, koristeći Tau Cetan

  »A ja bih voleo da sam svoje

  tehniku, čovek može živeti večno. Ali, ovo

  zaboravio«, kaza Frigit.

  znanje nije korišteno na njegovoj planeti;

  Alisa Hergrejvz klečaše uz ivicu,

  bilo je zabranjeno. Voditelj ga je pitao

  zahvatajući jednom rukom vodu, dok se o

  može li se ta tehnika primeniti na Zem‐

  drugu oslanjala. Figura joj je zaista divna,

  ljane. Monat je odgovorio da nema

  mišljaše Barton. Želeo bi da bude plavuša

  smetnji. No, podmlađivanje je bilo odba‐

  kad joj poraste kosa, ako poraste. Može

  čeno kad je u pitanju njegova sopstvena

  biti da, Ko god ih držao ovde, hoće da su

  vrsta iz jednog vrlo dobrog razloga, koji je

  svi ćelavi, iz nekog Njegovog razloga.

  takođe važio i za Zemljane. Dotad je vla‐

  Popeli su se na vrh najbliže pečurke.

  din cenzor shvatio šta se događa i preki‐

  Granit je bio kao od gustog zrnevlja, siv,

  nuo zvučni prenos. Ali, bilo je prekasno.«

  sa upadljivim crvenim flekama. Na

  »Kasnije«, reče Lev Ruač, »američka

  pljosnatoj

  površini

  beše

  sedamsto

  vlada je izvestila da Monat nije razumeo

  nazupčanja, koja su formirala pedeset

  pitanje, da ga je njegovo neznanje

  koncentričnih krugova. Ugnuće u centru

  engleskog navelo na netačnu tvrdnju. Ali,

  sadržavalo je jedan metalni cilindar.

  bilo je prekasno. Narod Amerike i sveta

  Majušan tamnoput čovek, velikog nosa i

  zahtevao je da Monat otkrije tajnu večite

  uvučene brade, ispitivao je cilindar. Kad

  mladosti.«

  oni pristupiše, on podiže pogled i

  »Koju nisam znao«, nadoveza se Monat.

  osmehnu se.

  Niko živ iz naše ekspedicije nije je znao. U

  »Ovaj se ne može otvoriti«, reče na

  stvari, vrlo malo ljudi na mojoj planeti

  nemačkom. »Možda će posle. Siguran

  vladalo je njome. Ali, nije bilo dobro reći

  sam da je to tu, kao primer šta da radimo

  to narodu. Mislili su da lažem. Izbio je

  sa sopstvenim cilindrima.«

  metež i gomila je savladala stražare oko

  Predstavi se kao Lev Ruač i pređe na

  našeg broda i prodrla unutra. Video sam

  teško akcentovani engleski, kad Barton,

  moje prijatelje raznete kojekuda, dok

  Frigit i Hergrejvz kazaše svoja imena.

  pokušavaju da se razjasne s ruljom.

  »Bio sam ateist«, reče, više kao da

  Razjasne. ..

  razgovara sam sa sobom. »Sada, ne

  »Ali, učinio sam što sam učinio, ne iz

  znam! Ovo mesto je tako velik šok za

  osvete, nego iz sasvim drugačije pobude.

  jednog ateistu, znate, kao i za ove

  Znao sam da će, pošto budemo ubijeni, ili

  pobožne vernike, koji su imali sasvim

  čak ako ne budemo, vlada USA ponovo

  drugačiju sliku zagrobnog života. Pa,

  uspostaviti red. I imaće brod u vlasti.

  dobro, nisam bio u pravu. Nije prvi put.«

  Ubrzo bi zemaljski naučnici znali kako da

  On se prigušeno nasmeja i reče

  načine isti takav. Neizbežno, Zemljani bi

  Monatu: »Poznao sam te odmah. Dobro

  pokrenuli flotu za invaziju našeg sveta.

  je za tebe što si uskrsnuo u

  Tako, da bih se uverio da će Zemlja biti

  grupu u kojoj su uglavnom ljudi umrli u

  bačena natrag mnogo vekova, možda

  devetnaestom veku. Inače bio bi

  hiljade godina, znajući to, morao sam da

  linčovan.«

  učinini strašnu stvar da bih spasao

  »Zašto?« upita Barton.

  sopstveni svet, i poslao sam signal

  »On je ubio Zemlju«, kaza Frigit. »U

  skeneru u orbitu. Ne bih morao to da

  stvari, mislim da jeste.«

  učinim da sam se domogao razornog

  114

  dugmeta i digao brod u vazduh. Ali, nisam

  ona mogla biti pripadnica drevnih Gala.

  mogao stići do kontrolne sobe. Tako,

  Ponavlja reč Gvenafra. Može li joj to biti

  pritisnuo sam dugme za aktiviranje

  ime?«

  skenera. Ubrzo je gomila ispred vrata

  »Učićemo je engleski«, reče Barton. »I

  sobe u koju sam se bio sklonio, razneta

  zvaćemo je Gvenafra.« Podiže dete i

  eksplozijom. Više se ničeg ne sećam.«

  nastavi da hoda s njom u naručju. Ona

  Frigit reče: »Ja sam ležao u bolnici u

  brižnu u plač, ali ne pokuša da se istrgne.

  Zapadnoj Samoi, umirući od raka i pitajući

  Plač je značio oslobođenje od nečeg što

  se hoću li moći biti pokopan do Roberta

  je moralo biti gotovo neizdrživa napetost,

  Luisa Stivensona. Nema mnogo šansi,

  i radost zbog pronalaženja staratelja.

  mislio sam. K tome, bio sam preveo

  Barton savi vrat da je zakloni licem. Nije

  Ilijadu i Odiseju na samoanski... Onda su

  hteo da joj drugi vide suze u očima.

  se desile te stvari. Ljudi po celom svetu

  Tamo gde je poljana dodirivala bregove,

  padali su mrtvi. Slika fatalnog uništenja

  ako je linija uopšte postojala, prestajala

  beše jasna. Satelit Tau Cetan zračio je

  je niska trava i počinjali su gusti, zarasli,

  nešto što je pogađalo ljudska bića na

  espartolike, visoki strukovi. Ovde je tako‐

  njihovim putanjama. Poslednje što sam

  đe bilo vrlo visokih borova, crvenih i sa ši‐

  čuo bilo je da su USA, Engleska, Rusija,

  rokom krošnjom, hrastova, tisa, kvrgavih

  Kina, Francuska i Izrael, poslali rakete da

  džinova sa skerletnim i zelenim lišćem, i

  ga presretnu i dignu u vazduh. A skener je

  bambusa koji su gusto rasli. Bambusi

  bio na takvoj putanji, da je trebalo da za

  behu raznoliki, od tankih stabljika, visokih

  nekoliko sati pređe preko Samoe. Mora

  svega nekoliko stopa, do biljaka od preko

  da je takvo uzbuđenje bilo preveliko za

  pedeset stopa. Mnoga debla behu

  mene u mom slabom stanju. Izgubio sam

  obrasla lozom, sa ogromnim zelenim,

  svest. To je sve što pamtim.«

  crvenim, žutim i plavim cvetovima.

  »Lovci presretači su pali«, dovrši Ruač.

  »Bambus je materijal za držače

  »Skener ih je razneo pre nego što su mu

  kopaIja«, reče Barton, »cevi za vodovod,

  se i približili.«

  kontejnere, temelj za izgradnju kuća,

  Barton mišljaše kako je imao mnogo da

  nameštaj, čamce, drveni ugalj, čak za

  uči o vremenu posle 1890, ali sada nije

  pravljenje baruta. A pojedine mlade

  bio čas da se o tome razgovara.

  stabljike mogu biti dobre za jelo. Ali,
/>
  »Predlažem da odemo u brda«, reče.

  potreban nam je kamen za alatke, kako

  »Treba da saznamo koje biljke tamo rastu

  bismo posekli šumu i oblikovali drvo.«

  i jesu li upotrebljive. Takođe, da vidimo

  Išli su preko brda, koja su bila sve viša,

  ima li kamena od kog možemo načiniti

  kako su se primicali planini. Pošto su

  oružje. Ovaj čovek iz starog kamenog

  prešli oko dve milje onako kako vrana

  doba, mora da je vičan radu s kamenom.

  leti, i osam milja onako kako gusenica

  On će nam pokazati.«

  gmiže, stadoše uz planinu. Ona se izdizala

  Hodali su preko miljama široke poljane

  u obliku okomite litice od nekakve crno‐

  u brda. Usput im se pridružilo nekoliko

  bele eruptivne stene, obrasle debelim

  ljudi. Jedno beše malena devojčica, oko

  slojem plavozelenog lišaja. Nije bilo

  sedam godina stara, sa tamnoplavim

  načina da joj se odredi visina, ali Barton

  očima i lepim licem. Gledala je tužno

  nije mislio da greši u proceni od najmanje

  Bartona, koji je pitao na dvanaest jezika

  20.000 stopa. Koliko su mogli da vide duž

  je li neko od njenih roditelja ili rođaka u

  doline, predstavljala je solidno uporište.

  blizini. Odgovorila je na jeziku koji niko od

  »Jeste li primetili da nema životinja?«

  njih nije znao. Lingvisti među njima

  upita Frigit. »Nijednog insekta čak.«

  probali su sve govore kojima su vladali,

  Barton uzviknu. Krupnim koracima

  najviše evropskih, i mnoge afričke i

  uputi se ka gomili kamenja od izlomljene

  azijske: hebrejski, hidustanski, arapski,

  stene i podiže jedan zelenkasti komad

  berberski dijalekat, ciganski, turski,

  veličine pesnice.

  persijski, latinski, grčki, afganski.

  » Chert«, reče. »Ako ga je ovde

  Frigit, koji je znao nešto velškog i

  dovoljno, možemo načiniti noževe, glave

  gaelških jezika, progovori sa njom. Ona

  kopaIja, tesle, sekire. I koristiti ih za

  prvo razrogači oči, a zatim se namršti.

  izgradnju kuća, čamaca, i mnogih drugih

  Kao da su reči imale sigurnu bliskost ili

  stvari.«

  srodnost sa njenim govorom, ali ne toliku

  »Alatke i oružje moraju biti pričvršćeni

  da bi bile razumljive.

  za drvene držalje«, reče Frigit. Kojim

  »Sve što znamo«, kaza Frigit, »je da bi

  ćemo ih materijalom povezivati?«

  115

  »Moguće ljudskom kožom«, odgovori

  Najednom Frigit jauknu, ustade i poče